Izvor: B92, 23.Jan.2009, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hag: Tužilaštvo traži veće kazne
Beograd -- Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je da Žalbeno veće preinači i poveća kazne generalu JNA Miletu Mrkšiću i pukovniku Veselinu Šljivančaninu.
Oni su optuženi po osnovu odgovornosti za likvidaciju, pomaganje i podržavanje u zlostavljanju hrvatskih ratnih zarobljenika na farmi "Ovčara" novembra 1991. Branioci Mrkšića i Šljivančanina zatražili su da im Žalbeno veće Haškog tribunala poništi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izrečene kazne i da budu oslobođeni odgovornosti za zločin.
U nastavku žalbenog postupka, tužiteljka Helen Brejdi izjavila je da su prvostepene presude kojima je Mrkšiću izrečena kazna od 20, a Šljivančaninu od pet godina - blage i dodala da je oslobađajuća presude po osnovu doprinosa optuženih u ubistvu zarobljenika - "neprimerena" .
Pema njenim recima, Pretresno veće je pogrešilo kada je generala Mrkšića oslobodilo za učešće, a pukovnika Šljivančanina za pomaganje u ubistvu ratnih zarobljenika hrvatskih oružanih snaga.
Tužilaštvo je u prvostepenom postupku tražilo za Mrkšića doživotnu robiju, a sada je ostajući pri tome da mu kaznu značajno treba povećati, zatražilo da Žalbeno veće Šljivančaninu izrekne kaznu "ne manju od 30 godina" robije.
Ona je navela da pukovnik Šljivančanin treba da bude osuđen ne samo za "pomaganje i podržavanje u maltretiranju i mučenju ratnih zarobljenika, nego i za pomaganje u njihovom ubijanju".
Pretresno veće Haškog tribunala je zaključilo da naređenje za povlačenje vojne policije s farme "Ovčara" nije mogao dati niko drugi nego general Mrkšić, komandant operativne grupe "Jug".
Time je zarobljenike prepustio na "milost i nemilost" pripadnika TO i paravojske, pa je osuđen zato što je "pomogao i ohrabrio" njihovu likvidaciju koja se potom dogodila.
Prvog dana žalbenog postupka, koji je održan 21. januara, zastupnici Tužilaštva su nastojali da dokažu da je general Mrkšić bio upoznat sa zlostavljanjem zarobljenika i da je naredbom o povlačenju njihove zaštite odgovoran za likvidaciju koja se potom dogodila.
Tokom današnjeg pretresa, nastojali su da dokažu da je Pretresno veće pogrešilo i kada je zaključilo da pukovnik Šljivancanin nije imao obavezu da zaštiti zarobljenike pošto je doneta odluka da budu predati vlastima SAO Krajine i izdata naredba o povlačenju obezbeđenja.
Tužilaštvo smatra da je Šljivančanin, i posle toga, bio dužan da ratnim zarobljenicima pruži zaštitu, ali je propustio da to učini i tako počinio krivično delo pomaganja u ubistvu.
Prema žalbi Tužilaštva, izrečene kazne optuženima treba povećati i po osnovu odgovornosti za zločin protiv čovečnosti.
Priznajući da na "Ovčari" nije bilo ubijanja civila, Tužilaštvo je tvrdilo da se zločin protiv ratnih zarobljenika koji se na farmi dogodio može povezati sa "rašsirenim i sistematskim" napadom protiv civilnog stanovništva koji je postojao sve do pada Vukovara 18. novembra 1991.
Prema obrazloženju prvostepene presude, koja je izrečena 27. septembra 2007. godine, na suđenju je dokazano da su na Ovčari ubijene identifikovane 194 osobe, ali ne i da su srpski oficiri bili učesnici "udruženog zločinačkog poduhvata", niti da su naredili snagama TO i paravojske da na "Ovčari" počine zločin.
Odbrana zatražila oslobađajuće presude
Branioci generala bivše JNA Mileta Mrkšića i pukovnika Veselina Šljivančanina zatražili su da im Žalbeno veće Haškog tribunala poništi izrečene kazne i da budu oslobođeni odgovornosti za zločin na "Ovčari", novembra 1991.
Replicirajući na tvrdnje Tužilaštva, oni su izneli argumentaciju prema kojoj ovi srpski oficiri ne mogu ni po kom osnovu biti odgovorni za ubijanje hrvatskih ratnih zarobljenika na ovoj farmi nedaleko od Vukovara.
U toku dvodnevnog žalbenog postupka, branioci generala Mrkšića istakli su da je kazna od 20 godina robije "previsoka i prestroga".
Prema njihovom obrazloženju, na suđenju nije dokazano da je Mrkšić izdao naredbu o povlačenju obezbeđenja i ostavio zarobljenike bez zaštite znajući da su izloženi nasilju pripadnika teritorijalne odbrane i paravojske.
Pretresno veće je takav pogrešan zaključak izvelo iz tumačenja da spornu naredbu nije mogao doneti niko drugi nego general Mrkšić kao komandant Operativne grupe "Jug", naveo je branilac Miroslav Vasić.
U slučaju da je Mrkšić izdao naredbu, morao bi postojati pisani trag ne samo o tome, nego i o načinu predaje zarobljenika, ukazao je on i naveo da je sudsko veće očito pri donošenju presude "materijalne dokaze podredilo izjavama svedoka" koji skrivaju vlastitu odgovornost.
"Mrkšić nije izdao naredbu o povlačenju obezeđenja, pa time ne može ni biti učesnik u zločinu ubijanja ratnih zarobljenika", izjavio je branilac Vladimir Domazet pobijajući tvrdnje Tužilaštva da po tom osnovu optuženom treba značajno povećati kaznu.
Domazet je naveo da Mrkšić ne može biti osuđen ni po osnovu optužbe da nije sprečio dalja mučenja i maltretiranja zarobljenika.
Dokazano je da je Mrkšić za zlostavljanja saznao pošto su se već dogodila i odmah naredio pojačanu zaštitu, podsetio je on i naveo da nema nikakvih dokaza da je maltretiranje ratnih zarobljenika nastavljeno sve do 22:35 sati, kada su 20. novembra 1991. počela ubijanja.
Ukoliko Žalbeno već naknadno nađe da postoji krivica Mrkšića za pomaganje i podržavanje u ubistvu, kako je zakljucilo Pretresno veće, Domazat je predložio da mu izrekne znatno manju od prvostepene kazne.
Branioci su ponovo dokazivali da Šljivančanin nije bio na "Ovčari" u vreme zlostavljanja zarobljenika, pobijajući zahtev Tužilaštva da mu se kazna zatvora s pet poveća na 30 godina.
Pretresno veće je ovaj pogrešan zaključak donelo ukazavši poverenje jednom jedinom "zaštićenom" svedoku koji za takve tvrdnje ima lične razloge, naveo je branilac Novak Lukić.
Istovremeno je zanemarilo, kako je kazao, iskaze više drugih svedoka, među njima i dvojice hrvatskih zarobljenika, koji Šljivančanina nisu videli na "Ovčari", a nemaju interesa da ne govore istinu.
Lukić je pobijao i zahtev da Šljivančanin treba da odgovara za pomaganje u ubistvu zato što je, kako tvrdi Tužilaštvo, bio na farmi i mogao da se uveri u nasilno ponašanje TO i paravojske i, uprkos tome, propustio da obezbedi zarobljenicima zaštitu do konačnog odredišta.
Šljivančanin je znao da su zarobljenici bezbedni pod nadzorom i zaštitom jedinice JNA, što je utvrdilo Pretresno veće, i pravilno zaključilo da je njegova obaveza zaštite prestala kada je odlučeno da se zarobljenici predaju lokalnoj TO i povuče obezbeđenje, naveo je Lukić.
Zato Šljivančanin s pravom nije osuđen za pomaganje u ubistvu, kazao je branilac Stefan Burgon, istakavši da pukovnik ne može odgovarati ni za podržavanje i pomaganje u zlostavljanju zarobljenih.
On je naveo više primera trajne brige starešina JNA za bezbednost ratnih zarobljenika prilikom evakuacije i transfera iz vukovarske bolnice i na samoj "Ovčari" i zaključio da nema dokaza ni za nameran propust Šljivančanina u obavljanju dužnosti zaštite zarobljenika.
"Počinjenje propustom" sud ne može pretvoriti u "kažnjivi propust" , kazao je Burgon istakavši da je utvrđeno da su pripadnici TO i paravojske ubistva počinili iz osvete, uvereni da su njihove žrtve pripadnici hrvatskih oružanih snaga odgovorni za zločine nad Srbima.
Burgon je izneo dokaze da se zločin na "Ovčari" ne može povezati sa "rasprostranjenim i sistematskim napadom na civilno stanovništvo" tokom oružanih sukoba i da ih nije bilo u vreme zločina na farmi.
On je zatražio da Žalbeno veće zato potvrdi prvostepenu oslobađajuću presudu po tužbi za zločine protiv čovečnosti.
Pogledaj vesti o: Hag
