Izvor: Politika, 25.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtva trka pesimista
Rusija računa na pad prihoda od nafte i gasa i zbog toga će država iz „slamarice” izvlačiti ušteđevinu za budžet
Da li ruska nafta pojeftinjuje ili poskupljuje? Šef „Gasproma” Aleksej Miler prognozirao je (juna u Francuskoj) da će barel sirovog petroleja biti bezmalo dvostruko skuplji već 2009. i da kompanija očekuje cenu od oko 250 dolara.Ljudima uz to tržište, niz leđa je verovatno krenula jeza. Jer, Miler je autoritet. Postoji, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i jedan drugi ništa manje kompetentan Rus – Putinov ministar finansija Kudrin – kojipak veli da će nafta iduće godine pojeftiniti: najkvalitetniji „ural” koštao bi „svega” 95 dolara za barel!
„Ural” je, inače, već prošle nedelje prodavan za 112 dolara za barel. Po Kudrinovom mišljenju, ruska nafta bi 2010. mogla stajati 90, a 2011. čak i dva dolara manje.
Ipak, kao u nekoj poteri za apsurdom, posle „šefa blagajne” oglasio se resor ruskog ekonomskog razvoja, s prognozom da bi do 2011. cena „urala” mogla pasti i niže – na 75 dolara. Kraj scenarija dopisala je Centralna banka Rusije, u kojoj procenjuju da bi „ural” mogao te 2011. kliznuti na čak 60, a da bi 2009. barel stajao 66 dolara.
E, pa, izvolite – planirajte svoje energetske rashode.
Rusko „utrkivanje u pesimizmu” je (ne računajući, dabome, Milera) izraz nastojanja vlade da zapravo što realnije planira trogodišnji budžet (čiji je nacrt usvojen prošle nedelje). Budžetska potrošnja bi već iduće godine bila za trećinu veća. Cilj je da iduće godine vlada isplati značajnu povišicu klasičnim budžetskim „potrošačima” (penzionerima i državnim poslenicima), a da uz to više nego obično uloži u obrazovanje i naučna istraživanja. Međutim, nadležni resori ne žele da budu neprijatno iznenađeni, recimo podbačajem u prihodima od nafte. Otuda konzervativne procene.
Izraz takve „igre na sigurno” je i takozvani rezervni fond, obrazovan u vreme premijera Fratkova – u koji se usipa renta od visoke cene petroleja izvezenog u svet. Svaki barel prodat skuplje od 25 dolara oporezovan je sa 65 odsto takse, odbijene od razlike. Ruska država ubire tim putem od naftaša čak 92 odsto profita, čuvajući sredstva za crne dane, recimo one koje predskazuju Kudrin i drugi.
U Putinovu „kasicu-prasicu” slilo se tako više od 120 milijardi dolara za svega nekoliko godina. Devizne rezerve Rusije, koje su treće u svetu(597,5 milijardi dolara) okrnjene su za 16,4 milijardi dolara pod uticajem rata u Gruziji i naglo ojačalog dolara.
Ministar Kudrin računa da će ruski prihodi od nafte i gasa ove godine dosegnuti vrh (kako je rekao posle sednice vlade ), kao i da će država biti prinuđena da u dogledno vreme posegne rukom „pod slamaricu” (negde, između 2015. i 2017), kako bi iz rezervnog fonda izvadila novac za budžet. Računa se ne samo sa padom cene, već i istomkoličinom proizvedenog petroleja (492 miliona tona 2008. prema 491,5 miliona tona 2007).
U dugoročnom ruskom krojenju budžeta u Moskvi prvi put iskrsavaju dve nezgodno ukrštene tendencije – smanjivanje energetskih prihoda i pad broja radno sposobnog stanovništva. Ove godine za sto hiljada ljudi, a 2011. za čak milion i 400 hiljada. Opadanje broja radno sposobnih je izraz pogoršane demografske slike, koja ukazuje da se stanovništvo Rusije smanjuje za oko 800 hiljada duša godišnje. U budžetiranju je to problem (sličan japanskom, ili nemačkom!). Sve manje zaposlenih zaduženo je da pridonesi izdržavanju sve većeg broja penzionisanih. A ovima je politički obećano da im životni standard neće biti unazađen, samozato što više nisu aktivni.
Petar Popović
[objavljeno: 26/08/2008.]
