Izvor: Politika, Beta, 25.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papiri odlažu gradnju Južnog toka
„Srbijagas” i „Gasprom eksport” odlučili da „na neko vreme” odlože potpisivanje ugovora o osnivanju zajedničke firme za gradnju gasovoda
Ugovor o osnivanju zajedničke kompanije za izgradnju gasovoda Južni tok između „Srbijagasa” i „Gasproma”, koji je shodno međudržavnom gasno-naftnom aranžmanu trebalo da bude potpisan početkom marta, odlaže se na „neko vreme”, saznaje „Politika” iz izvora bliskih „>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << href="http://www.vesti.rs/Gasprom/" class="contenturl">Gasprom eksportu”. Ruska strana tvrdi da su razlozi za odlaganje „tehničke prirode”, odnosno obimna tehnička dokumentacija koja još nije pripremljena, a do pomeranja roka došlo je u dogovoru sa „Srbijagasom”.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže za naš list da je u sporazumu o osnivanju zajedničke firme, potpisanom prošlog decembra u Moskvi, predviđeno da se ova rusko-srpska firma osnuje do početka marta. Ali, po njegovim rečima, odlaganje roka za njeno osnivanje nikako ne dovodi u pitanje ceo projekat.
– Činjenica je da je to ogroman posao u kom pored Srbije učestvuje i desetak drugih zemalja, te da je tehnička dokumentacija vrlo obimna. Očigledno da rokovi za prikupljanje dokumentacije nisu bili realni – kaže Vuletić i podseća da je planirano da se ova firma osnuje još 25. maja prošle godine, ali tada sporazum u Skupštini Srbije nije bio ratifikovan.
On ne misli da je razlog za pomeranje roka priča da Rusi nemaju gas. Upućeni u gasne prilike u Srbiji kažu da je činjenica da se s ovim poslom već kasni, ali da naša zemlja ovoga puta nije kriva što se posao dodatno odlaže. Razlog za to može biti obimna tehnička dokumentacija, ali i svetska ekonomska kriza. To ne znači da Rusija nema novca, već možda samo čeka bolji trenutak i izvesniju ekonomsku situaciju da bi ušla u veliki projekat.
Srbija nije jedina zemlja s kojom ruski gasni gigant nije potpisao ugovor o osnivanju zajedničke kompanije. Naprotiv. Ugovor je jedino potpisan sa Italijanima.
Procedura oko formiranja zajedničke firme nije komplikovana, potrebno je položiti osnivački kapital, tvrde upućeni. Čini se da je ruskoj strani u ovom času mnogo veći problem gde će biti sedište firme. Pretpostavlja se u Švajcarskoj, ali treba utvrditi i ko će u Srbiji nadgledati radove.
Ceo projekat gradnje gasovoda Južni tok kojim bi gas trebalo se da transportuje iz Novorusijska ispod Crnog mora preko Bugarske, Grčke Srbije, Mađarske, Slovenije do Italije i Austrije, gradiće se samo ukoliko studija izvodljivosti svih ovih zemalja potvrdi da je projekat zaista isplativ. U suprotnom, od posla neće biti ništa.
Oni koji su učestvovali u pregovorima tvrde da ne treba da začudi ukoliko „Gasprom” uskoro izađe s jedinstvenim okvirom o gradnji gasovoda u koji bi trebalo da se uklope sve druge zemlje preko čijih će teritorija cevovod proći.
U „Srbijagasu”, kako se saznaje, već uveliko prikupljaju podatke za početak izgrade studije izvodljivosti. Potrebno je obezbediti izvođača projekta, a kada je reč o finansiranju cevovoda koji će ići preko Srbije gradiće se kroz takozvano projektno finansiranje. Dakle, treba naći banke koje će uložiti u gradnju, a one će se na to odlučiti samo ukoliko budu sigurne da će im se novac vratiti kroz tranzit gasa. Koliki će, međutim, biti kapacitet gasovoda, takođe će pokazati studija izvodljivosti, a najviše će zavisiti od projektovane potrošnje gasa i potrebe zemalja preko kojih će Južni tok ići.
Izvesno je da je reč o evropskom projektu i da za rusku stranu gasovod ima svrhu samo ukoliko gas dođe do velikih potrošača. Nastojanja Moskve su da Evropu, kao svog najboljeg kupca gasa, uveže u mrežu gasovoda izgradnjom dva dodatna cevovoda kojima će se prebroditi složeni odnosi Ukrajine i Rusije.
Upućeni tvrde i da je razlog više da se veruje da će ovaj projekat biti ostvaren i da će prve količine gasa Južnim tokom poteći do 2013. godine to što je nedavno dogovoreno da se i Slovenija uključi u ovaj posao, kao i to što je Hrvatska odlučila da se gasom snabdeva preko Mađarske.
Jasna Petrović
[objavljeno: 26/02/2009]
