Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2014, 12:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Čerupaju" srpske živinare

Proizvodnja pilećeg mesa u Srbiji nalazi se u veoma teškom položaju, možda nikad gorem, izjavio je danas Tanjugu vlasnik farme brojlera i ćuraka u Bagrdanu kod Jagodine, Zoran Milanović.

Visoke državne takse, rascepkanost proizvodnje, nedostatak subvencija i kredita, dispariteti cena hrane i gotovog proizvoda, slaba kupovna moć stanovništva, dugotrajna naplata, nelegalan uvoz "čerupaju" srpske živinare, precizirao je on.

"U Srbiji se proizvede oko 100 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << miliona tovljenih pilića, državna taksa po piletu je četiri dinara, a to je u ukupnom iznosu 400 miliona dinara koje živinari daju državi, a da od te takse ne dobiju ni dinara", rekao je Milanović.

Svako traži svoju zaradu, zato je krajnji proizvoda skup

Na zapadu poljoprivreda je dotirana, a "mi se ponašamo tako da muzemo kravu, koju ne hranimo, dok ne lipše", ilustrovao je Milanović.

"Naša proizvodnja je rascepkana, nezaokružena, neplanska, svako radi za sebe - fabrike stočne hrane za sebe, inkubatorske stanice za sebe, tovljači rade samostalno, maloprodaje za sebe... i svako traži svoju zaradu i zato je krajnji proizvoda skup i nekonkurentan na Zapadu", rekao je Milanović.

On tvrdi da živinari nisu dizali cene, "jer ljudi ne mogu da kupe ni po sadašnjim, da pada promet, kod nekih i totalno, ali da većina pokušava da održi posao".

Pad proizvodnje u živinarstvu je u poslednjih pet godina, tvrdi on, ističući da će proizvođači bez nekog velikog investicionog plana teško opstati. Nemamo para za osnovnu proizvodnju i sve je teže raditi, dodao je on i istakao da je "vreme takvo da se ne zna cena maltene do momenta prodaje".

Za svaku proizvodnju je važna sigurna cena, ko će i koliko kupiti toga što proizvodim, cena imputa i finalnog proizvoda, "mi to nemamo, radimo kako se ko snađe", istakao je Milanović.

Država mora da kaže, kolika je proizvodnja potrebna za nas, kolika za izvoz.

Živinarstvo je za banke rizična kategorija

Milanović je inženjer agronomije, živinarstvom se bavi 26 godina, tovi oko 200.000 pilića, 30.000 po turnusu u kooperantskim odnosima. Imao je nameru da proizvodnju širi, ali je u ovom trenutku perspektiva, kaže, vrlo loša.

On ocenjuje da je živinarska proizvodnja dovoljna za domaće tržište, ali kada je u pitanju izvoz, bez jakih subvencija i objedinjavanja velikih, srednjih, malih proizvođača, i objektivno ne možem da ponudi ozbiljnu proizvodnju. Podseća da je ćureće meso iz Jagodine izvoženo u Nemačku i Švajcarsku u vreme najvećeg embarga.

"Srbija je to imala, imala velike kombinate sa farmama junadi, svinja, ćuraka, klanice sa izvoznim brojem, to više nemamo", rekao je Milanović.

Kada je reč o kreditiranju živinarske proizvodnje od starne komercijalnih banaka, Milanović, ocenjuje da njega praktično i nema.

"Spremite gomilu papira za kredit, dođete u banku, a oni kažu živinarstvo rizična kategorija, ne možemo vam odobriti kredit", ilustruje on.

Živinari su razočarani što nema poljoprivrednih kredita, osim, kako kaže, u pojedinačnim slučajevima po sistemu "znam nekoga pa će me preporučiti", a to, dodaje, iritira.

Istekao rok: bataci iz Argentine, Brazila, ali i iz zapadnih zemlja

Problem domaćeg živinarstva je i nekontrolisan uvoz: bataci iz Argentine, Brazila, ali i iz zapadnih zemlja, gde je rok trajanja mesu šest meseci, a kod nas 12 meseci, i kada taj rok u njihovim zemljama istekne, uvozi ga lobi, koga nije briga koliko košta proizvodnja u Srbiji", istakao je Milanović.

On u idućoj godini ne očekuje povećanje cena živinskom mesu, jer ne očekuje povećanje cene hrane, "koja u troškovima tova učestvuje sa 60 do 65 odsto".

Dobro su rodili kukuruz, pšenica, soja, "ali ne očekujem ni povećanje tova", dodao je on i istakao da su i "veliki marketi prešli na galantnije snabdevanje, niko neće da ponese rizik tova, uginuća i svega drugog što ga prati", zaključio je Milanović.
Pogledaj vesti o: Farma,   Jagodina

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...