Izvor: Blic, 07.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bankarsko tržište pred neminovnim ukrupnjavanjem
U Srbiji trenutno posluju 34 banke, a imajući u vidu veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, realno je očekivati da će se u budućnosti bankarski sektor ukrupnjavati. Za sada, i pored najava da bi kupovinom „Univerzal banke”, na bankarsko tržište mogla da se pojavi još jedna ruska banka - „Gasprom”, nema zvaničnih potvrda da je zatražena dozvola za dolazak na srpsko bankarsko tržište.
Prema preliminarnim podacima NBS o >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << visini bilansne sume ostvarene u 2008. godini, deset banaka sa najvećim tržišnim učešćem su: „Banka Inteza”, „Komercijalna banka”, „Rajfajzen banka”, „Eurobanka EFG štedionica”, „Hipo Alpe-Adrija banka”, „Unikredit banka”, „Vojvođanska banka”, Agroindustrijska komercijalna AIK banka, „Sosijete ženeral banka” i „Prokredit banka”.
U Srbiji rade 34 banke, tako da se može reći da je bankarski sektor konkurentan. Na pitanje da li je to puno ili malo za zemlju sa blizu osam miliona stanovnika, i koji bi zapravo bio optimalni broj, u centralnoj banci odgovaraju:
- Optimalnim brojem banaka na tržištu Srbije može se smatrati onaj broj banaka koji omogućava zadovoljavajući nivo konkurencije u bankarskom sistemu koja korisnicima obezbeđuje veći kvalitet i raznovrsnost finansijskih usluga, povećava njihovu dostupnost i snižava njihovu cenu, podstiče inovacije i tehnološki razvoj. Prema svim pokazateljima nivoa konkurencije, bankarski sektor može se smatrati tržištem sa visokoizraženom konkurencijom, te i izvesno ukrupnjavanje bankarskog sektora ne bi narušilo dostignuti nivo konkurencije. Takođe, imajući u vidu veliki broj banaka sa izrazito malim tržišnim učešćem, realno je očekivanje daljeg ukrupnjavanja bankarskog sektora.
Strane banke na tržište Srbije mogu da dođu kupovinom neke postojeće banke ili kroz osnivanje nove banke, uz prethodno pribavljenu saglasnost Narodne banke Srbije. Nijedan zahtev tog tipa se trenutno ne nalazi u postupku kod nadležnih službi NBS.
Poslednja strana banka koja je došla da posluje u Srbiji jeste „Moskovska banka”. Dosta priča poslednjih meseci bilo je oko eventualnog dolaska „Gasprom banke”, a pominje se i njena velika zainteresovanost za kupovinu „Univerzal banke”. Prilikom nedavne posete Moskvi, Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, rekao je da je ruski „Gasprom” najavio da će u Srbiji osnovati svoju „Gasprom banku”. Ocenjujući zašto je dobro da još jedna banka iz Rusije dođe u Srbiju, Bugarin je obrazložio time da se očekuju investicije od preko 700 miliona evra u rekonstrukciju Naftne industrije Srbije.
- Jako je dobro za „Gasprom” i za sve zaposlene u NIS-u da imaju svoju korespondentsku banku. Prisustvo još jedne banke na srpskom tržištu jača bankarski sektor Srbije - rekao je on.
Za sada, zvaničnih potvrda o dolasku još jedne banke iz Rusije nema, a u NBS kažu da nije bilo zahteva ni da se kupi neka banka, niti da se traži dozvola za rad.
Prema poslednjim podacima iz trećeg kvartala 2008. godine, u bankarskom sektoru bilo je zaposleno 32.010 ljudi. Kod osam banaka bio je smanjen broj radnika, a kod 27 je povećan. Jedna od banaka koje su racionalizovale svoje poslovanje jeste OTP, koja je nedavno zatvorila 11 poslovnica, a za sve one radnike koji budu proglašeni tehnološkim viškom predviđene su otpremnine.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije, kaže da prema njegovim saznanjima druge banke nemaju takve planove.
- Najveće banke, poput „Rajfajzena” i „Inteze” neće smanjivati broj zaposlenih, čak postoje neke naznake da će zapošljavati nove radnike - objašnjava Dugalić.
I dalje je nerešen status banaka sa većinskim ili manjinskim državnim vlasništvom. A to su „Agrobanka”, „Poštanska štedionica”, „Čačanska banka”, „Kredi banka”, „Komercijalna banka”, JUBMES, „Privredna banka Pančevo”, „Privredna banka Beograd” i „Srpska banka”. Bilo je reči da će one biti prodate, međutim - sudeći po delovanju ekonomske krize, privatizacija tih banaka sačekaće neka bolja vremena.
- Odluka o privatizaciji banaka sa većinskim ili manjinskim državnim vlasništvom države je u domenu nadležnosti Vlade Republike Srbije i njeno donošenje zavisi od definisanja strategije privatizacije tih banaka, kao i od uslova na finansijskim tržištima i procenjenih potencijalnih efekata prodaje tih banaka - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Banke koje rade u Srbiji
1. AIK banka Niš
2. Alfa banka
3. Banka Inteza
4. Banka Poštanska štedionica
5. Kredi banka Kragujevac
6. Čačanska banka
7. Eurobank EFG
8. Erste banka
9. Findomestik banka
10. Hipo Alpe-Adrija banka
11. Jugobanka Jugbanka Kosovska Mitrovica
12. JUBMES
13. KBC banka
14. Komercijalna banka
15. Kosovsko-metohijska banka Zvečan
16. Marfin banka
17. Meridijan banka
18. Metals banka
19. Moskovska banka
20. NLB banka
21. Oportjuniti banka
22. OTP banka
23. Pireus banka
24. Poljoprivredna banka Agrobanka
25. Privredna banka Beograd
26. Privredna banka Pančevo
27. Prokredit banka
28. Rajfajzen banka
29. Sosijete ženeral banka
30. Srpska banka
31. Unikredit banka
32. Univerzal banka
33. Vojvođanska banka
34. Folks banka
Napomena: Izvor NBS
Predstavništva banaka
1. AKB „Euroaksis banka”, Moskva
2. BNP Paribas, Pariz
3. Siti banka, Las Vegas
4. Komercbank, Frankfurt
5. Dojče banka, Frankfurt
6. LHB Internacionale Handelsbank, Frankfurt
7. IEFK banka AD Banjaluka
8. Nova kreditna banka Maribor, Maribor
Smanjuje se broj
Period, ukupno banaka
31. 12. 2006. - 37
31. 12. 2007. - 35
30. 9. 2008. - 35
31. 3. 2009. - 34
