Izvor: RTS, 05.Dec.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (5.12.2008.)
Politika: Miler dolazi i preti, Odbrana dinara, Sindikati najavljuju štrajkove; Novosti: Za svaku paru, Mladića jurili na tri adrese; Blic: Kirije u Beogradu padaju, a u provinciji rastu
Dnevne novine pišu gasnom aranžmanu uoči današnjeg dolaska Alekseja Milera, predsednika UO "Gasproma" u Beograd, Odbrani dinara, proširenom Opštem kolektivnom ugovoru i posledicama nepoštovanja potpisanog, borbi za bukvalno svaki >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dinar kojim Srbija raspolaže pred vanrednu sednicu Vlade u subotu, pretresu, potrazi za Rakom Mladićem, padu kirija u Beogradu, ...
Gasni aranžman: Miler dolazi i preti
Aleksej Miler, predsednik upravnog odbora „Gasproma", susrešće se danas s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, potvrđeno je juče „Politici" u predsedničkom kabinetu. Sve do zatvaranja prvog izdanja našeg lista bilo je spekulacija da prvi čovek „Gasproma" danas neće doći u Srbiju i da ceo aranžman može pasti u vodu, s veoma neugodnim posledicama po našu zemlju.
Izvor ove informacije bio je Dmitrij Mališev, visoki funkcioner „Gaspromnjefta", koji je juče pre podne na pregovorima sa srpskom stranom rekao da Miler neće doći zbog zatezanja Srbije. Nešto kasnije, mnogi su pretnju Mališeva protumačili kao svojevrstan pritisak na državne zvaničnike Srbije, a potom je stiglo i nezvanično „tumačenje" da je Miler hteo da izbegne susret s novinarima i da se u četiri oka vidi s predsednikom Srbije.
Iako je bilo najavljeno da bi ugovor za NIS danas mogao biti potpisan, Miler tokom susreta s predsednikom Tadićem najverovatnije neće ništa parafirati, već će ovo biti još jedna prilika da se „ukrste" ponude srpske i ruske strane i utanače detalji kako bi do Nove godine došlo do realizacije međudržavnog sporazuma na koji se čeka od 25. januara, kada je ovaj dokument potpisan u Moskvi.
Očekuje se da danas tokom „tajne" posete prestonici Miler, kako su našem listu potvrdili izvori bliski ruskom pregovaračkom timu, predoči predsedniku da Rusi ne odstupaju ni od jedne tačke navedene u Međudržavnom sporazumu i Protokolu o NIS-u, kao i da se uopšte ne dovodi u pitanje početak gradnje Južnog toka. Ruska garancija da će gasovod proći preko naše zemlje jeste to što su potpisivanju u Moskvi prisustvovali bivši predsednik Vladimir Putin i predsednik Srbije Boris Tadić!
Visokoj delegaciji Srbije bile bi predočene i sve posledice istupanja iz tog sporazuma. Ukoliko bi Srbija, dakle, odustala od celog aranžmana, izgubila bi gasovod, a austrijski OMV bi prema njihovim procenama za godinu, dve kupio NIS.
Cela stvar bi išla dotle da, ukoliko kupoprodajni ugovor za NIS ne bi bio potpisan do 31. decembra 2008, Rusija tuži Srbiju pred međunarodnim sudom zbog neispunjavanja preuzetih obaveza iz Međudržavnog sporazuma.
Takav spor bi dodatno mogao da iskomplikuje ekonomske i političke odnose dveju zemalja, a pod znakom pitanja bi bio i izvoz „Fijatovih" automobila u Rusiju. Jer, ukoliko propadne naftno-gasni aranžman, kakav bi interes imala Rusija da proširi listu za bescarinski uvoz vozila u svoju zemlju, što je bio osnovni razlog zašto je „Fijat" i ušao u kragujevačku „Zastavu".
Iako će politička odluka presuditi u čitavom ovom poslu, čini se da će žrtve u celoj priči ponovo biti potrošači gasa - domaćinstva i industrija, budući da „Srbijagas" do sada još nije ugovorio nove količine tog energenta za narednu godinu, a ugovor za ovu ističe do kraja decembra.
Predviđeno je bilo da se danas u paketu s potpisivanjem kupoprodajnog ugovor za NIS reši i ovo pitanje. Kako stvari stoje, odlaže se do narednog susreta s ruskim zvaničnicima.
Odbrana dinara
Obavezna rezerva koju banke moraju da drže u dinarima biće povećana sa 20 na 40 odsto. Na taj način će se od 8. decembra iz opticaja povući nacionalna valuta u vrednosti od oko 700 miliona evra, što će povećati likvidnost na deviznom tržištu. A Narodna banka Srbije će doneti i mere da devize koje će vratiti bankama ne odu u inostranstvo, već da ostanu u Srbiji. Ovo je jedna od hitnih i konkretnih mera za ublažavanje svetske finansijske krize koje je naveo guverner NBS Radovan Jelašić. Guverner je naglasio da su navedene mere neophodne, a da će budžet Srbije imati ključnu ulogu.
Juče je održan i sastanak Međubankarskog deviznog tržišta kako bi se povećao obim trgovanja i smanjila marža. „Velike marže i mali promet na međubankarskom tržištu deviza pokazuju da banke ne trguju dovoljno u ovo vreme nepoverenja. Ali zato je tu NBS da oživi tržište i zbog toga je organizovala fiksing sastanak", izjavio je Jelašić.
Odbor direktora MMF-a trebalo bi da 19. decembrapotvrdi aranžman sa Srbijom koji će, po oceni guvernera, biti temelj makroekonomske stabilnosti. Najkasnije iduće sedmice okončaće se i izrada memoranduma vlade, NBS i Agencije za osiguranje depozita o održanju stabilnosti i likvidnosti finansijskog sektora koji će uključiti i „konkretne mehanizme i cifre", što je uslov aranžmana sa Fondom.
Kako je naveo, Srbiju će naredne godine kreditima podržati i međunarodne finansijske institucije. Iduće sedmice pregovaraće se sa Evropskom investicionom bankom o 250 miliona evra za mala i srednja preduzeća, EBRD planira 150 miliona evra za Srbiju, a Nemačka banka za obnovu izdvojiće 100 miliona evra, koje će preko banaka plasirati malim i srednjim preduzećima, ali i za projekte u energetici. Vlada Italije već je odobrila 30 miliona evra kredita koji će nakon ratifikacije u Skupštini biti dostupni privredi.
Sindikati najavljuju štrajkove
Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost", izjavio je juče da je taj sindikat nezadovoljan zbog nepoštovanja proširenog Opšteg kolektivnog ugovora i da sprema oštru akciju protiv Vlade Srbije. Čanak je na konferenciji za novinare istakao da će prvo biti organizovana koordinirana akcija granskih sindikata „Nezavisnosti", koja će zatim biti objedinjena u zajedničku akciju sa Samostalnim sindikatom kako bi se se ponovo uspostavio socijalni dijalog.
Predsednik UGS „Nezavisnost" kaže da je Vlada Srbije odustala od primene Opšteg kolektivnog ugovora, koji je potpisan početkom novembra, a da je sindikate, kao partnere, o tome obavestila preko medija. „To se zove ugovor, a ugovori se ne otkazuju na takav način", kazao je on ocenjujući da je odustajanje vlade od toga da radnicima isplaćuje topli obrok i regres „nepristojno".
I predsednik Saveza samostalnih sindikata SrbijeLjubisav Orbović kao krajnju meru u nedavnom susretu sa ministrom ekonomijeMlađanom Dinkićemnajavio je štrajk.
Na sastanku zatvorenom za javnost, Orbović je poručio ministru Dinkiću da će „Sindikat, ukoliko ne dobije poziv premijera, a za to ima još dosta prostora, žestoko odgovoriti".
Neke od sindikalnih najava juče su se već ostvarile. Zbog jednočasovnog štrajka upozorenja u organizaciji Sindikata PTT „Srbija", šalteri pošta u celoj državi bili su zatvoreni juče od 12 do 13 sati.
Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije predao je juče kabinetu predsednika vlade zahtev za poštovanje zakona i proširenog Opšteg kolektivnog ugovora. Predsednica Branislava Plančak izjavila je da je Sindikat zaposlenih u zdravstvu tražio objašnjenje da li će u budžetu za 2009. godinu biti obezbeđena sredstva za isplatu toplog obroka i regresa u skladu sa potpisanim Opštim kolektivnim ugovorom i njegovim aneksom od 6. novembra. Ona je najavila je da će, ukoliko ne budu ispunjenizahtevi Sindikata, u januaru organizovati masovne proteste.
Posle brojnih sindikalnih reakcija zabeleženo je i mišljenje predsednika Unije poslodavaca Srbije Stevana Avramovića. On je izjavio da će biti dobro ako poslodavci ne budu prinuđeni da u 2009. godini smanje plate zaposlenima.
Za svaku paru
Vlada Srbije održaće u subotu vanrednu sednicu sa glavnom tačkom dnevnog reda: usvajanje budžeta za 2009. godinu - potvrđeno je "Novostima" u Nemanjinoj 11. Na osnovu informacija koje smo dobili od srpskih ministara - oni očekuju da će budžet biti izglasan, ali istovremeno većina negoduje jer njihovim resorima nije pripalo dovoljno novca iz raspodele državne kase. Pre vanrednog zasedanja kabineta Mirka Cvetkovića treba da se okonča žestoka bitka bukvalno za svaki dinar kojim Srbija raspolaže.
U Nemanjinoj 11 neprestano traju sastanci koji nikako da dovedu do konačnog dogovora oko budžeta. Čak se najavljivala mogućnost da se na sednici Vlade u četvrtak izglasa državna kasa, ali zasedanje zakazano u 16 časova, sat ranije je odloženo za subotu u podne.
Druga verzija je bila da se sednica Vlade održi u petak. Ali, pošto usaglašavanje nije završeno, a tokom dana mnogi ministri imaju susrete sa predstavnicima Ruske Federacije, budžet je odložen za subotu. To je i prilika da se "uzme vazduh", a nesuglasice oko državne kase u neformalnim kontaktima "ispeglaju".
Posle trojnog razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića i potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića, utvrđeno je da se u budžet ukalkuliše i početak jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, što bi moglo da stvori dodatnu "rupu" u državnoj kasi duboku - 300 miliona evra.
Ministar finansija Diana Dragutinović, prionula je da unosi korekcije i sačini završnu verziju budžeta za iduću godinu, koja će se naći pred ministrima.
Zakonom o budžetskom sistemu, naime, zacrtano je da Vlada najkasnije do 1. novembra usvoji predlog budžeta, što je već prekršeno. Drugi važan datum je 15. decembar, dokad Skupština treba da usvoji državnu kasu, ali je i to sada pod velikim znakom pitanja.
Većina u vlasti, ipak, zabrinuta je da li će posao oko budžeta biti završen do 19. decembra. Ne zato što je to velika slava Sveti Nikola, kada parlament obično ne zaseda, već zato što na taj dan bord MMF-a odlučuje o aranžmanu sa Srbijom. I, bilo bi logično da naša država dotad ima ozvaničen plan prihoda i rashoda za sledeću godinu.
U svakom slučaju, budžet mora da stupi na snagu poslednjeg dana ove godine, jer 31. decembra počinje i nova fiskalna godina. U suprotnom, država će biti na privremenom finansiranju.
Kad budžet stigne u parlament, inače, pred njim je sledeći put: šalje se u svaki skupštinski odbor, koji ga posebno "češlja". Svi ti izveštaji, potom, stižu u Odbor za finansije koji daje ključnu reč. Za to vreme poslanici će pripremati amandmane čiji broj u ovom trenutku ne može ni da se nasluti.
Predsednica Skupštine je nagovestila da bi i budžet i rasprava o poverenju Vladi mogli da budu tačke dnevnog reda iste sednice. Premijera i njegov tim, dakle, očekuju dva uzastopna testa, jer se i glasanje o budžetu uvek računa kao prebrojavanje većine.
Mladića jurili na tri adrese
Tragajući za generalom Ratkom Mladićem, ali i finansijerima njegovog skrivanja, pripadnici MUP Srbije, po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine i naredbi istražnog sudije Milana Dilparića, u četvrtak pretresli su tri objekta u Beogradu i jedan u Obrenovcu.
Sve četiri lokacije (na tri adrese) dovode se u direktnu vezu sa porodicom haškog optuženika. Izvor "Novosti" blizak Akcionom timu za potragu haških begunaca, kaže da je za pretres svakog objekta potpisana posebna naredba.
Prvo su, nešto posle 9.00 časova pripadnici Protivterorističke jedinice MUP Srbije (PTJ), opkolili dom Ratka Mladića u Ulici Blagoja Parovića na Banovom Brdu. U kući su tog trenutka bili njegova supruga Bosiljka, sin Darko i unuk Stefan. Snaja Biljana bila je na radnom mestu u "Telekomu" u Obrenovcu.
Na istoj adresi, u ulici Blagoja Parovića, su i prostorije Darkove firme "Impakt". Zamenici tužioca za ratne zločine rukovodili su pretresom poslovnih i privatnih prostorija porodice Mladić, a koji su obavljali pripadnici Odeljenja za ratne zločine MUP Srbije.
Neki minut posle 12.00 časova Darko Mladić je napustio dom svog oca, jer je tužilaštvo interesovao i njegov stan u Rakovici. Morao je da ih odvede do tamo. Darko Mladić, prema našim informacijama, ovaj stan na prvom spratu u Ulici Ratka Mitrovića 75 ž, izdaje u zakup. Uznemireni stanari zgrade nisu želeli da komentarišu prisustvo policije.
Ekipa "Novosti" uputili se zatim u Obrenovac, u Ulicu Miloša Obrenovića 128. Radnici Telekoma Srbije, koji su na ovoj adresi, u četvrtak su imali nezvane goste iz Tužilaštva i MUP Srbije.
Prema nezvaničnim informacijama, policajci su obavili razgovor sa Darkovom suprugom Biljanom, koja tu radi. Novinarima, ipak, ulaz nije bio dozvoljen, ali nam je jedan od radnika potvrdio da je policija bila tu i tražila "neke papire i Mladićevu snahu".
Prema nezvaničnim informacijama, policija je, navodno "posetila" i soliter u Ulici Vidikovački venac 83. Darko Mladić je, prema priči komšija, na ovoj adresi nekada stanovao. Ovu informaciju, međutim, Dragan Todorović nije mogao da potvrdi.
"Posao" je na dve lokacije relativno brzo završen, ali je zato pretres firme "Impakt" i kuće haškog optuženika trajao skoro devet sati.
Novinarske ekipe imale su priliku da vide kako se u velikim torbama iznosi "nešto" iz "Impakta" i Mladićeve kuće. U jednoj od kesa, poznavaoci su "prepoznali" i lovačko oružje. Prema nekim informacijama, odneti su i video i audio snimci, koji su pronađeni, kao i neke Mladićeve "lične stvari".
Pretres firme "Impakt" i stana u kome žive Mladići završio se nešto pre 18 časova. Ispred kuće u Blagoja Parovića 115 ostala je samo patrola policije da čuva "mir ukućana".
Kirije u Beogradu padaju, a u provinciji rastu
Pad dinara i svetska finansijska kriza opravdanje su i za podizanje kirija u Srbiji. U većini velikih gradova stanodavci su podigli cene iznajmljivanja stanova i soba, a u Beogradu padaju kirije luksuznih stanova na najatraktivnijim lokacijama.
Gotovo u svim agencijama za izdavanje nekretnina u glavnom gradu kažu da nema kirije ispod 200 evra, ali da su stanarine luksuznih stanova počele da opadaju. U agencijama očekuju da će početi da padaju i kirije manjih stanova, inače najtraženijih, ali posle Nove godine.
U „Gei" prognoziraju skorašnji pad stanarina jer je ponuda veća od tražnje i da sve ukazuje na to da će platežna moć slabiti, pa će stanodavci spuštati kirije da im nekretnine ne bi zvrjale prazne. U agenciji „Trijumf" kažu da kirije luksuznih stanova padaju jer je tražnja opala, ali da se stanarine manjih stanova ne menja.
- Kirije luks stanova opale su za 10-15 odsto. Takav stan na Vračaru koštao je 700 i 800 evra, a sada 500-600. Kirije su pale i kod „Arene". U centru stanarine su niže na Dorćolu, Paliluli i Zvezdari. Vlasnici sami zovu i spuštaju kirije - objašnjava Vesna Zorić, vlasnica te agencije. Ona kaže da su cene i letos bile „prejake", i to za 30 odsto više nego prošle godine.
- Više se traže stanovi u širem centru. Najviše u Žarkovu, na Vidikovcu, Ceraku, u Filmskom gradu. Kirije će najverovatnije pasti tokom zime, jer su previsoke, a najviše su ugroženi radnici i studenti. Prava slika čeka nas u februaru, kada se povećava izdavanje stanova - kaže Zorićeva. I iskustvo agencije „Cvetković - Roškov" ukazuje da se kirije snižavaju.
U drugim gradovima u Srbiji kirije uglavnom rastu, i to zbog skoka evra i straha od ekonomske krize. Tako su i kirije u Novom Sadu porasle, pa nema garsonjere ispod 250 evra. Upravo zbog toga studenti se sve više odlučuju da putuju nego da plaćaju stanarine. Stanodavci su postali sve nerealniji, kažu oni.
Samo zbog „dobre volje" kolege koji mu je ponudio svoju kuću, odlučio je da ostane u Novom Sadu.
U agencijama za izdavanje kažu da je ovogodišnji rast kirija prouzrokovao sve veći priliv studenata iz unutrašnjosti.
- Od oktobra su cene garsonjera vrtoglavo počele da skaču. Ove godine upisano je više studena nego što se očekivalo, pa su stanodavci podigli kirije - kaže Dragana Kragić iz agencije „Milenijum". Drugi razlog visokih kirija jeste to što pojedini vlasnici pokušavaju da izdavanjem stanova isplate ratu kredita koji su podigli.
U agencijama kažu da više ni lokacije nisu merilo za visinu kirije, pa se, po istoj ceni može naći stan u Novom naselju i u centru grada. Ekonomska kriza je još jedan od razloga stanodavaca da podignu kirije.
U Nišu nema povećanja kirija, ali nagli skok očekuju posle Nove godine. U agenciji „Sponzor" kažu da se sobe iznajmljuju za 50-80 evra, a stanovi za 100-800 evra gde kirajdžiju očekuje kožni nameštaj, đakuzi i sličan luksuz.
U Kragujevcu, prema podacima agencije „Palma", kirije su skočile za 30 do 50 evra u zavisnosti od lokacije. Glavni razlozi su skok evra, poskupljenje izgradnje od 100 do 200 evra po kvadratu i korekcija cena u trgovinama.
Do pre dva meseca garsonjera je mogla da se zakupi za 100-120 evra, a sada od 150 do 170 evra. U „Palmi" kažu da su od sredine novembra stanovi poskupeli za 40-50 evra. Zakupnine luksuznih stanova ostale su iste i za njih valja platiti 700 ili 800 evra.
.jpg)
