Izvor: Politika, 13.Apr.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvozni pilići bez karabataka
Uvozi se zamrznuta piletina, koja nije zdrava, jer se antibiotici ubrizgavaju u levi batak pileta. A njihova karenca je 30 dana, koliko meso ne sme da se koristi za ishranu. Voleo bih da neko u tim pakovanjima piletine iz uvoza nađe desni batak ili karabatak – kaže Radomir Milojević
Paraćin, Svilajnac – Poljoprivrednici u Pomoravskom okrugu kažu da je njihov posao iz godine u godinu sve manje isplativ. To se naročito odnosi na proizvođače svinjskog i pilećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesa, koji su na gubitku, pa u stajama ostavljaju samo stoku za svoje potrebe.
Radomir Milojević iz Potočca kod Paraćina, inače povratnik iz Austrije, koji je 1995. godine napravio farmu pilića od 2.000 kvadrata, kaže da više neće da se bavi ovom delatnošću.
– Radim uslužni tov za firmu „Agrikola” iz Jagodine i godišnje proizvedem od 250 do 270 tona pilećeg mesa, odnosno 125.000 komada pilića. Da bih proizveo kilogram piletine, ne računajući uginuća i veterinarske usluge, uložim od 85 do 90 dinara, a meso se otkupljuje po 70 dinara po kilogramu. Od novembra prošle, imam samo gubitak na gubitak. A „Agrikola“, koja ima 40 poljoprivrednika koji za njih rade uslužni tov, ima gubitak od oko 1,5 miliona dinara po turi – navodi Milojević za „Politiku“.
On kaže da je problem nastao kada je počeo uvoz mesa.
– Uvozi se zamrznuta piletina, koja nije zdrava, jer se antibiotici ubrizgavaju u levi batak pileta. A njihova karenca je 30 dana, koliko meso ne sme da se koristi za ishranu. Voleo bih da neko u tim pakovanjima piletine iz uvoza nađe desni batak ili karabatak – kaže Milojević.
Njegov komšija, koji trenutno ima 150 tovljenika, nije hteo da govori za naš list.
– Država je zagovarala tov svinja, a meni sada dođe da se obesim, jer niti imam kome da ih prodam, niti mogu da izvučem uloženi novac – bilo je jedino što nam je rekao.
Dušan Stefanović iz Paraćina, koji se već 15 godina bavi tovom svinja, kaže da ga je taj posao prehranio kada je ostao bez posla u ćuprijskoj Šećerani, ali da se više ne isplati.
– Imao sam deset, a sada samo tri prasilje. Svake godine tovio sam po 275 svinja, a ove godine ću odgajati 165 prasadi. Dobro se zarađivalo kada je kurs evra bio 80 dinara. Tovljenici su tada koštali 230 dinara po kilogramu, a sada samo 110 dinara. Svaki tovljenik ne samo što „pojede” sam sebe, već stvara i gubitak – kaže Stefanović za naš list i dodaje da je bolje prodavati prasad, jer kilogram košta 200 dinara, ali se na taj način uništava stočni fond.
Ni za Slavka Miloševića iz svilajnačkog sela Kupinovca poljoprivreda nije isplativa delatnost.
– Svake godine seljak treba da uloži od tri do četiri hiljade evra. Zbog čega? Svinja od 150 kilograma košta stotinak evra. Zašto bih je hranio? Imam pun koš kukuruza s kojim ne znam šta da radim – ističe Milošević i dodaje da je stočni fond sveo na minimum.
Čak ni proizvodnja meda više nije isplativa.
– Kilogram meda košta me 250 dinara, a ja mogu da ga prodam po 180 dinara. Toliko košta i kilogram pasulja. To je bogu plakati – jada se Momčilo Avramović iz istog sela.
Branislav Miletić iz Đurinca kod Svilajnca ocenjuje da niko više ne misli na poljoprivrednike, jer nema povoljnih subvencija ni kredita.
– Ugašene su i zadruge koje su nekada u našem selu po čitav dan otkupljivale stoku i poljoprivredne proizvode. Osim toga, ako se uzme u obzir da su za kilogram mesa potrebna četiri kilograma koncentrata, gde je tu računica – pita se Miletić.
Zorica Gligorijević
[objavljeno: 14/04/2010]
