Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2015, 21:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pecini zapisi u kamenu

U Paštriću, selu u opštini mioničkoj, u preuređenoj farmi koka nosilja otvoren je jedinstven Muzej kamena. Izloženo je čak 1.000 geoloških eksponata, vrednih i retkih minerala. Poznati biolog i istraživač Predrag Peca Petrović, rodom iz Paštrića, na ideju da oformi ovaj neobičan muzej došao je, veli, pre nekoliko godina, kada je prodao i poslednju od 30 retkih krava buša, jer mu država nije dala finansijsku pomoć. Podržali su ga Ministarstvo prostornog planiranja, rudarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i prirodnih resursa, Geološki zavod Srbije, Rudarsko-geološki fakultet iz Beograda, Istraživačka stanica Petnica, Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora Valjevo i opština Mionica. - Od muzeja, ipak, ne bi bilo ništa, da mi nisu pomogle čak 72 kamenorezačke radnje iz mioničkih sela i vlasnici oko 80 privatnih kamenoloma struganičkih ploča, kojima je svojevremeno obložena i zgrada čuvene opere u Beču - kaže Predrag Petrović. - Kamenoresci svakodnevno donose stene, sa stručnjacima obilazim teren, prikupljam uzorke minerala. Jednom, skoro kilometar sam na leđima nosio 50 kilograma težak prelep kamen piroluzit iz jednog struganičkog kamenoloma. Među eksponatima u 300 kvadratnih metara hale, posebno mesto zauzima takozvani litografski kamen iz Struganika, koji je svojevremeno bio izvozni brend Srbije. Taj kamen, koji je tog kvaliteta postojao još jedino u okolini Minhena u Nemačkoj, nekad je upotrebljavan za štampanje litografija. - Tu su i prelepi dijabaz sa ovih prostora, kog osim u Srbiji ima još sam u Turskoj, onda bazalt, ili tacit iz Slavkovice kod Ljiga, kamen gabro sa Maljena ili Povlena - nabraja Petrović. - Nekada su kockama od tog kamena, pre upotrebe asfalta, bivali presvlačeni putevi. Imamo i jednu čuvenu Povlensku kuglu, kamen koji je priroda vremenom pretvorila u idealnu loptu... Muzej posećuju mnogi znatiželjni iz Beograda, Novog Sada, drugih gradova. Autor postavke eksponata je profesor dr Ivan Filipović, poznati geolog. Izloženi su uzorci od srednjeg devona, do perioda gornje krede, kada su izumrli dinosaurusi. Ideja je da muzej u Paštriću postane svojevrsni kompas za pronalaženje vrednih i retkih minerala i ruda u severozapadnoj Srbiji. - Nekada je bilo kameno doba - kaže naš sagovornik. - Danas je doba kamena. Kada bi kamen nestao, život ljudske civilizacije bio bi ugrožen, jer više ne bi postojali cement, kreč, čak ni nafta, koja se dobija iz uljnih škriljaca... Mnogi se čude zašto se, kao biolog, ne bavim živim svetom, već kamenom. Odrastao sam na kamenu, odmalena bio sam okružen kamenorescima. Kamen, uostalom, krije zapis o istoriji naše planete. A svaki kamenolom stoga je kao otvorena knjiga o našem postojanju... BLAGO SRBIJE - Ovo nije moj muzej, on pripada mojoj otadžbini Srbiji - kaže Petrović. - Muzej je zapravo vlasništvo svih geologa, koji su decenijama i stotinama godina strpljivo i predano istraživali Srbiju i svetu predočavali kakvo prirodno blago ima naša zemlja. Imamo i podatak da je knez Mihailo Obrenović 1864. godine prvi put dao koncesije inženjeru Stevanu Đuričiću, da eksploatiše i izvozi litografski kamen iz Struganika. To je prvi zapis o organizovanoj eksploataciji kamena u Srbiji.
Pogledaj vesti o: Farma

Nastavak na Večernje novosti...