Izvor: RTS, 11.Jan.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasplet energetske krize
Moskva odbacila, rukom pisane, dodatne zahteve Kijeva, čime je rusko-ukrajinski sporazum doveden do ivice kolapsa. Topolanek izjavio da deklaracija Kijeva nije obavezujuća. Ruski premijer Vladimir Putin zatražio sastanak evropskih i ruskih zvaničnika u Briselu.
Ukrajina je potpisala sporazum o nadgledanju tranzita gasa, ali je, kako je preneo Rojters, u rukom napisanoj poruci na dokumentu navedeno da mu je pridodata deklaracija.
Dekalaracija, u čiju je kopiju Rojters >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << imao uvid, navodi da Ukrajina nije uzimala tranzitni gas i da nema zaostale dugove Gaspromu, što je u srži spora oko gasa između Rusije i Ukrajine.
U deklaraciji se navodi da Rusija mora da obezbedi dodatni "tehnički" gas Ukrajini kako bi se održao pritisak u ukrajinskom sistemu gasovoda, što je zahtev koji Rusija odbija bez sporazuma o cenama.
EU nije za sada reagovala na poslednji razvoj događaja, a Evropska komisija je ranije saopštila da pridodata ukrajinska deklaracija ne
utiče na suštinu sporazuma.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je "Moskva veoma iznenađena sadržajem teksta deklaracije koji delimično sadrži lažne tvrdnje da je Ukrajina navodno isporučila kompletne količine ruskog gasa Evropi, a da pritom nije uzela ništa".
Lavrov je sinoć informisao ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Gorkom kraj Moskve o detaljima gasnog sporazuma sa Ukrajinom, dobijenog od EU kome je, na izneđenje Moskve, pridodata ukrajinska deklaracija, zbog čega je prethodno potpisan sporazum doveden do ivice kolapsa, prenosi Itar tas.
Lavrov je naglasio da ta deklaracija nije zvanično predstavljena, ali da je Rusija imala uvid u njen sadržaj.
Medvedev je nakon toga izjavio da sporazum o međunarodnom nadzoru tranzita gasa kroz Ukrajinu neće moći da bide primenjen dok se ne razjasne kontradiktornosti sadržane u tom dokumentu.
Moskva je najpre odbacila rukom pisane dodatne zahteve Kijeva, ocenjujući ih kao "vređanje zdravog razuma", čime se rusko-ukrajinski sporazum našao na ivici kolapsa.
Mirek Topolanek je međutim, kasno večeras, izjavio da deklaracija Kijeva nije obavezujuća i pozvao i Rusiju i Ukrajinu na primenu sporazuma.
Pomirljivi tonovi, kasno sinoć, čuli su se i od ukrajinske premijerke Julije Timošenko, ali više nije izvesno kada će stvarno krenuti isporuka ruskog gasa, pošto su sve dosadašnje progoze očigledno bile preuranjene.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da sporazum o međunarodnom posmatranju tranzita gasa kroz Ukrajinu ne može da bude primenjen dok se ne razjasne kontradiktornosti u tom sporazumu. (vidi antrfile)
"Mi smo prisiljeni da smatramo potpisani dokument kao nevažeći... i on neće biti sproveden sa naše strane dok ukrajinska strana ne ukloni ili na neki drugi način povuče te sporne odredbe", deklaracije koju je pridodala sporazumu, rekao je Medvedev.
Medvedev je dao nalog vladi Rusije da taj dokument ne primenjuje sve dok sporne odredbe ne budu uklonjene.
Ruski premijer Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuel Barozom i rekao da su dopunski predlozi koje zahteva Ukrajina oko dogovora u vezi sa nadgledanjem tranzita gasa neprihvatljivi. Putin je predložio da se u ponedeljak održi sastanak u Briselu kako bi se našlo rešenje.
Ukrajinska deklaracija nije obavezujuća
Predsedavajući Evropskoj uniji, češki premijer Mirek Topolanek poručio je ruskom kolegi Vladimiru Putinu da ukrajinski dodatni zahtevi na gasni sporazum nisu obavezujući.
"Ukrajinska deklaracija nije deo glavnog protokola i predstavlja jedino mišljenje ukrajinske strane", kazao je češki premijer u telefonskom razgovoru sa ruskim premijerom Putinom.
Prema rečima Putinovog portparola, ruski premijer je zatražio od Topolaneka da Rusiji pošalje protokol o nadgledanju kojim se garantuje protoka ruskog gasa ka Evropi, bez bilo kakvih dodatnih zahteva Ukrajine i deklaracija, preneo je Rojters.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i ukrajinska premijerka Julija Timošenko dogovorili su se da će se pozabaviti zabrinutošću Rusije zbog ukrajinskih dodatnih zahteva na gasni sporazum, saopštila je Everopska Komisija.
"Barozo je pozvao Timošenko i sa njom se složio da se dva dokumeta odvoje. Oni rade na iznalaženju novih termina koji neće biti u vezi sa ukrajinskom deklaracijom", rekao je portparol EK.
Nešto ranije, EK je objavila da su ispunjeni uslovi za obnovu isporuke gasa za evropske zemlje preko Ukrajine, ocenjujući da ništa što stoji u ukrajinskoj deklaraciji ne dodaje niti oduzima od odredbi koje je potpisalo pet strana.
Potpis Ukrajine
"Potpisali smo sporazum", potvrdila je ukrajinska premijerka Julija Timošenko, koja se noćas u Kijevu sastala sa svojim češkim kolegom Mirekom Topolanekom, čija zemlja od 1. januara predsedava EU.
Sporazum o nadzoru su u subotu potpisale najpre Rusija i EU.
Ruski "Gasprom" je saopštio da još nije dobio kopiju sporazuma, a da će, čim stigne faks iz Kijeva omogućiti rad posmatračima. Gas će, kako je saopšteno, biti pušten čim posmatračka misija bude raspoređena.
Eksperti Evropske komisije stigli su u Lugansk, saopštio je Valentin Zemljanski, šef odseka za odnose s javnošću u ukrajinskom "Naftogasu". Prema njegovim rečima, eksperti će posetiti dve merne stanice u Rusiji.
Četiri eksperta su stigla ranije danas u mernu stanicu Sudža u ruskoj oblasti Kursk.
S druge strane, francuski i italijanski predstavnici su stigli u oblast Odese, kako bi nadgledali tranzit ruskog gasa kroz lokalnu kompresorsku stanicu.
Predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler je u međuvremenu izjavio da će, posle početka rada međunarodne posmatračke misije, Rusija smanjivati isporuke za onoliko koliko Ukrajina bude "ukrala" gasa, ukoliko se ustanovi da je krađe bilo.
Miler je rekao da će prvo gasovodom biti puštene minimalne količine gasa, a da će, ukoliko se ustanovi da krađe nije bilo, isporuke biti rapidno povećane.
Češki premijer Mirek Topolanek je, po dolasku u Prag, novinarima rekao da je uloga EU i Češke, kao predsedavajuće zemlje, u rusko-ukrajinskom sporu oko gasa završena, a da će "gas će krenuti kada ga Rusija pusti".
"Rusija će gas pustiti kada dobije potvrdu da su posmatrači na svojim mestima", rekao je Topolanek.
Maratonski pregovori
Od petka do ranih jutarnjih sati danas Topolanek je u ime EU ubeđivao u maratonu pregovora vlasti u Kijevu, predsednika Viktora Juščenka i premijerku Juliju Timošenko, a u Moskvi ruskog premijera Vladimira Putina, da prihvate mehanizam međunarodnog nadzora isporuka ruskog gasa preko Ukrajine.
Kontrola međunarodnih posmatrača, među kojima su, pored evropskih stručnjaka i ruski i ukrajinski, omogućiće da ruski "Gasprom" obnovi isporuke gasa Evropi. Sve ostale detalje spora Rusija i Ukrajina rešavaće kasnije.
Češki premijer nije želeo da nagađa kada tačno bi prvi kubni metri ruskog gasa mogli da se pojave na ukrajinsko-slovačkoj granici, ali je ranije rekao da je neophodno 36 sati da gas pređe preko Ukrajine.
Sporazum o mehanizmu međunarodne kontrole, po kome će dvadesetak posmatrača nadgledati i u Rusiji i u Ukrajini koliko gasa kreće iz Rusije, a koliko stiže potrošačima u EU, nije rešio osnovni spor oko cena gasa za Ukrajinu i plaćanja za tranzit preko te zemlje, ali trebalo bi da garantuje da Evropa neće više biti talac tog trgovinskog spora "Gasproma" i "Naftogasa".
Evropske zemlje već pet dana su bez jednog jedinog kubnog metra ruskog gasa preko Ukrajine, a nekim članicama EU kao Bugarskoj i Slovačkoj i balkanskim zemljama - na koje Brisel gleda kao na buduće perspektivne članice - nestašica gasa prouzrokovala je dramatične probleme, i privredi i domaćinstvima.
Oko 80 odsto ruskog gasa koji Evropa uvozi ide preko Ukrajine, a taj gas zadovoljava oko 20 odsto potreba EU.
Ministri za energiju EU o snabdevanju gasom
Ministri ze energiju Evropske unije u Briselu će razmotriti hitne mere koje treba preduzeti da se snabdevanje gasom što pre sredi u EU i na Balkanu.
Prema saopštenju češkog predsedništva EU, ministri za transport, telekomunikacije i energiju EU odlučiće "kakve opipljive mere treba preduzeti" da bi se prevazišla "situacija nastala prekida isporuka gasa iz Rusije preko Ukrajine, što je izazvalo velike teškoće u više zemalja EU".
U petak je na sastanku Koordinacione grupe za gas EU zaključeno da članice Evropske unije treba da u najvećoj meri koriste gas iz zaliha da bi pomogle zemljama EU i Balkana koje su teže pogođene nestašicom priliva ovog energenta iz Rusije.
"Ovakva situacija zahteva brzu primenu srednjoročnih i dugoročnih mera da bi se poboljšala povezanost članica EU i zemalja Zajednice za energiju, što je trenutno glavno usko grlo za brže sređivanje nastalog stanja", istakla je Koordinaciona grupa za gas i zatražila da EU nađe nove izvore snabdevanja energijom i poveća ulaganja u skladišta.
Ministri za energiju EU će razmotriti zaključke Koordinacione grupe i odlučititi kakvi konkretni koraci će biti preduzeti.
