Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz zemlje bez krava
Kriza mleka je opštedržavna. Od bele suše je čuvaju trdokorni, tradicionalni seljaci
Pio sam ovih dana mleko Landmilch. Uvozno. Ja razumem da jedem uvozni kikiriki, ali sam zbunjen što pijem eto sad uvozno mleko.
Krava smo imali oduvek. I moja baba, vrlo siromašna, držala je kravu i zapajala nas, kad joj dođemo, sveže pomuženim mlekom. Ono je penušavo i delikatesno! Sada, evo 2010. na opšte zgražanje, saznajemo da u Srbiji nema dovoljno našeg mleka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Javljaju da je naša govedarska farma „Zlatica”, sa hiljadu grla najekskluzivnije pasmine sveta „crveni holštajn”, poklana i pretvorena u salame i kobasice. Sad tamo ima još 50 grla! Ali izgleda da do toga nije došlo zbog državne krize krava, jer kako čujem nju je najpre otkupio jedan veliki mesar. To je kao ono kad bi metnuli u isti čamac kurjaka i kozu. Šta bi kurjak uradio s kozom: preklao bi je.
Golemu srednjobanatsku farmu krava prodali su jednom od četvorice braće tajkuna. Taj se nije tamo pojavio, bio je nevidljivi gazda. Uz nju je prodato i 12.000 hektara najplodnije zemlje na svetu. U mom rodnom selu Mokrinu imali su farmu sa 300 grla. To je kupio jedan mladi Beograđanin. Farma više ne postoji. Dragoceni genetski materijal je propao.
Da nije sve u zlonamernim rastrošnim kupcima dobara, vidi se po tome što je mokrinsku svinjogojsku farmu kupio jedan preduzetnik. Tamo je sad 15.000 grla. Procvat! Od pet nekadašnjih radnika, gazda plaća sadašnjih dvadesetpetoro. I to sve sa doprinosima.
Očevidno, svinje se brže razmnožavaju. Za godinu dana, posle šest plus četiri meseca, svinjski nakot se udvostruči... Za obnovu goveđeg fonda treba čekati skoro tri godine. Zato je pomor goveda ravan elementarnoj katastrofi. Slušao sam uznemirene stočare kako se pitaju: kome je u interesu bio pomor goveda i usahnuće vimena s mlekom? Slušajući ove pristalice teorije zavere, saznam da oni misle da je namerni cilj, Nečiji, a Čiji ne znamo, bio da se dovede država do potrebe uvoza mleka u prahu, stranog mleka, stranih junadi. To bi, kažu, odgovaralo samo uvoznicima, trgovcima, od kojih mnoge nazivamo tajkunima.
Ja ne znam da li je to istina. Ali sam saznao da bi umesto naših poklanih goveda i junadi, čija je cena oko 60.000 dinara, trebalo, ako hoćemo obnovu goveđeg fonda, kupovati uvozna grla po ceni od 2.000 evra. U tim razlikama cena slute se i grandiozni, masni profiti za kastu trgovaca.
Lično sumnjam u svaku teoriju zavere. Mislim da je naprosto kod nas, iz straha od inflacije došlo do ograničavanja cene mleka. Govedarima se sve manje isplaćivalo da dobijaju 21 ili 22 dinara po litri. Čak im se nije isplaćivalo ni 26-27 dinara po litri. Pa su svoje krave izliferovali klanicama. Znači – za uložen novac govedar nije dobijao natrag ni onoliko koliko je dao. On dakle nije više bio na tržištu, nego se našao na tankom ledu.
Obično se kaže: što država nešto ne preduzme? Šta? Gledao sam film o radu belgijske države. Ministarstvo poljoprivrede šalje tročlanu komisiju stručnjaka u dom belgijskog seljaka. On je nasledio od dedova jednu štalu, a sada hoće da adaptira sve šupe i magaze u nove štalske prostorije. Vraćaju se u sobu koja liči na sobe svih naših i svetskih seljaka. On izlaže svoj finansijski kapacitet sa sto ili dve stotine budućih krava. Potpisuje se ugovor o kreditu. S tim što nije opasni kredit dobijen od banke, nego je nešto pod zaštitom države. Ne znam da li naša država može da čini takve protekcionističke mere? Možda je Belgija kao bivša kolonijalna sila, nesravnjeno bogatija, pa je njenoj državi lakše da uvodi protekcionizam u agraru.
Znao sam u Mokrinu porodicu proizvođača najboljeg sira (sedam puta premirani zlatom na Novosadskom sajmu), Terziće. Imali su lane 12 krava. Danas imaju šest, ali i šest mladih koje uskoro postaju mlekulje. Bojka Plavšić, vlasnica mlekare „Salašarski sir”, ima farmu goveda u Iđošu.
Pre pet godina imala je 40 krava, sada 80. „Svakih pet godina čopor se udvostruči”. Njen je snabdevač mlekom Cvetko Krišan. On ima stalnost ugovora i poverenje u radu s mlekarom. Zato njegov zapat seže čak i do 200 grla.
Mokrin kao da ne zna za krizu mleka. Predsednik MZ Goran Dumitrov kaže da sad u selu ima 1000 krava. A krave su, po saznanju Save Terzića, klanici prodali samo članovi oko stotinu bezemljaških porodica koje su imale po jedno grlo. To su dobile kao otpremninu rasturom zaposlenja. Pravi „paori” se ne rastaju od krava.
Kriza mleka je opštedržavna. Od bele suše je čuvaju trdokorni, tradicionalni seljaci, pravi seljaci. Ne volim dan u kome bi pravi seljaci sa malim posedima iščezli. To nije budućnost. Tajkunima sa 34.000 hektara zemlje ovo velim u brk.
Raša Popov
objavljeno: 21.10.2010.
.jpg)
