Izvor: B92, 24.Apr.2015, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gasprom i EU: Ko će još nastradati?
Udar Evropske komisije na Gasprom mogao bi da predstavlja početak obračuna zbog kog bi bar četiri zemlje iz EU morale da se oslone samo na svoje resurse.
Kako pišu zapadni mediji, tužba zbog zaštite konkurencije jeste napad na "moćan Putinov aparat za vršenje pritiska", ali je pitanje i da li će se slomiti još neko.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gasprom kontroliše 30 odsto tržišta gasa u EU, kao i više od pola kolača u osam zemalja mahom na istoku Evrope, a najveći "zavisnici" su Bugari, Estonci, Finci i Letonci.
Te četiri zemlje uvoze gas isključivo iz Rusije, dok je na listi zavisnih tik iza njih Litvanija sa 97,63 odsto uvezenog ruskog gasa. Slede Rumunija (89,75), Slovačka (75,7), Češka (64,35), Grčka (58,31) i Mađarska (57).
Pročitajte još: Gasprom zapretio: Obustavićemo gas.
Američki "Kvarc" piše da je Gasprom udarna pesnica ruskog režima i da su nabrojane zemlje posebno podložne njegovom pritisku. Zvanični cilj EK jeste da "svi dobiju tržišnu cenu" i da se prestane sa "nasilnim ponašanjem na tržištu gasa", što u prevodu znači da Evropa traži od Putina da "odloži svoje najmoćnije oružje".
Ekspert za sovjetska energetska pitanja u vašingtonskom Atlantskom savetu Džon Roberts upozorava da se u nekoliko navrata činilo da je Rusija spremna i na nasilne akcije kako bi zadržala ovu polugu moći.
"Setimo se neobjašnjenih eksplozija u Gruziji, Moldaviji, Turskoj i Turkmenistanu, zbog kojih su prekidana snabdevanja gasom ili električnom energijom u periodima diplomatskih kriza od 2006. do 2009. godine", rekao je on.
Pročitajte još: Gasprom dolijao, penali za monopol.
