Izvor: B92, 25.Jan.2008, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisan sporazum sa Rusijom
Moskva, Beograd, Ljubljana -- Rusija i Srbija danas su potpisale energetski sporazum koji predviđa da ruski Gasprom kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije.
Tim sporazumom, kako je danas objavila Vlada Srbije, predviđeno je da Gasprom kupi 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra i da investira u tu kompaniju najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, a da prodaja bude završena do kraja godine. U delu sporazuma koji se odnosi na gasovod koji će Gasporm graditi Srbiju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodi se da će najmanja propusna moć biti 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Srbija i Rusija potpisale su u Moskvi Sporazum o saradnji naftne i gasne privrede koji predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju i protokol o prodaji NIS-a ruskom Gazpromu.
Potpis na oba dokumenta stavio je ministar Velimir Ilić, a potpisivanju su prisustvovali predsednici Rusije i Srbije, Vladimir Putin i Boris Tadić.
Vrednost sporazuma nije precizirana u potisanim dokumentima, ali se procenjuje na oko 2 milijarde evra.
Vladimir Putin i Boris Tadić slažu se da je značaj potpisanog sporazuma veliki i za Rusiju i za Srbiju.
Sama činjenica da su u Moskvu doputovali i predsednik Tadić i premijer Koštunica i to u trenutku kada su veoma zauzeti na unutrašnje političkom planu, govori o značaju dogđaja, rekao je ruski predsednik.
"Sporazum je suštinski značajan za dalje produbljivanje saradnje dve zemlje. Praktično, reč je o pravno-sporazumnom stvaranju strateškog partnerstva u energetskoj sferi između naših zemalja", izjavio je Putin.
Potpisivanjem sporazuma Srbija postaje jedan od ključnih tranzitnih čvorišta, kojim će južna Evropa biti snabdevana ruskim energentima, naveo je ruski predsednik.
"Sistem je dugoročan, pouzdan i visoko efikasan i, što je veoma važno, obezbediće energentsku stabilnost i Srbije i Evrope", rekao je predsednik Putin.
Tekst sporazuma koji je dugo imao oznaku državne tajne, objavljen je danas na sajtu Vlade Srbije.
Sporazum predviđa prodaju 51 odsto vlasništva NIS-a ruskom Gazpromu za 400 miliona evra, uz obavezne investicije ruskog partnera od najmanje 500 miliona evra do 2012. godine.
Po istom sporazumu, pregovori o prodaji NIS-a treba da budu završeni do kraja godine, kada bi bio potpisan i finalni ugovor.
Ruski analitičari procenjuju da će Vlada Srbije u tom periodu pokušati da poveća cenu za NIS, kao i da bi Gazprom mogao da pristane da za većinski paket ponudi do 700 miliona evra.
U Protokolu o prodaji NIS-a, Vlada Srbije obavezala se da će osigurati povlašćeni položaj NIS-a na tržištu u periodu od najmanje dve godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da sporazum ima ogroman strateški značaj za ekonomiju i industriju Srbije.
"Ovde se radi o budućnosti, gde će građani imati dobro snabdevanje energentima, a srpske kompanije raditi u povoljnijim uslovima. Ovde je reč i o geostrateškoj poziciji Srbije, centralne zemlje jugoistočne Evrope, koja se sporazumom postavlja u prvi plan, jer će kroz Srbiju ruski gas ići u zemlje Evropske unije", rekao je Boris Tadić.
Sporazum predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kojim Srbija postaje deo tzv. Južnog toka - gasovoda kojim se, preko Bugarske, Grčke i Italije obezbeđuje snabdevanje zapadne Evrope ruskim gasom.
Propusna moć gasovoda biće najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
U nastavku pregovora, ruski i srpski partneri razgovaraće i o uslovima da se korišćenjem budućeg gasovoda poveća isporuka ruskog gasa Srbiji.
Sporazum predviđa i izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskim dvorima kod Novog Sada.
Ruski partner imaće 51 odsto i u vlasništvu kompanija koje će biti zadužene za izgradnju i upotrebu gasovoda i podzemnog skladišta gasa, predviđa sporazum.
Prednost da se uključe u izgradnju tih postrojenja biće data preduzećima iz Srbije i Rusije, a poslovi će se dodeljivati na tenderu.
Vlada Srbije podstaći će ovaj aranžman poreskim, carinskim i drugim olakšicama, bar dok posao ne postane isplativ za investitore.
Sporazum o gasovodu sklopljen je na 30 godina uz mogućnost produžavanja a izmene su moguće uz saglasnost obe strane.
"Nova stranica u saradnji"
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da potpisivanje Sporazuma o energetskoj saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i Protokola o osnovnim uslovima kupovine NIS-a predstavlja otvaranje nove važne stranice u srpsko-ruskoj saradnji.
On je, nakon potpisivanja Sporazuma i Protokola, kazao da ta dva dokumenta imaju i izuzetan značaj za dalji razvoj ekonomske saradnje Srbije i Rusije.
Putin je naveo i da Srbija postaje jedan od ključnih tranzitnih zemalja što značajno energetski jača i nju samu i evropski kontinent, naglasivši da "narod Srbije treba da zna da Srbija u Rusiji ima sigurnog druga i partnera".
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je veliko zadovoljstvo današnjim potpisivanjem dokumenata o energetskoj saradnji sa Rusijom navodeći da oni imaju strateški značaj za Srbiju.
Srbiju i Rusiju vezuju jake veze među narodima, ali i duboki ekonomski i strateški interesi, a potpisivanje ovog sporazuma je potvrda tome, kazao je Tadić.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica kazao je da je ovo važan dan za Srbiju i odnos Srbije i Rusije.
Koštunica je rekao i da Sporazum o energetskoj saradnji u oblasti naftne i gasne privrede i Protokol o osnovnim uslovima kupovine Naftne industrije Srbije uspostavljaju stratešku saradnju koja će biti na dobrobit privrede i čije će blagodeti osetiti svi građani Srbije.
Potpredsednik ruske Vlade Dmitri Medvedev naveo je da su današnji dokumenti pokazali da se bliski odnosi dve države pretvaraju u ekonomske rezultate koji će obezbediti interese obe države.
EK: Srbija da poštuje evropski red
Evropska komisija, povodom prodaje dela NIS-a ruskom Gaspromu, očekuje da Srbija potpuno poštuje evropski pravni red.
U reakciji na današnje potpisivanje sporazuma između Rusije i Srbije, odnosno prodaje dela NIS-a ruskom Gaspromu, Evopska komisija podseća na sporazm o energetskoj uniji, koji je stupio na snagu 2006. godine i koji su pored EU potpisale i Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Albanija, Makedonija i UNMIK za Kosovo, prenose slovenački mediji.
Obzirom da su Srbija i Rusija danas potpisale energetski sporazum, po kome će se Srbija priključiti na novi plinovod Južni potok, Evropska komisija, očekuje od Srbije, kao dela energetske zajednice, da poštuje evropski pravni red. Evropska komisija očekuje da će joj i Srbija i Rusija (na osnovu energetskog dijaloga EU-Rusija) posredovati informacije o sklopljenom poslu.
"Pregovori o ključnim stavkama tek slede"
Analitičarka za energetiku Zorana Milanović smatra da pregovori o ključnim stavkama ugovora o gasovodu tek slede.
Ona kaže da Srbija u daljim pregovorima o NIS-u mora da insistira na ekološkim standardima, kao i da istog momenta kada se potpiše ugovor o prodaji moraju uslediti investicije u NIS.
Čanak protestuje
Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak protestovao je ispred upravne zgrade Naftne industrije Srbije u Novom Sadu zbog potpisivanja sporazuma o prodaji 51 odsto kapitala te kompanije ruskom Gaspromu.
Čanak je sa svojim pristalicama na zgradu zalepio nekoliko plakata sa natpisom "Vojvođanska imovina nije na prodaju".
Lider LSV-a je ocenio da je Rusiji prodat "najvredniji deo imovine Vojvodine i cele Srbije", koji je nekada hranio desetine hiljada građana Vojvodine i bio osnova razvoja u proteklih pola veka".
"S obzirom da pregovori još uvek traju mi moramo da insistiramo na povećanju investicija i na kraćem roku ili barem povećanju investicija u predviđenom roku", rekla je ona.
Što se cene tiče, Zorana Milanović misli da tu neće biti nekih velikih promena.
"Ali hajde da pored te cene dobijemo investicije, ekološke standarde, njihovo poptuno poštovanje i ulaganje u ekologiju i naravno vođenje računa o samom Naftagasu. Status Naftagasa odnosno domaće proizvodnje koja čini bilizu dvadeset procenata domaćih procenata i to bi moralo da ostane u većinskom vlasništvu države, bar 51 posto jer niko, ni jedna zemlja u svetu ne daje na takav način domaću proizvodnju. A sve to ništa neće biti dobro ukoliko samog magsitralnog gasovoda ne bude bilo, znači ukoliko ne budemo jasno znali koliko je kapacitet tog gasovoda", kaže ona.
Ilić i Dinkić različito o sporazumu
Član delegacije Srbije, ministar infrastrukture Velimir Ilić ocenio je da je potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, sa strateškog stanovišta, dobar potez.
"Srbija će dobiti još jedan ulaz gasa kao i magistralni vod kroz Srbiju. Ona će od tranzita gasa imati negde oko 200 miliona evra godišnje. Mi sada Mađarima plaćamo oko 100 miliona evra godišnje za korišćenje njihovog gasovoda i ulazak u državu. Mi ćemo dobiti tranzit, zatim velike građevinske radove ukupne investicije oko 1.600.000.000 evra, a veliki deo posla će ostati u Srbiji, znači radiće srpske firme", rekao je Ilić.
"Sporazum katastrofalno loš"
Ekonomista Stojan Stamenković smatra da je energetski sporazum koji su potpisale Srbija i Rusija "katastrofalno loš" za Srbiju.
"Prodaja većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije za 400 miliona evra je dobar poslovni potez samo ako na predsedničkim izborima pobedi kandidat Srpske radikalne stranke i Srbija bude izlovana od Evropske unije", rekao je Stamenković. "U zavisnosti od toga koji predsednički kandidat će pobediti, prodaja NIS-a može da se poredi sa prodajom poslovnog ili stambenog prostora u Beogradu i nekom manjem gradu u unutrašnjosti Srbije", smatra Stamenković.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mladan Dinkić je, međutim, izjavio da potpisivanjem sporazuma o saradnji Srbije i Rusije u oblasti energetike u Moskvi, ništa neće biti do kraja rešeno.
"Ono što sam ja sugerisao mojim kolegama i predsedniku i premijeru je da bi trebalo da se ne dozvoli većinsko učešće Gasproma u NIS-u, odnosno da se ispregovara ravnopravno učešće i u gasovodu i u NIS-u, a ukoliko Rusi insistiraju na 51 - 49 odsto u gasovodu, da mi onda zadržimo 51 - 49 odsto u NIS-u, a u svakom slučaju da imamo zajedničko upravljanje, zajedničku mogućnost investiranja", rekao je on.
On je dodao da to treba da bude partnerski odnos. "Jer, ovde se ne radi o privatizaciji, već o međudržavnom dogovoru i zato je ovaj slučaj potpuno specifičan", kaže Dinkić.
Prokopijević: Nepovoljno za Srbiju
Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da je energetski sporazum sa Rusijom nepovoljan za Srbiju.
Izgradnja gosovoda nikako nije trebalo da se veže da prodaju Naftne industrije Srbije i dovršetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom dvoru, rekao je Prokopijević.
Kako prenosi Glas Amerike, on je objasnio da je pristajanjem na takav aranžman Srbija postala talac snabdevača gasom.
Prokopijević smatra da većinski udeo u NIS vredi mnogo više od 400 miliona evra, zbog čega će, ako ugovor bude sklopljen, neko zbog toga kad-tad odgovarati.
On ukazuje i da za Srbiju nije dobro ni što je pristala da većinsko upravljanje gasovodom prepusti Rusima.
Miler: Srbija postaje energetski centar
Direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je da saradnja sa tom kompanijom Srbiji otvara perspektivu da postane jedan od energetskih centara, ne samo na Balkanu, već i u Evropi.
Miler je novinarima, nakon potpisivanja Sporazuma o energetskoj saradnji između Rusije i Srbije, kazao da tim sporazumom Srbija može da reši svoje energetske probleme u kompleksu.
"Srbija postaje krupan evropski centar tranzita i čuvanja prirodnog gasa, a istovremeno dobija sigurno snabdevanje tim energentom kao i naftom i naftnim proizvodima", kazao je Miler.
On je naveo da je konkurentska prednosti Gasproma očigledna, jer je ta kompanija ne samo da je u stanju da finansira krupne energetske i infrastrukturne projekte na srpskoj teritoriji, već poseduje i jedistvenu sirovinsku bazu za obezbeđivanje energentima.
"Naglašavam da Srbija dobija garantovano snabdevanje energentima na decenije unapred, ali i finansijsku, sirovinski u tehnološku bazu za razvoj i napredovanje na Balkanu sopstvenog industrijskog i energetskog potencijala", kazao je direktor Gasproma.
"SAD se ne protive sporazumu"
Zamenik portparola Stejt departmenta Tom Kejsi je rekao da nije upoznat sa detaljima energetskog sporazuma Srbije i Rusije, ali da su te dve zemlje "slobodne" da takav sporazum potpišu.
"Kada je reč o energetskim resursima, mi smo zainteresovani da raznovrsnost (ponude) kako u snabdevanju tako i u tranzitu energetskih resursa, kako nam se više ne bi, kao nekada, dešavalo da dođe do prekida u snabdevanju što zbog tehničkih problema na gasovodima, što zbog korišćenja tih resursa u političke svrhe", rekao je Kejsi na konferenciji za štampu.
