Izvor: B92, 29.Okt.2011, 04:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gaspromu upala kašika u našu naftu
Novi Sad, Beograd -- Bavljenje naftnim biznisom, iako je rizična delatnost, okreni-obrni, izvesno je da se isplati.
I pored veoma čestih kukanja na uslove na tržištu, skupu naftu, nedovoljnu kontrolu uvoza derivata, čak i nizak vodostaj Dunava, profiti se ostvaruju.
Uprkos tome što je, kako kažu gotovo svi učesnici na domaćem naftnom tržištu, promet opao, velikih promena nema, benzinske pumpe ne samo da se nisu ugasile već se i otvaraju nove.
Tako je Naftna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << industrija Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, po rečima direktora za ekonomiju, finansije i računovodstvo NIS-a Alekseja Urusova, u prvih devet meseci ove godine ostvarila profit od 27,1 milijardi dinara, što je oko 270 miliona evra. Kako je rekao, profit kompanije, bez dobiti po osnovu kursnih razlika, iznosio je 22,7 milijarde dinara, što je 71 posto više nego u istom periodu prošle godine.
Proizvodnja s istih polja veća
NIS je lane ostvario najveću proizvodnju nafte i gasa u poslednjih deset godina, a dobijenih 1,25 miliona tona predstavlja povećanje od 30 odsto, u odnosu na 2009. Plan je da se u ovoj godini, sa domaćih bušotina, proizvede milion i po tona nafte. Zanimljivo je da je NIS povećao proizvodnju nafte i gasa za više od četvrtine u odnosu na ranije. Procenat je visok, a naftna i gasna polja ista kao i ranije. Nije na odmet zapitati se zašto država, koja je donedavno bila jedini vlasnik NIS-a i upravljala domaćom naftnom kompanijom, nije uradila nešto slično? Naravno, dobro je što to sada čini NIS, čiji je većinski vlasnik Gaspromnjeft jer poseduje 51 posto akcija ove kompanije, jer to svedoči da je moguće, a moguće je i efikasnije poslovanje.
Nekoliko je razloga što je NIS postigao takav rezulta. Ursov je ukazao na to da je rast dobiti ostvaren zahvaljujući većoj ceni nafte na svetskom tržištu, povećanju proizvodnje domaće nafte i gasa od 26 posto i većoj efikasnosti u poslovanju. Dakle, uslovi na tržištu, ali i racionalizacija rada, pogoduju uspehu poslovanja, a nesumnjivo je da, budući da su uslovi na tržištu jednaki za sve, uspeh ostvaruju i drugi učesnici na domaćem naftnom tržištu. Jer sasvim je sigurno da i drugi naftaši, ne samo NIS, rade racionalno.
A uslovi na tržištu, da podsetimo, od početka ove godine su drugačiji nego ranije jer je naftno tržište liberalizovano, dozvoljen je uvoz derivata i cena goriva više nije pod kontrolom države. Pre nego što se to desilo, najavljivano je da će liberalizacija dovesti do pozitivnih promena, pre svega sniženja cene goriva, kao i da će se značajno povećati kvalitet derivata na pumpama.
I dok je kvalitet, sigurno je, viši jer je uvozno gorivo boljeg kvaliteta i ima oznaku evro, s cenama je sasvim druga priča jer litar, uglavnom, ide naviše. Razlog za to su, ukazuju naftaši, sve veći izdaci (pored visokih akciza i kursnih razlika, državne i lokalne takse, transportni troškovi, nedostatak skladišta), koji se odražavaju i na cenu litra. Tako je litar goriva u Srbiji među najskupljim regionu, jer košta između 1,30 i 1,40 evro, te bi se po tome moglo reći da je naša zemlja među razvijenijim u Evropi. A nije.
Upravo česte promene cene goriva (naviše) razlog su i što su iz Vlade Srbije upozorili na to da su nezadovoljni cenovnom politikom i da se ne vide efekti otvaranja naftnog tržišta. Ukazano je na toda će se ubuduće reagovati na poskupljenja, a kao jedna od mogućnosti se, nezvanično, pominje uvođenje neke vrste poreza na ekstraprofit.
Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić je tim povodom izjavio da je tačno da se u datim okolnostima ostvaruju i ekstraprofiti i da država u takvim situacijama ima pravo da preduzme određene aktivnosti prema onima koji se ponašaju kao ekstraprofiteri.
Da li će i zaista biti preduzeti neki koraci da se spreči dalji rast cene goriva, uvede veća kontrola uvoza derivata i time bude jasnije šta se i kako uvozi, a potom i sipa u rezervoar, i gde se sliva eventualna ekstrazarada, videće se. Do tada će potrošači na benzinskim pumpama plaćati visoke cene goriva.
Rusi buše u južnom Banatu
Naftna industrija Srbije započela je obimna geofizička istraživanja, radi utvrđivanja potencijalnih izvorišta nafte i gasa. Seizmičke 3D analize sprovodiće se na prostoru površine 282 kvadratna kilometra - u samom Zrenjaninu, te naseljenim mestima Melenci, Taraš, Elemir, Mihajlovo, Jankov Most, Aradac i Klek.
"Istraživanja, od kojih očekujemo značajna otkrića nafte i gasa na ovom prostoru, trajaće do kraja februara iduće godine, posle čega sledi obrada i interpretacija podataka. Krajem 2012, najverovatnije, uslediće i početak istražnog bušenja", kaže Gorica Mandić, rukovodilac Sektora za geološka istraživanja i licenciranje u NIS-Gaspromnjeftu.
Inače, prva istraživanja nafte i gasa u Srbiji, na području južnog Banata, obavljena su još tokom Drugog svetskog rata. Gas je, 1952, potekao u Velikoj Gredi, a četiri godine kasnije započeta je i eksploatacija nafte u Jermenovcima. Do sada je otkriveno 275 ležišta, na stotinak naftnih i gasnih polja, s tim što je - od oko 2.000 bušotina - u eksploataciji 800. Iako se računa da je u Vojvodini istraženo 95 odsto zemljišta, novi vlasnici NIS-a veruju da na banatskim poljima još ima nafte, pa će preispitati i sve stare lokacije.
Za posao na terenu angažovano je 80 stručnjaka mađarske kompanije Ges kojima će, u zavisnosti od potrebe, pomagati i stotinak radnika iz mesta u kojima se istražuje.
Radovi unutar naselja neće ometati svakodnevni život meštana, jer se sprovode po strogim pravilima i međunanarodnim standardima.
Naftaši su za ovaj projekat - koji se realizuje u skladu sa Zakonom o geološkim istraživanjima - dobili sve dozvole i saglasnosti Ministarstva odbrane i Ministarstva rudarstva i energetike RS. Priznaju, ipak, da će prilikom istraživanja uz pomoć skupe i specifične opreme neminovno doći do određene štete na usevima...
"Građani na čijim parcelama bude pričinjena šteta treba da se jave svojim mesnim zajednicama, radi sačinjavanja zapisnika. Procenu će svakodnevno obavljati predstavnici firme Ges, a naknada će se isplaćivati najkasnije u roku od 30 dana", ističe Gorica Mandić.
