Izvor: Politika, 16.Nov.2013, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Aleksej Miler
Putinova senka
Kruži legenda da je, kada je 2001. godine, Aleksej Borisovič Miler došao na čelo Upravnog odbora „Gasproma” njegov prethodnik Rem Vjahirjev rekao: „Kroz mesec dana obesiće se u svom kabinetu”! Međutim, to se nije desilo, pa je sledeće godine Miler spojio i funkciju zamenika predsednika Saveta direktora „Gasproma”, a 2011. ponuđen mu je još jedan petogodišnji ugovor, čime je već sada najdugovečniji šef u istoriji vodeće ruske kompanije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Značaj „Gasproma” vidi se i iz toga što put iz njegove čelne fotelje vodi direktno u premijersku, i obratno što svedoče primeri Viktora Černomirdina, Dmitrija Medvedeva i Viktora Zubkova. To i ne čudi, ako se zna da je „Gasprom” zapravo nekadašnje Ministarstvo gasne industrije SSSR (Mingasprom SSSR), na čijem čelu je od 1985. do 1989. bio Černomirdin. Upravo je Miler prekinuo skoro dve decenije dugu gaspromovsku eru Černomirdin–Vjahirjev i taj trenutak označio je stupanje na istorijsku scenu druge moćne političke grupacije – peterburškog tima Vladimira Putina.
Miler je tipičan izdanak Putinove „lenjingradske ekipe”, kojoj se priključio 1990, tada kao 28-godišnjak. Punih pet godina, od 1991. do 1996, radio je u čuvenom Komitetu za spoljne veze (KVS) peterburške gradske uprave, čiji je šef bio Putin. Iz KVS-a potiču i Igor Sečin (predsednik naftnog giganta „Rosnjeft”), Dmitrij Medvedev (premijer Rusije), Viktor Zubkov (bivši premijer i sadašnji predsednik Saveta direktora „Gasproma”), Aleksej Kudrin (12 godina ministar finansija Rusije), German Gref (predsednik „Sberbanke”), Dmitrij Kozak (zamenik predsednik Vlade RF), Viktor Ivanov (direktor Federalne službe za borbu protiv narkotika), Sergej Nariškin (predsednik Državne dume), Vitalij Mutko (ministar sporta)...
Pred Milera je Putin postavio dva ključna zadatka. Najpre, da maksimalno puni ruski budžet i vrati pod državno okrilje „Gasprom” i svu njegovu imovinu, razvučenu tokom uprave Vjahirjeva. Miler je u tome uspeo, i već 2004. država je vratila kontrolni paket od 51 odsto akcija „Gasproma”, pri tom otkupljujući još desetine drugih manjih i većih energetskih kompanija, pa danas poseduje oko petine svetskih zaliha prirodnog gasa. Valjda zbog toga Mileru i pripada godišnja plata od 25 miliona dolara.
Drugi zadatak bio je ne manje važan: da upravlja moćnim ruskim „energetskim oružjem” i bude uvek s prstom na obaraču, odnosno gasnom ventilu. Da je Miler spreman prvi da potegne, mogli su da se uvere „neposlušni” lideri Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja, čije su gasne cevi preko noći ostajale suve – sve dok im se misli ne razbistre usled političkog prosvetljenja iz Kremlja. Obavljajući ovaj zadatak, čak i po cenu oštrih kritika iz Evrope, Milera su svojevremeno ruski novinari opisali rečima: „Veran kao senka”.
Bojan Bilbija
objavljeno: 17.11.2013
