Izvor: RTS, 25.Jul.2009, 07:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (25. 07. 2009.)
„Južni tok” za nedelju dana, Kad "protiv" postane "za", Nestaju domaćini, jogi letači i obični Srbi, Jeremić i Turska pomirili Bošnjake!, pišu beogradske dnevne novine
„Južni tok" za nedelju dana
Do registracije zajedničke srpsko-ruske firme „Srbijagasa" i „Gasproma" za gradnju gasovoda „Južni tok" preko teritorije Srbije trebalo bi da dođe u dugoj polovini naredne nedelje.
To je juče za „Politiku" potvrdio Dušan Bajatović, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << generalni direktor „Srbijagasa". Posle toga će, dodao je on, formalno početi osnivanje zajedničkog preduzeća, a ugovor o osnivanju je zapravo dokument kojim se potvrđuje da će sedište nove srpsko-ruske firme biti u Švajcarskoj. Novo mešovito preduzeće počeće potom i izradu studije izvodljivosti o isplativosti celog ovog posla.
Kompletna studija, koja bi trebalo da bude završena do sredine sledeće godine za sve zemlje preko kojih će gasovod proći, pokazaće isplativost ovog projekta, precizirati trasu i kapacitet gasovoda. Kako stvari sada stoje, „Južni tok" će u Srbiju ući kod Zaječara, a glavno čvorište trebalo bi da bude kod beogradskog naselja Batajnica.
Upitan šta je razlog što u ovonedeljnim razgovorima nije došlo do usaglašavanja ugovora o zajedničkom preduzeću „Srbijagasa", „Gaspromeksporta" i nemačke ćerke firme „Gasproma" za podzemno skladište gasa „Banatski Dvor", Bajatović je potvrdio da je jedini razlog nejasnoća oko imovinskih prava u budućem zajedničkom preduzeću koje treba da reguliše srpsko zakonodavstvo.
- Neophodno je da se status imovine koju „Srbijagas" unosi u zajedničku kompaniju uskladi sa novim Zakonom o planiranju i izgradnji. „Srbijagas" ne može da definiše status imovine koju unosi u zajedničku kompaniju, pošto na delu imovine skladišta ima vlasništvo, na delu postoji pravo korišćenja, a za neke parcele je status potpuno nejasan.
Kada je reč o javnim preduzećima i ustanovama, novi propis poništiće važeći iz 1995. godine prema kome je država vlasnik imovine koju koriste. Preduzeća će steći pravo svojine na određenim dobrima, a njihov osnivač će zauzvrat imati pravo na udeo, akcije ili osnivačka prava.
Novi zakon, koji će rešiti i problem imovinsko-pravnih donosa i kada je u pitanju skladište gasa „Banatski Dvor", omogućiće korporativizaciju, privatizaciju i inicijalne javne ponude javnih preduzeća, kao i stvaranje osnove za uspostavljanje privatnog i javnog partnerstva u tim preduzećima.
Prema Bajatovićevim rečima, ugovor je definisan, a pitanja oko statusa imovine trebalo bi da se reše do kraja naredne sedmice, kada bi ugovor mogao da bude potpisan.
Pre potpisivanja ugovora o zajedničkom preduzeću za gradnju skladišta „Banatski Dvor" neophodno je da taj dokument odobri Vlada Srbije, ali i nadležni odbori.
Bajatović bi, kako je potvrdio, 6. i 7. avgusta u Beču trebalo da se susretne i sa predstavnicima EON-a radi nabavke dodatnih 200 miliona kubika gasa Srbiji za slučaj nove gasne krize.
Kad "protiv" postane "za"
Šansa da opozicija zada prvi veliki udarac vlasti završiće u - plićaku. Izgledna prilika da protivnici Vlade obore novi zakon o informisanju biće verovatno prokockana zbog tradicionalne nesloge i odlaska mnogih njihovih poslanika na odmor.
Iako matematika kaže da bi zakon sigurno bio srušen ako bi protiv njega ruke podigli kompletni klubovi SRS, DSS, NS, LDP, SNS, uz podršku pet poslanika PUPS i troje JS (127 glasova), takav scenario teško da će se gledati. Jer, čvrstog dogovora unutar tabora Vladinih rivala o zajedničkom "udaru" nema, a neke partije poput LDP i ne kriju da su pojedini njihovi poslanici već na - raspustu.
Utisak je da i opozicioni prvaci sumnjaju u uspeh svoje operacije, pri čemu krivicu uglavnom svaljuju jedni na druge.
Nestaju domaćini, jogi letači i obični Srbi
U procesu preregistracije stranaka, političkim partijama u Srbiji dat je rok od šest meseci da dokažu svoju vitalnost. Drugim rečima, svaka od 600 stranaka u Srbiji, koliko ih je trenutno registrovano, ukoliko želi da i dalje postoji, moraće da priloži najmanje 10.000 overenih potpisa, što je uobičajeni limit za učešće na izborima. Time će mnogi građani Srbije izgubiti mogućnost da osnuju sopstvenu stranku za šta je do stupanja na snagu novog Zakona o političkim strankama bilo potrebno samo stotinu potpisa.
Samim tim, prestaće da postoje mnoge partije egzotičnih i maštovitih naziva koji nemaju mnogo veze sa politikom, a javnost će ostati uskraćena za informacije o njihovoj skromnoj političkoj aktivnosti, ukoliko je te aktivnosti uopšte i bilo.
Jeremić i Turska pomirili Bošnjake!
Ljajić i Ugljanin su posle mnogo godina seli za sto kako bi razgovarali o problemima u Sandžaku.
Na pitanje Presa Ljajiću i Ugljaninu da li je bilo neophodno da dođe „neko iz Turske da bi se njih dvojica pomirila", Ugljanin je odgovorio da on sa Ljajićem nije bio u svađi, već da je u pitanju bila nesaradnja.
- Pogrešno postavljeno pitanje. Radilo se o nesaradnji, a ne o svađi! A, danas pokazujemo interes da zajednički radimo u korist svih naših građana - rekao je Ugljanin, simbolično potvrdivši svoje reči pružanjem ruke Ljajiću, što je propraćeno burnim aplauzom svih prisutnih.
Jeremić je posle ovog sastanka rekao da je ova poseta dokaz da je Sandžak prioritet i za Srbiju i za Tursku.
Ovom sastanku prethodila je neuspešna poseta zamenika reis-ul-uleme Islamske zajednice Turske Mehmeda Gormeza. On je došao u Pazar kako bi pokušao da pomiri predstavnike dve islamske verske zajednice i razgovarao sa Moamerom Zukorlićem i Ademom Zilkićem. Ali, do pomirenja verskih poglavara ipak nije došlo.
