Izvor: Poznati.info, 22.Jun.2013, 17:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dokle Farma, Brate moj?
“TV novosti” istražuju da li bi apel akademika mogao da dovede do zabrane ili bar cenzure emitovanja rijaliti programa. Ovakve polemike pobornika i protivnika ne prestaju ni u svetu
NA sednici Skupštine Srpske akademije nauka i umetnosti nedavno je akademik Ivan Jevtić zatražio od SANU i Vlade Srbije da ukinu rijaliti programe, pre svih “Farmu” i “Velikog Brata”. Akademik se pozvao na argument zabrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << sadržaja koji, preko televizija sa nacionalnom frekvencijom, vređaju ljudsko dostojanstvo i urušavaju vrednosti u našem društvu. Zvanični stav SANU o ovoj temi je izostao, ali su se strasti i bez toga prilično uskomešale, a potom primirile. S druge strane, “Farma” (Pink) se sve vreme neometano emituje, “Veliki Brat” (B 92) je na opravdanoj pauzi, ali bez najave da se sa nje neće vratiti.
Ukoliko bi SANU zauzeo jedinstven stav po tom pitanju, mislim da bi mogao da, putem zakonske forme, dovede do zabrane ili bar smanjenja tako skarednih programa. Ako Izvršni odbor Akademije usvoji predlog našeg odeljenja, to bi moglo da stigne do Vlade, a onda bi ona napravila selekciju sadržaja podobnih za prikazivanje širokom auditorijumu – kaže srpski kompozitor.Glumac i humorista Dragoljub Ljubičić Mićko podseća da je “Veliki Brat” počeo 2006. godine, nešto kasnije i “Farma” i slični sadržaji.
- A tek sada se probudio i to primetio jedan od akademika! Izgleda da su ostali i dalje u zimskom SANU. Što se zabrane rijalitija tiče – mrka kapa. Previše je para u igri – smatra Ljubičić.
Da na ovakvo javno istupanje imaju pravo i intelektualci i građani, smatra filozofkinja medija Divna Vuksanović, i dodaje da je osuda ovih programa mnogo rasprostranjenija, ali da je mediji samo sporadično predstavljaju.
TV kritičara Dragana Ilića ne iznenađuje ovakav pristup akademika, jer su se, kaže, još devedesetih mogle čuti slične ideje, tada u vezi sa aktuelnim turbo-folkom.
- Danas su rijaliti programi u navodnoj “patriotskoj inteligenciji” nasledili pogubni uticaj turbo-folka koji je trovao glave našoj naivnoj i povodljivoj omladini. U oba slučaja, narod, publika ili gledaoci se posmatraju kao pasivni konzumenti koji nisu u stanju da razluče šund od kvalitetne kulture, pa je svrha vlasti da putem zabrana stvara ukus naroda. Rijaliti programima se, ruku na srce, može pronaći hiljadu mana, ali problem je što se ponovo (kao) “štiti” naivni gledalac, ta iskonska srpska tabula raza, koja će povodljivo satima da bleji u Ekrema, Staniju ili nekog trećeg – kaže Ilić.
U trenutku kada se u Srbiji vodi rasprava o zabrani ovih programa, Tim Hinks, predsednik holandskog “Endemola” – koji je “rodio” mnoge rijalitije, pa i “Velikog Brata”, izjavio je da se nada da će ovaj serijal nadživeti i “Rolingstonse”.
- Prošlo je 13 godina od emitovanja prvog “Velikog Brata”, više nego što su postojali “Bitlsi”. Možda će živeti duže i od “Rolingstonsa”, koji su proslavili pet decenija – poželeo je Hinks.
Međutim, Divna Vuksanović podseća da su u Indiji i Kini rijalitiji mahom tretirani kao nepoželjni (bilo s religijskog, etičkog ili ideološko-političkog aspekta), pa su cenzurisani. Primera delimične cenzure ima, dodaje, i u SAD i Velikoj Britaniji.
- Polemisanja, dakle, ne prestaju širom sveta. Dok se jedni pozivaju na medijske slobode, kritikujući restrikcije, zabrane i pokušaje “normiranja” TV programa, drugi, zasnivajući kritiku na određenim duhovnim, moralnim i religijskim vrednostima, često sa izraženim političkim konotacijama, osuđuju ovaj žanr. Kritike bi mogle da urode plodom ukoliko ih u velikom broju podrže značajne institucije države ili ako usledi “bojkot” građana u smislu negledanja – sigurna je naša sagovornica.
Bez obzira da li misle da Jevtićeva inicijativa treba da se shvati ozbiljno ili ne, sagovornici se slažu da rijaliti programi imaju daleko više mana nego kvaliteta.
- Taj format je smišljen da pobudi ono najprizemnije u ljudskom karakteru, kako kod učesnika, tako i kod gledalaca. To je favorizovanje nerada, intrige, vulgarnosti, poznatosti-bez-ikakve-zasluge i ideje o lakom dolaženju do para. Dakle, rijaliti spada u društveno opasan sadržaj – kaže Ljubičić, obrazlažući zbog čega bi, ipak, dozvolio da “to” i dalje postoji.
- Uz tri uslova: isključivo na kablovskoj, da im se uvede dodatni porez na antivaspitno delovanje, da na svaki emitovani minut rijalitija emiter /sponzor/mobilni operater moraju da obezbede bar dva minuta naučno-obrazovnog ili kulturno-umetničkog programa. Mislim da za sve njih zajedno strašnija kazna od ovog trećeg uslova ne postoji.
Ukoliko je televizija, kao medij, shvaćena kao savremeni “opijum za narod” ili jedan od načina bekstva od stvarnosti, Divna kaže da se plaši da će loš kvalitet programa “napredovati” ka sve nižim i nižim oblicima zabave.
- Uprkos tome, medije treba javno podsetiti na njihove osnovne funkcije: nepristrasno informisanje, emitovanje sadržaja iz oblasti ne samo zabave, već i kulture, umetnosti, nauke, kako bi ispunili i svoju edukativnu funkciju i kulturnu misiju – zaključuje filozofkinja medija.
ČAČAK I KRALJEVO OSUDILI
PRE nego što je Jevtić javno osudio rijalitije, oglasili su se odbornici Skupštine grada Čačka, koji su RRA uputili protest protiv određenih programskih sadržaja koji, navodi se, vređaju ljudsko dostojanstvo. Istim povodom je i Skupština grada Kraljeva donela “Deklaraciju protiv programskih sadržaja emitovanih putem medija s nacionalnom frekvencijom”.
Izvor: Novosti.rs
