Izvor: B92, 15.Dec.2014, 18:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bataci u Brazilu kvarni, ovde nisu

Proizvodnja pilećeg mesa u Srbiji nalazi se u veoma teškom položaju, možda nikad gorem, kaže vlasnik farme u Bagrdanu kod Jagodine Zoran Milanović.

Visoke državne takse, rascepkanost proizvodnje, nedostatak subvencija i kredita, dispariteti cena hrane i gotovog proizvoda, slaba kupovna moć stanovništva, dugotrajna naplata, nelegalan uvoz "čerupaju" srpske živinare, precizirao je on.

"U Srbiji se proizvede oko 100 miliona tovljenih pilića, državna taksa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po piletu je četiri dinara, a to je u ukupnom iznosu 400 miliona dinara koje živinari daju državi, a da od te takse ne dobiju ni dinara", rekao je Milanović. Na zapadu poljoprivreda je dotirana "a mi se ponašamo tako da muzemo kravu, koju ne hranimo, dok ne lipše", ilustrovao je Milanović.

On u idućoj godini ne očekuje povećanje cena živinskom mesu, jer ne očekuje povećanje cene hrane, "koja u troškovima tova učestvuje sa 60 do 65 odsto". Dobro su rodili kukuruz, pšenica, soja, "ali ne očekujem ni povećanje tova", dodao je on i istakao da su i "veliki marketi prešli na galantnije snabdevanje, niko neće da ponese rizik tova, uginuća i svega drugog što ga prati", zaključio je Milanović.

"Naša proizvodnja je rascepkana, nezaokružena, neplanska, svako radi za sebe: fabrike stočne hrane za sebe, inkubatorske stanice za sebe, tovljači rade samostalno, maloprodaje za sebe... i svako traži svoju zaradu i zato je krajnji proizvoda skup i nekonkurentan na zapadu", rekao je Milanović.

Problem domaćeg živinarstva je i nekontrolisan uvoz: bataci iz Argentine, Brazila, ali i iz zapadnih zemlja, gde je rok trajanja mesu šest meseci a kod nas 12 meseci, i kada taj rok u njihovim zemljam istekne, uvozi ga lobi, koga nije briga koliko košta proizvodnja u Srbiji", istakao je Milanović.

On tvrdi da živinari nisu dizali cene, "ljudi ne mogu kupiti ni po sadašnjim, pada promet, kod nekih i totalno, ali većina pokušava da održi posao".

Za svaku proizvodnju je važna sigurna cena, ko će i koliko kupiti toga što proizvodim, cena imputa i finalnog proizvoda, "mi to nemamo, radimo kako se ko snađe", istakao je Milanović.

Država mora da kaže kolika je proizvodnja potrebna za nas, kolika za izvoz.

Milanović je inženjer agronomije, živinarstvom se bavi 26 godina, tovi oko 200.000 pilića, 30.000 po turnusu u kooperantskim odnosima. Imao je nameru da proizvodnju širi, ali je u ovom trenutku perspektiva, kaže, vrlo loša.

On ocenjuje da je živinarska proizvodnja dovoljna za domaće tržište, ali kada je u pitanju izvoz, bez jakih subvencija i objedinjavanja velikih, srednjih, malih proizvođača, i objektivno ne može da ponudi ozbiljnu proizvodnju.

Podseća da je ćureće meso iz Jagodine izvoženo u Nemačku i Švajcarsku u vreme najvećeg embarga. "Srbija je to imala, imala je velike kombinate sa farmama junadi, svinja, ćuraka, klanice sa izvoznim brojem, to više nemamo", rekao je Milanović.

Kada je reč o kreditiranju živinarske proizviodnje od strane komercijalnih banaka, Milanović, ocenjuje da njega praktično i nema. "Spremite gomilu papira za kredit, dođete u banku, a oni kažu živinarstvo rizična kategorija, ne možemo vam odobriti kredit", ilustruje on.

Živinari su razočarani što nema poljoprivrednih kredita, osim, kako kaže, u pojedinačnim slučajevima po sistemu "znam nekoga pa će me preporučiti", a to, dodaje, iritira.
Pogledaj vesti o: Jagodina,   Farma

Nastavak na B92...