Izvor: B92, 11.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gaspromu ponuđen deo Petrola
Ljubljana -- Ruski Gasprom je potvrdio da je dobio ponudu za kupovinu vlasničkog udela u slovenačkom Petrolu.
Predsednik uprave ruskog Gasproma, Aleksej Miler je, za rusku novinsku agenciju Interfaks, potvrdio da je Gasprom, pre nekoliko dana, dobio ponudu za kupovinu vlasničkog udela u slovenačkom Petrolu, prenose slovenački mediji, koji dodaju da se još uvek ne zna ko taj udeo želi da proda Gaspromu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao ni o kolikom udelu se radi.
U slovenačkim medijima se već postavlja pitanje da li taj udeo u Petrolu, na prodaju, nudi slovenački Istrabenz, koji "na želju vlasnika želi da se reši deonica Petrola". Trenutno Istrabenz ima u Petrolu samo oko 4 odsto vlasništva, jer mu je preostalih više od 6 odsto uzela Nova Ljubljanska banka, zbog toga što joj Istrabenz nije plaćao svoje obaveze.
Druga spekulacija je da se radi o prodaji četvrtine Petrola, odnosno o "vezanoj trgovini" zbog gasovoda Južni tok u Sloveniji.
Slovenački ministar za privredu, koji je nedavno bio u Petrogradu, za slovenačku državnu televiziju je izjavio da ne zna ništa o toj ponudi, niti da je o Petrolu uopšte i razgovarao sa Aleksejem Milerom tokom svoje posete, dodavši da slovenački državni fondovi ne prodaju i ne nameravaju da prodaju svoje udele u Petrolu.
Najveći deoničar Petrola je upravo slovenački državni fond, SOD, koji ima 19,75 odsto vlasništva, dok je odmah za njim drugi državni fond, KAD, sa 8,72 odsto vlasništva u Petrolu.
Do 6,06 odsto vlasništva u Petrolu je Nova Ljubljanska banka došla konfiskacijom od Istrabenza, kome je preostalo još 3,83 odsto. Ostalo vlasništvo je podeljeno među bankama i holdinzima, dok najmanji procenat deonica ima fond samog Petrola.
Petrol je, pre tri godine, razgovarao sa ruskim Gaspromom o poslovnom i finansijskom povezivanju, čak potpisavši i okvirni sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća, ali je taj dogovor kasnije propao.
Gasprom je tada bio zainteresovan i za ulazak u vlasničku strukturu Petrola, ali je od te namere odustao, kako su tada slovenački mediji pisali, zbog toga što je protiv toga bila slovenačka država, koja je i najveća vlasnica Petrola.
