Izvor: B92, 26.Okt.2011, 18:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NIS zaradio čak 27 milijardi dinara
Beograd -- Naftna industrija Srbije (NIS) je u prvih devet meseci ove godine imala profit od 27,1 milijardu dinara, saopštila je kompanija u većinskom vlasništvu Gasproma.
Direktor za ekonomiju, finansije i računovodstvo NIS-a Aleksej Urusov kaže da je profit kompanije bez dobiti po osnovu kursnih razlika iznosio 22,7 milijardi dinara, što je 71 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Dobit pre oporezivanja, kamata i amortizacije (EBITDA) za devet meseci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2011. bila je 32,3 milijarde dinara odnosno 88 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Nema dividende dok ima gubitaka
Urusov je kazao i da će o isplati dividende odlučiti akcionari NIS-a, ali da je uobičajeno da se dividenda ne isplaćuje dok kompanija ne počne da posluje profitabilno, odnosno dok se ne nadoknade nagomilani gubici. Trenutna cena akcije NIS-a na Beogradskoj berzi je 650 dinara, najviša je bila 865 dinara, 3. avgusta ove godine, a najniža 442 dinara, 14. septembra prošle godine. Većinski vlasnik NIS-a je ruski Gaspromnjeft sa 56,15 odsto akcija, a na drugom mestu je Vlada Srbije sa 29,9 odsto akcija.
Urusov je istakao da je rast dobiti ostvaren zahvaljući većoj ceni nafte na svetskom tržištu, povećanju proizvodnje domaće nafte i gasa za 26 odsto i većoj efikasnosti u poslovanju.
NIS je u prvih devet meseci uplatio na ime poreza i fisakalnih obaveza 61,9 milijardi dinara, naveo je Urusov i dodao da je prihod od prodaje, bez akciza, u tom periodu bio 133 milijarde dinara, što je 19 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Ukupan dug NIS-a prema bankama u prvih devet meseci ove godine je smanjen na 506 miliona dolara, što je za 105 miliona manje nego na početku godine.
Ovogodišnje investicije NIS-a iznosile su 16,3 milijarde dinara, od čega 4,4 milijarde iz sredstava kompanije. Ove godine je 12,4 milijardi dinara uloženo u modernizaciju prerade nafte, najveći deo u Rafineriju Pančevo, investirano je 1,6 milijardi dinara u modernizaciju maloprodajne mreže.
Investirano je 1,7 milijardi dinara u istraživanje nafte i razvoj, istakao je Urusov dodajući da se rade geološka istraživanja u Vojvodini.
Urusov je kazao da je obim prodaje naftnih derivata u prvih devet meseci ove godine bio za osam odsto manji nego u istom periodu 2010. godine. Obim maloprodaje naftnih derivata smanjen je za pet odsto, a veleprodaje za dva procenta.
Prema njegovim rečima, obim prerade nafte u NIS-ovim rafinerijama smanjen je za 20 odsto, na 1,57 miliona tona zbog remonta u pančevačkoj rafineriji.
Širenje na Rumuniju, Bugarsku i BiH
Zamenik generalnog direktora NIS-a Nikolas Petri najavio je da će do kraja ove godine biti potpisan ugovor o kupovini 20 benzinskih stanica u Bugarskoj i da je cilj da NIS u toj zemlji, za otprilike 2,5 godine, kupi mrežu od 80 benzinskih pumpi.
On je dodao da će NIS, u okviru planova za proširenje u regionu, sa kanadskom kompanijom "Ist vest petroleum" raditi na istraživanju nafte na četiri bloka u Rumuniji, u šta će NIS uložiti od 50 do 100 miliona dolara, a razmatra se i mogućnost kupovine benzinskih stanica i zemljišta za izgradnju pumpi u toj zemlji.
Petri je kazao i da je NIS zainteresovan da učestvuje na tenderu, ukoliko bude raspisan, za istraživanje nafte u BiH, podsetivši da je NIS već osnovao zajedničko preduzeće za istraživanje nafte u Republici Srpskoj.
Ugovor sa Rusima je iznad zakona
Na pitanja analitičara kako će na poslovanje kompanije uticati povećanje rudne rente na naftu i gas predviđeno Predlogom zakona o rudarstvu Petri je kazao da je energetskim sporazumom Rusije i Srbije predviđeno da se uslovi poslovanja neće menjati do vraćanja uloženog.
"Za NIS je to ulaganje u modernizaciju Rafinerije nafte u Pančevu. Rok povraćaja investicije nije poznat i o njemu tek treba da se pregovara", kazao je on.
Petri je kazao da se o takvim stvarima obično razgovara posle završetka investicije, a ulaganje u pančevačku rafineriju trebalo bi da se završi do kraja sledeće godine. Prema novom predlogu zakona, naknada za vađenje nafte i gasa trebalo bi da se poveća sa tri na sedam odsto prihoda od prodaje.
Petri je istakao da međudržavni sporazumi imaju prednost u odnosu na domaće zakone.
