Izvor: Blic, 19.Jul.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklon za Gasprom milijardu i po evra
Država bi pre konačne privatizacije Naftne industrije Srbije morala da iz preliminarnog ugovora sa ruskim "Gaspromom" izbaci po nas pogubnu odredbu po kojoj narednih 30 godina, iako cena nafte skače, nećemo smeti da menjamo poresku politiku proizvodnje nafte i derivata.
Moraće država i da podigne visinu naknada za korišćenje prirodnih resursa koja je sada čak deset puta manja od svetskog proseka, da ne bismo kupcu NIS-a praktično poklanjati godišnje oko 50 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evra - kaže za "Blic nedelje" Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije.
Oko jedne petine nafte koju NIS preradi potiče iz domaćih naftnih ležišta. Za korišćenje domaće nafte, NIS državi plaća naknadu od samo tri odsto od ukupnog godišnjeg prihoda, što je desetak puta manje od svetskog proseka. Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana od 35 do 55 odsto od tržišne vrednosti ispumpane nafte. Takva definicija, gde se kao osnova za naplatu naknade uzima ostvareni prihod, a ne vrednost izvađene sirove nafte, ostavila je prostor NIS-u da plaća manju naknadu. Naime, metodologija za izračunavanje cene, koja bi se uzela kao referentna prilikom obračuna vrednosti sirovine - nije adekvatno definisana. Kompaniji je tako ostavljeno da sama odluči po kojoj će ceni obračunavati prihod, ne uzimajući u obzir kretanje cena nafte u svetu. Ako ne donesemo adekvatna zakonska rešenja i ne podignemo visinu naknada pre nego što se NIS privatizuje, i kupac će plaćati simboličnu naknadu, a mi ćemo proći kao Rumunija - ističe Đoković.
Bez odgovora
U NIS-u nam su rekli "šta će od imovine NIS, i pod kojim će uslovima biti ustupljeno budućem vlasniku - biće precizirano kupoprodajnim ugovorom, na kojem će raditi predstavnici 'Gasproma' i Radne grupe za pregovore sa ruskim partnerom. Podaci o visini nadoknade koju "Naftagas" plaća za iskorišćavanje prirodnih resursa, u skladu sa Pravilnikom NIS a.d. su poslovna tajna. Ni u Ministarstvu rudarstva i energetike niko nije bio rad da razgovara sa nama sve dok u Skupštini Srbije ne bude verifikovan sporazum, a to očekuju da se desi tokom naredne nedelje.
Rumunija je privatizovala svoju nacionalnu naftnu kompaniju "Petrom" 2004. godine. Kupac je bio austrijski OMV. U skladu sa zakonom i potpisanim ugovorom, obaveza OMV-a je da Rumuniji plaća godišnju taksu u visini od 3,5 do 13,5 odsto od vrednosti proizvodnje sirove nafte i korporativnu taksu na profit od 16 odsto. Sistem naplate naknada za korišćenje mineralnih sirovina nije bio napravljen tako da prati skok cene nafte na tržištu, a cena resursa nije bila adekvatno definisana. Tokom 2005. i 2006. godine cena sirove nafte na svetskom tržištu porasla je sa 36 na čak 72 dolara po barelu, a profit "Petroma" od njene eksploatacije je u 2005. godini porastao pet puta. Tako je OMV eksploatacijom rumunske sirove nafte stekao ogroman ekstraprofit samo po osnovu rasta cene na svetskom tržištu i za kratko vreme isplatio kupovinu "Petroma", a država je dobila samo mali deo tog ekstraprofita. Rumuni su bili nezadovoljni, ali i nemoćni, a sama privatizacija "Petroma" je na kraju proglašena veoma sumnjivom i pokrenuta je istraga.
- Država inače dosta gubi svake godine jer ne oporezuje na pravi način proizvodnju domaće nafte, a pravilno oporezivanje Srbiji bi godišnje donelo 120 miliona evra. U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona nafte, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra. U razvijenim privredama država bi oporezivala vađenje domaće sirovine sa oko 120 miliona evra. Zato je neophodno doneti adekvatna zakonska rešenja - kaže Đoković.
On upozorava da je po nas pogubna i odredba preliminarnog ugovora s "Gaspromom", po kojoj narednih 30 godina nećemo smeti da menjamo visinu "naftnog poreza".
- To znači da iako cena nafte u svetu bude skakala, visina naknade za korišćenje prirodnih resursa i druge odredbe koje ugovorom sa ruskom kompanijom budu definisane neće smeti da budu korigovane - iznosi Đoković.
Sika Pistolova, urednica sajta "Enerdži obzerver", osim podizanja naknada za korišćenje prirodnih resursa, predlaže i da se iz privatizacionog paketa izbaci "Naftagas", kompanija za proizvodnju, preradu i transport nafte i gasa.
- "Naftagas" je od posebne strateške važnosti za nas jer ima kvalitetnu i skupu opremu za vađenje i eksploataciju nafte i gasa koja može za kupca NIS-a da obavlja ovaj posao, uz naknadu. Ta oprema može da se koristi i za traženje geotermalnih voda kojih ima puno u Vojvodini i Srbiji - ističe naša sagovornica.
Kako je to u svetu regulisano
Kompanija koja vadi sirovu naftu u Velikoj Britaniji plaća korporativni porez na profit koji je stekla prodajom te sirove nafte od 50 odsto godišnje. Za ležišta koja su razvijena pre 1993. godine, naknada iznosi čak 75 odsto. Slična je situacija u SAD i Kanadi. Visina "naftnog poreza" u SAD zavisi od toga ko je vlasnik zemlje (država ili privatnik), od visine prihoda kompanije i od toga gde se naftno polje nalazi. Od 100 jedinica prihoda od vađenja sirove nafte u SAD, država uzima oko 50 kroz razne poreze. U Kanadi, slično kao u SAD, država u proseku uzima od 15 do 50 odsto vrednosti izvađene sirove nafte, a kompanija, ili deo kompanije koji se bavi eksploatacijom, plaća državi još 16 odsto od profita u vidu korporativnog poreza.
