Izvor: Press, 04.Nov.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za investitore
I da do sada nismo ništa uradili na privlačenju investicije poznate u energetici kao Južni tok - sad bismo pod hitno nešto morali da učinimo. Jer, dokaz da je to dobra investicija stigao je ovih dana iz susedne Hrvatske u kojoj se ne stišavaju žalopojke povodom odluke „Gasproma" da zaobiđe tu državu i trasu gasovoda Južni tok iz Srbije usmeri ka Mađarskoj i odatle do krajnje odrednice u blizini Beča.
Do pre samo neki dan verovalo se da su šanse Hrvatske pola-pola >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << u odnosu na konkurenta Mađarsku, a onda su sredinom prošle nedelje u Budimpešti pokopane nade Hrvata jer su mađarska kompanija MVM i ruski „Gasprom" potpisali ugovor o gradnji gasovoda.
Prvi se u Hrvatskoj oglasio predsednik Ivo Josipović, žaleći što njegova država nije ojačala privredne veze s Rusijom i tražeći odgovor gde je to Hrvatska pogrešila. Josipović smatra da je vlast u Hrvatskoj proteklih godina više puta imala loš odnos prema ruskim investitorima pa sad plaća cenu za to. Iako to nije javno izrekao, mnogi veruju da je predsednik Hrvatske aludirao na nedavne rasprave o takozvanom Trećem energetskom paketu EU kojim se garantuje mogućnost da svaka država kupuje prirodni gas direktno i od trećih zemalja i da ga transportuje Južnim tokom.
Slična polemika vodi se i u Bugarskoj, gde je za kraj ove radne nedelje najavljeno potpisivanje sporazuma s „Gaspromom" o izgradnji dela Južnog toka kroz tu zemlju. Sad kad je Mađarska potpisala sporazum o gradnji 229 kilometara duge trase Južnog toka, ispada da su Hrvati zaista nešto debelo pogrešili jer je Mađarska članica Evropske unije i niko joj iz Brisela ništa tim povodom nije branio.
Nedavno je Srbija konačno presekla. Skupština akcionara kompanije „Južni tok Srbija" donela je konačnu odluku o početku izgradnje deonice gasovoda. Gledajući samo ekonomske pokazatelje, ta investicija doneće Srbiji 1,7 milijardi evra i otvoriće dve hiljade radnih mesta, a uz to idu i toliko potrebne energetska stabilnost i sigurnost. Koliko je za sada poznato, država Srbija (odnosno njen budžet) neće se uključivati u gradnju gasovoda kroz našu zemlju. Ideja je da rusko-srpska kompanija iz Švajcarske kao investitor ceo posao podvede pod projektno finansiranje. To znači da će pred banke sa zahtevom za kredit morati da dođe sa uverljivim elaboratima i dokumentima kako bi bankari odrešili kesu i odobrili kredit. I dobro je što u tom delu nema države.
Ali, država bi morala da pripomogne u delu olakšavanja posla investitoru. Na primer, ako je već obezbeđeno 30 miliona evra za eksproprijaciju zemljišta, onda bi državni organi i institucije mogli da ubrzaju poslove i procedure oko izdavanja dozvola. Niko to ne bi doživeo kao protežiranje, naprotiv, bila bi to dobra poruka svim investitorima. Uostalom, zašto su Mađari proglasili Južni tok strateškim državnim projektom?
< Prethodna Svi komentari dana
