Izvor: Press, 30.Dec.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kesića u čekaonice!
Obradovah se, pomislih: „Ijao, bože, kako se neko pametan dosetio da svima koji čekaju prekrati muke čekalačke i da nam pusti neku zabavu. Divno, genijalna ideja, daj bože da se dosete ovog i u čekaonicama kod lekara i tako svugde gde ima da se čeka!“
Onda se prenem: „Joj.. a šta ako ovi sada kad sam već odlučila da ostanem i platim taj račun, puste Sulejmana. Ili Farmu ili Grand takmičenje, ili intervju sa Stanijom... Ako ima Boga, bi bilo savršeno da sad puste Kesića. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Molim te, Bože. Bilo koju epizodu - 24 minuta. Otprilike mi toliko treba da dođem na red. Smejali bi se svi ko ludi, ne bi se primećivao ni miris belog ni crnog luka, ni zaprške, ni prejakog parfema, ni slabo korišćenog dezodoransa niti bi se čulo kukanje ispred, ni predavanje iza, niti bi onaj što voli da ga gledaju dok telefonira bio toliko zanimljiv, niti bi razmišljali da li osoba iza šaltera ima privatnih ili poslovnih problema.
Dobro, možda se ne bi svi savijali od smeha ili vrištali, kao ja nedeljom u 23 ili ostalim radnim danima, svako veče kad hoću da se izmestim iz realnosti, najurim sve, ugnezdim ispod laptopa i pustim 24 minuta.. Ali tu i tamo, suma sumarum, dok bi neko viknuo: „Bolji su mi Oni!“, ili: „Nije niko kao Onaj!“... došli bi, skoro i ne osetivši, do samog stakla šaltera i obavili posao.
I još pomislim: „Pa da, smeha nam treba, što više, i po kući i po čekaonicama, svuda! Dosta patetike, kritike, gunđanja... ma, kako ništa nije smešno, pa sve je smešno. Ma urnebesno smešno!“
I gledam ja puna nade u taj televizor širom otvorenih očiju i poluotvorenih usta – ma bilo bi nadrealno da (mi) sada puste Kesića... šta li će da pusti onaj što ima daljinski... kad ono iskoči ogromna slika nekog telefona- reklame za Telekom! U pošti - reklame za poštu!?!
Nema nade. Nema Boga. Nema Kesića. Okrenem se na peti i izađem napolje.
Pogledaj vesti o: Farma
