Izvor: Vostok.rs, 05.Nov.2012, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasprom između Evrope i Azije
05.11.2012. -
Gasprom širi tržišta za realizaciju svojih proizvoda. Kritičari su više puta ukoravali ruski koncern za zaostajanje od novih trendova, ali novi projekti te kompanije potvrđuju da to nije istina. Gasprom planira da će kroz pet godina stupiti u akciju krupno Čajandinsko nalazište u Jakutiji i biti završena izgradnja gasovoda za Vladivostok. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs <<
To će omogućiti obezbeđivanje gasom ruskog Sibira i Dalekog Istoka i povećanje isporuka u Aziju, pre svega u Japan. Radi tog cilja će u Primorskoj pokrajini biti sagrađena fabrika za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa (KPG).
Ruski činovnici su više puta nazivali Aziju neperspektivnim tržištem za ruski gas. Međutitm, na samitu APES u Vladivostoku šef Gasproma Aleksej Miler je čak pretpostavio da bi izvoz ruskog gasa u zemlje APR mogao da premaši olbim isporuka u Evropu, jer se potrošnja ruskog gasa u Starom Svetu smanjuje, a ekonomije u razvoju u APR traže sve više energenata. Samo, - ističe ekspert Instituta energetike i finansija Sergej Kondratjev, pravila igre na gasnom tržištu Azije se razlikuju od onih, koja su usvojena u Starom Svetu.
- Azijsko tržište se od samog početka formira kao tržište KPG, tu nemo mnogo krupnih kupaca, to su pre svega Južna Koreja, Japan i u perspektivi Kina. Formiranje cena i odnosi sa kupcima se grade ne onako, kao na evropskom tržištu. S druge strane, ovde nema jedinstvenog normativnog mehanizma, kako je to organizovano u Evropi, gde Evrokomisija sve jače diktira svoje uslove i nacionalnim kompanijama, vladama, a čak i spoljnim igračima – recimo, Gaspromu.
Eksperti ističu da pitanje izvoza ruskog gasa u Kinu za sada ostaje «za zagradama». Izgleda da će Gasprom razmotriti mogućnost izlaska na azijsko tržište KPG nepovezano sa Kinom. Poslednja je, prema rečima Sergeja Kondratjeva, dosta teški pregovarač, pored toga je sklona da diktira uslove dobavljaču.
Međutim, glavni potrošač ruskog gasa je bila i ostaje Evropa. Poslednjih godina Stari Svet iz petnih žila pokušava da diverzifikuje isporuke gasa da bi smanjio zavisnost od Rusije. Direktor Fonda energetskog razvoja Sergej Pikin je ubeđen da će Evropa povećavati uvoz gasa, između ostalih iz Rusije, što aktualizuje današnje projekte, kao što je Južni tok.
- Uzimajući u obzir da je program povlastica i subvencija u alternativnoj energetici počeo da se smanjuje, mislim da ovaj pravac ima perspektive. One će biti ostvarene ne sutra, ni prekosutra, to je perspektiva za deceniju. Mislim, možemo da dobijemo obim potražnje, koji je neophodan za napunjavanje Južnog toka.
U sudbini ovog projekta je došlo do pozitivnih promena. Budimpešta je pristala da sagradi 229 kilometara magistralnog gasovoda. Gasprom i mađarska nacionalna gasna kompanija MVM potpisali su konačno investiciono rešenje u vezi sa projektom Južni tok.
O tome da će Mađarska postati jedna od učesnica Južnog toka, Gasprom je objavio još početkom 2008. godine. Međutim, iz političkih razloga u Budimpešti su odlučili da daju prednost drugom gasnom projektu Nabuko, te su pregovori s Gaspromom bili odgođeni. Početak izgradnje Nabuko je bio planiran za proteklu godinu, ali, izgleda, da će taj projekat ostati na papiru.
Prvo su to shvatili u Beogradu – Srbija je prva završila procedure usklađivanja i pregovore s Gaspromom. Danas je i Mađarska naglo promenila tonalitet, te se ponovo vratila pregovorima. Danas Južni tok u Budimpešti ima status nacionalnog projekta, što nije ni čudo. Zemlja, čija ekonomija se procenjuje u 2 milijarde dolara i ima ogromne dugove, na račun učešća u projektu će dobiti hiljade radnih mesta, poreske dažbine u budžet, a verovatno i beneficirane uslove za isporuke gasa.
Drugi perspektivni i principijelno novi pravac za Gasprom je vađenje nafte iz škriljaca, - izjavio je šef koncerna Aleksej Miler. To je svojevrsni odgovor Rusije na škriljastu revoluciju u SAD-ama.
Međutim, vađenje nafte iz škriljaca je veoma složeni proces. Gaspromu će trebati investicije i nove tehnologije. Inače, ni prvo, ni drugo nije problem, - uveren je šef odelenja analitičkih istraživanja Univer Kapital Dmitrij Aleksandrov.
- Gaspromnafta ima partnerstvo s jednim od lidera u toj grani – kompanijom Šel. Ona ima bogato iskustvo rada sa netradicionalnim energentima. To su bitumska nafta, nafta iz škriljaca, pesak. To je jedan od najboljih partnera, koje možemo da izaberemo.
Dakle, radi vađenja nafte iz škriljaca Gasprom ima neophodne instrumente. Ostalo je rešiti pitanje poreza – upravo od toga zavisi ekonomska efikasnost projekata sa škriljcima. Ranije je vlada izjavila da Baženovsko nalazište može da dobije maksimalne preferencije. Danas, kada je vađenje nafte iz škriljaca postalo aktuelnije, vlasti će, izgleda, izaći u susret biznisu.
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
