Izvor: RTS, 30.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (30. 04. 2009.)
Prave stranku - hoće vlast, Joca Miri za kuću plaća 100,000 evra!, „Gasprom” zaustavio „Petrohemiju”, Izrešetan direktor šećerane, piše u prazničnom trobroju dnavne štampa
Prave stranku - hoće vlast
Sindikalni lideri će, ove godine, Prvi maj proslaviti na pecanju ili roštiljanju u uskom krugu prijatelja na nekom od izletišta. Praznik rada, u jednom od najtežih trenutaka za radnike >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji, usred ekonomske krize, u svakom slučaju, neće dočekati na ulicama i neće imati šta da poruče poslodavcima i državi.
Savez samostalnih sindikata Srbije, da bi bio slobodan za praznik, svoj protest organizovao je dva dana pre međunarodnog praznika rada. Svi su primetili da je protest bio "tanak" i da su demonstracije bile bez smisla i da nisu imale jasne poruke.
Sindikalna scena u Srbiji danas je potpuno razbijena. Ali, za to se ne mogu kriviti ni poslodavci, ni država, već sami sindikalni lideri. Umesto da se ujedine u borbi za prava radnika, oni su i prvomajske praznike dočekali - posvađani. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak optužio je Savez samostalnih sindikata Srbije i njihovog predsednika Ljubisava Orbovića da "šuruju" sa vlastima, jer ih je država navodno "kupila" otpisivanjem starog duga od 500.000 evra. Orbović negira optužbe, ali na adresu kolege Čanka uputio je pregršt zamerki. Razlog za njegovu ljutnju pokušao je da pronađe u činjenici da "nije glasao na Socijalno-ekonomskom savetu da se Čanku plate dnevnice za put u SAD!"
To su samo neke stvari kojima se sindikalni lideri bave dok radnici u Srbiji gladuju ili čekaju otkaze.
- Sindikati su zaboravili svrhu svog postojanja, a to je borba za prava radnika - smatra Darko Marinković, profesor sociologije na Univerzitetu "Megatrend". - Kod nas direktori preduzeća veoma lako pacifikuju sindikate i stavljaju ih pod kontrolu. Dovoljno je da predsednicima sindikata stave na raspolaganje službene automobile, pokrivaju troškove raznih prezentacija, organizuju sindikalna takmičenja, zaposle im ženu, daju im mesto u upravnim odborima. Sitnim potkupljivanjem lidera kupuje se sindikalni mir u firmama i državi.
Dok radnici mnogobrojnim štrajkovima (iza kojih se dešavaju samoubistva, seku se prsti, istrajava se u gladovanju) brane svoja radna mesta i traže da im se plati ono što su zaradili, borci za njihova prava priznali su da ih preokupira ideja da pretrče sa sindikalnog na politički teren i od sindikata osnuju stranku.
Sindikalni lideri očigledno zaboravljaju da radnici već imaju "svoje" partije - one kojima veruju i za koje glasaju na svim izborima. Biće da je u pitanju, kako kažu politički analitičari, želja sadašnjih sindikalnih lidera da pobegnu sa trenutno vrele sindikalne stolice u udobniju političku i tako, bar za sebe, stvore dodatne privilegije.
Saznajemo: Joca Miri plaća za kuću plaća 100,000 evra!
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, dogovorio se sa Mirom Marković da godišnja stanarina kuće u Tolstojevoj 33 bude 100.000 evra! Kako Press saznaje, operativci SBPOK-a presreli su 2006. godine razgovor između Mire Marković i Joce Amsterdama, kojim je dogovorena cena kirije za vilu od 360 kvadrata na Dedinju.
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, uhapšen je u ponedeljak uveče u iznajmljenoj kući bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića u Tolstojevoj 33, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu vlasnika „Nacionala" Ive Pukanića. Sagovornik Pressa iz vrha MUP-a kaže da je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) pratila Jocu Amsterdama od maja 2006, kada je izašao iz pritvora.
Pres je juče uspeo da stupi u kontakt sa Mirjanom Marković, koja je u Moskvi, ali ona nije htela da odgovori da li Sreten Jocić, koji živi u vili u Tolstojevoj 33 na Dedinju, a koja pripada porodici Slobodana Miloševića, plaća zakup ili ne.
- Ne mogu nikakvu informaciju da vam dam. Ništa ne mogu da vam kažem. Do viđenja - odgovorila je Markovićeva i prekinula vezu.
S druge strane, Dragan Hadži Antić, prijatelj supruge pokojnog predsednika Miloševića, tvrdi da Jocić ne plaća kiriju.
- Jocić je samo koristi, ne plaća nikakvu stanarinu - kaže Hadži Antić. Na komentar da baš ne izgleda ubedljivo da je Mira Marković na lepe oči ustupila kuću, Antić kaže:
- Znate li vi koliki su tu mesečni rashodi, režija, struja, infostan? Jocić je tu došao da bi brinuo o kući i da bi je održavao. I ponavljam, bez naknade - tvrdi Hadži Antić. Računica Presa pokazala je da komunalije o kojima govori Hadži Antić mesečno iznose oko 60.000 dinara, što je beznačajna cifra u odnosu na vrednost kuće u Tolstojevoj. Naši izvori tvrde da je sasvim „logično" što Hadži Antić tvrdi da Joca živi besplatno u Mirinoj kući:
- Joca Amsterdam je prijavio u sudu da mesečno zarađuje 600 evra. Priznanje da plaća veliku kiriju otvorilo bi priču da je lagao sud o visini zarade, kao i da zarađuje mnogo više nego što je prijavio. To bi bilo krivično delo utaje poreza, a onaj ko je izašao iz zatvora pod jemstvom ne sme da čini nova krivična dela. Joca Amsterdam je mnogo bogat čovek, učestvovao je posredno, preko prijatelja i kumova, u brojnim privatizacijama u Srbiji i verujte da za njega nije ništa 100.000 evra - dodaje izvor Presa.
„Gasprom" zaustavio „Petrohemiju"
Slobodan Adžić, direktor pančevačke „Petrohemije", uputio je 28. aprila apel predsedniku države i prvom čoveku vlade da se našem najvećem izvozniku pomogne kako bi se prebrodila najveća kriza u toj fabrici, od sankcija devedesetih godina prošlog veka.
Kako je za „Politiku" izjavio Ljubenko Martinović, tehnički direktor „Petrohemije", ako odmah iz Rafinerije „Pančevo" ne dobiju pet hiljada tona sirovog benzina, 1. maja će zaustaviti pogon. Ponovni start koštaće najmanje 700.000 evra, pod uslovom da mašine miruju samo nekoliko dana.
Problem je nastao zbog potpune obustave isporuka sirovog benzina „Petrohemiji" iz susedne rafinerije. „Gasprom", kao novi gazda NIS-a, više ne želi da toleriše velika dugovanja „Petrohemije" za isporučeni sirovi benzin i traži avansno plaćanje. Martinović kaže da je „Petrohemiji" potrebno samo pet hiljada tona sirovine, što je uz smanjenu proizvodnju dovoljno tek za pet dana rada, jer se uskoro očekuju nove isporuke sirovog benzina iz inostranstva.
- Za ovu isporuku ponudili smo avansno plaćanje u iznosu od 500.000 dolara, što je četvrtina vrednosti pet hiljada tona sirovog benzina i garancije da ćemo u roku od mesec dana nadoknaditi sva dugovanja načinjena od 10. aprila ove godine, ali predstavnici NIS-a zahtevaju razgovore, pa još ne znamo hoćemo li dobiti sirovi benzin ili zaustaviti proizvodnju - kaže Martinović.
Petrohemičari traže da im država koja je vlasnik četiri petine kapitala fabrike pomogne kreditom ili garancijama od 1,5 miliona evra mesečno, kako bi se oporavili. Oni kažu da to nije mnogo s obzirom da „Petrohemija" državi godišnje na ime poreza i doprinosa ostavi 23 miliona evra, a izvoz joj je vredan 200 miliona evra.
Ne u obliku pretnje, ali kao diskretno upozorenje, rukovodstvu NIS-a upućena je poruka da se u „Petrohemijinoj" fabrici otpadnih voda prerađuju i otpadne vode Rafinerije i da petrohemičari održavaju trafo koji strujom snabdeva i Rafineriju.
Rukovodstvo „Petrohemije" kaže da bi najbolja varijanta bila da država ili neki drugi partner uloži 100 miliona evra u izgradnju fabrike polipropilena. Oni tvrde da bi u tom slučaju, za dve i po godine, boljom valorizacijom proizvoda, „Petrohemija" mesečno imala tri do četiri miliona evra profita.
Izrešetan direktor šećerane
Trojica nepoznatih napadača ranili su sa više hitaca u grudi grčkog državljanina Spiridona Pirgidisa (50), predsednika odbora borda direktora fabrike šećera „Sunoko", u noći između utorka i srede. Sa teškim povredama Pirigidis je hitno prebačen u Klinički centar Vojvodine, gde je odmah operisan.
- Pacijent je primljen nešto posle ponoći sa teškim telesnim povredama i hitno je operisan. Trenutno se nalazi na odeljenju intenzivne nege - saopšteno je iz bolnice. Napad se dogodio oko 23.30 u Ulici Milutina Tomića 5 u iznajmljenoj vili na Tatarskom brdu, elitnom naselju van Novog Sada, gde je Pirgidis stanovao. U vreme napada žrtva je, kako „Blic" nezvanično saznaje, sedeo u dnevnoj sobi i gledao fudbalsku utakmicu. S obzirom na to da je upucan na ulaznim vratima vile, pretpostavlja se da ga je privukla buka iz dvorišta.
- Spiridon Pirgidis je verovatno krenuo ka dvorištu da vidi šta se događa. U momentu kada je izašao na kućni prag, susreo se oči u oči sa razbojnicima. Tu su ga i pogodili sa četiri hica iz vatrenog oružja, kaže izvor „Blica" blizak istrazi. Teško ranjen, Pirigidis je pao na pragu kuće. Verovatno misleći da je mrtav, razbojnici su ga preskočili i ušli u vilu, gde su izvršili premetačinu. Nakon dvadesetak minuta su pobegli preskočivši dvorišni zid. Mada teško povređen, Pirgidis je uspeo da dopuzi do dnevne sobe, gde mu je stajao telefon.
- Pozvao je svoju sekretaricu kojoj je rekao da je upucan i „da umire". Rekao joj je da pozove policiju i Hitnu pomoć, i da dođe i otključa kapiju kako bi Hitna pomoć mogla da uđe u dvorište - kaže izvor „Blica". Policajci koji su prvi stigli do Tatarskog brda su u vilu takođe ušli preko zida. U dnevnoj sobi su zatekli ranjenog Pirgidisa, koji je već izgubio poveću količinu krvi i polako gubio svest. Ubrzo su stigli i sekretarica i Hitna pomoć koja ga je prevezla do bolnice. Mada konkretan motiv napada još nije jasan, pretpostavlja se da je reč o razbojništvu.
