Izvor: Večernje novosti, 02.Nov.2017, 22:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerikanci investirali četiri milijarde dolara u Srbiju

Raste zainteresovanost američkih firmi za ulaganje u srpsku privredu. Perspektivne oblasti za unapređenje saradnje su energetika - vetrofarme, solarne farme, finansijski sektor... FARMACIJA i IT sektor u Srbiji najinteresantnije su oblasti za ulaganje američkih privrednika. Njihova zainteresovanost za investiranje u našoj zemlji, prema podacima Privredne komore Srbije, iz godine u godinu sve je veća. Najbolja potvrda za to su do sada realizovani poslovi. - Dosadašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << investicije u Srbiju iznose skoro četiri milijarde dolara i uposlile su gotovo 17.000 ljudi - navodi Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS. - Američke firme su redovno pokazivale veliko interesovanje za plasman svoje opreme i tehnologije, ali ne samo putem čiste prodaje, nego i kroz zajednička ulaganja i proizvodnu kooperaciju. Najveća američka ulaganja kod nas odnose se na kompanije Philip Morris, Pepsi Co, Coca-Cola, Ball Corporation, Cooper Tire i Microsoft. Poslednjih nekoliko godina obeležio je i dolazak novih američkih investitora, kako u uslužnom, tako i u proizvodnom sektoru (Cooper Tires, Johnsons Controls, Sharps Terminator, NCR, Sitel, VelaTel Global Communications), uprkos negativnom uticaju krize na obim investicija u regionu, a i šire. IT kompanije Oracle i EMS proširile su svoje kapacitete u Srbiji, a u našoj državi takođe posluju E-BAY i PAYPAL. Obavljene su i globalne akvizicje: American Molson Coor, American Watson Pharmaceuticals i Eaton. PROČITAJTE JOŠ: Javne nabavke zbunjuju strance Imajući u vidu da su Sjedinjene Američke Države jedno od najvećih i najbogatijih potrošačkih društava, tržište Amerike pruža odlične šanse za prodaju širokog spektra proizvoda i usluga. SAD se svrstavaju u rang značajnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Praksa je pokazala da tržište SAD ima interesovanja za veće i značajnije nabavke robe iz Srbije, pod uslovom da naša preduzeća obezbede stabilne, veće količine robe i da rokovi isporuke, dizajn i standard budu prilagođeni zahtevima američkog tržišta - ukazuje Đurđević. KVALITET - Privreda Srbije mogla bi da izvozi neuporedivo više kvalitetnijih proizvoda nego što to čini danas, s posebnim akcentom na poljoprivredno-prehrambene proizvode kao što su voće i prerađevine od voća, proizvodi konditorske industrije, alkoholna pića... PKS visoko vrednuje značaj poljoprivrede, IT sektora, farmacije, rudarstva i energetike u privredi Srbije i direktno se angažuje na poboljšanju privrednog ambijenta. - Kompanija Microsoft Serbia je svoje poslovanje započela 2002. godine, a već tri godine kasnije otvorili smo Razvojni centar u Srbiji - navodi direktor Microsoft d.o.o. Beograd Željko Vujinović. - Činjenica da smo na početku imali samo nekoliko ljudi, a da danas u našoj kancelariji radi više od 250 zaposlenih, dovoljno govori o tome da smo prepoznali naše tržište i da verujemo u njegov potencijal, kao i da verujemo u znanje neophodno za razvoj najnovijih Microsoft rešenja koja se danas koriste širom sveta. U periodu pred nama bićemo posebno posvećeni procesu digitalne transformacije srpskog društva, kao i pružanju pune podrške unapređivanju obrazovnog sistema u našoj zemlji. Korporacija Ball, američka multinacionalna kompanija i najveći svetski proizvođač limenki za pića, poslovanje u Srbiji započela je izgradnjom fabrike u tek otvorenom industrijskom parku u Zemunu, 2005. godine. - Posle 12 godina rada, uz angažovanje više od dve stotine ljudi i konstantnog ulaganja, kako u najsavremeniju opremu, tako i u obuku i usavršavanja zaposlenih, tvrdimo da smo "broj 1" u industriji. - Veoma mi je drago što su Srbija i naši vredni ljudi dokazali da sistemsko planiranje jedne američke kompanije u sinergiji s posvećenim i stručnim kadrom može da podigne poslovanje na najviši nivo i da donese vrhunske rezultate, u svetskim okvirima - kaže Branislav Savić, menadžer korporacije Ball. - Na osnovu iskustva i rezultata ostvarenih u praksi, svim stranim kompanijama bih poručio da u Srbiji imaju ogromnu perspektivu za uspeh, i to pre svega ako ulažu u ljude i dugoročno investiraju u svoj biznis i unapređenje Srbije istovremeno. "FIJAT" DONEO RAST Robnu razmenu između Srbije i SAD do 2013. godine je karakterisao skroman obim, a posebno vrednost izvoza iz Srbije, uz konstantan trgovinski deficit na našoj strani i nizak nivo pokrivenosti uvoza izvozom. Dolazak "Fijata" u Srbiju je uveliko promenio iznos i strukturu izvoza Srbije u SAD. U 2013. godini vrednost robne razmene je povećana za više od tri puta u odnosu na 2012. godinu zahvaljujući višestrukom rastu našeg izvoza - navodi Đurđević. - Obim izvoza od 490,4 miliona dolara predstavlja najbolji izvozni rezultat u poslednjih 10 godina, što je dovelo do suficita od 184,5 miliona dolara, a pokrivenost uvoza izvozom dostigla je rekordnih 160,5 odsto. Posmatrajući 2016. godinu, ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 83,4 miliona dolara. Srbija je u SAD izvezla robe u vrednosti od 245,6 miliona dolara, a istovremeno je uvezla robe u vrednosti 329 miliona dolara. GSP SISTEM - Generalized System of Preferences Republici Srbiji u trgovinskoj razmeni sa SAD je odobren status NTR (Normal Trade Relations), a pravi formalni doprinos mogućnosti povećanja našeg izvoza nastao je jula 2005. godine, ukazom predsednika SAD o preferencijalnoj trgovini sa SCG, kojom je počela primena GSP (Generalised System of Preferences) - odnosno Opšta šema preferencijala (OSP). Opšta šema preferencijala je sredstvo trgovinske politike koje predviđa da putem primene carinskih povlastica razvijene zemlje - davaoci preferencijala (SAD), podstiču izvoz, industrijalizaciju i povećanje stope ekonomskog rasta zemalja u razvoju (korisnika preferencijala). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja, uključujući i Srbiju, bez carina ili s minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na više od 4.900 proizvoda, a najviše je industrijskih i poljoprivrednih. U okviru GSP sistema roba mora da zadovolji i kriterijum porekla, tj. mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti i da bude direktno isporučena iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka A, koja znači da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status. Pravo GSP sistema je reaktivirano i odobreno Republici Srbiji 29. jula 2015. godine i važiće do decembra 2017. U 2016. u julu, po GSP je izvezeno robe u iznosu od 48 miliona dolara (43 miliona evra), a u odnosu na ukupan izvoz Srbije u SAD, iskorišćenost GSP sistema iznosi 59 odsto (što je za 16 odsto manje u odnosu na 2015. u maju). Po GSP se najviše izvozi hrana (voće i povrće - prerađeno ili zamrznuto, konditorski proizvodi, poljoprivredna mehanizacija, kao i delovi nameštaja). UVOZ I IZVOZ U periodu januar-avgust 2017. godine, struktura robe u izvozu je ostala nepromenjena u odnosu na 2016. godinu: putnički automobili - 9,8 odsto udeo u ukupnom izvozu u SAD; municija i njeni delovi - 9,8 odsto; delovi za motore - 9,6 odsto; nove spoljne pneumatske gume - 9,1 odsto; voće zamrznuto - 5,1 odsto; pumpe za tečnosti - 4,9 odsto; mašine za automatsku obradu podataka - 4,3 odsto; suvo voće - 3,6 odsto i sirovo olovo - tri odsto. Kada je reč o uvozu, za prvih osam meseci ove godine najviše je uvezeno nerazvrstane robe - 7,7 odsto, sirovog duvana - 5,9 odsto, medicinskih aparata - 4,5 odsto. Slede instrumenti i aparati za medicinu - hirurgiju - 3,5 odsto, putnički automobili - 3,3 odsto... MOGUĆNOSTI Perspektivne oblasti radi unapređenja saradnje postoje u energetici (vetrofarme, solarne farme), finansijskom sektoru (investicioni fondovi i bankarstvo), građevinarstvu, proizvodnji nameštaja i vojno-ekonomskim odnosima. - Od 23. juna 2016. godine zvanično je otvorena direktna avio-linija Beograd - Njujork koja će doprineti bržem i efikasnijem transportu, odnosno izvozu robe iz Srbije u SAD. Beograd direktnom linijom sa Njujorkom postaje potencijalni privredni centar celog regiona, a to znači veće investicije i lakše privredne kontakte - navodi Nenad Đurđević. PROČITAJTE JOŠ: Er Srbija: Uvode se letovi i za Kanadu ADUTI: ORUŽJE, HRANA, TEKSTIL... NOVE šanse za razvoj privredne saradnje Srbije i SAD identifikovane su, pre svega, u sledećim oblastima: Vojna industrija: ova grupa proizvoda je na prvom mestu izvoznih proizvoda Srbije u SAD, sa učešćem od 12,2 odsto u ukupnom izvozu. Poljoprivredno-prehrambeni sektor: sveže voće i povrće, kao i svih faza obrade (smrznuto, konzervisano), biohrana, fina hrana i specijaliteti, vino, začini, supe, sušeno povrće; Drvnoprerađivačka industrija: nameštaj od punog drveta i u rustičnom stilu, delovi za nameštaj; Tekstilna industrija: doradni poslovi, konfekcija, koža i obuća; Infrastruktura - građevinarstvo: industrija građevinskog materijala, podizvođački građevinski radovi, zajednički nastupi građevinskih firmi na trećim tržištima; IT industrija - posedujemo izuzetno edukovanu radnu snagu i lako dostpunu, izvoz softvera i hardvera, EMBEDED sistema. STATISTIKA SAD je na 19. mestu izvoznih destinacija, a od ukupnog izvoza Srbije u svet, pokriva 1,7 procenata. Za isti period, Srbija je iz SAD uvezla proizvoda u vrednosti 329 miliona dolara, što SAD rangira na 17. mesto po uvoznim destinacijama, sa 1,7 odsto učešća u ukupnom uvozu Srbije iz sveta. Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaključno sa avgustom 2017. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 340 miliona dolara, gde je ovaj period obeležen deficitom od 35,8 miliona dolara. Ipak, Srbija je u SAD izvezla za 6,6 odsto više robe u odnosu na avgust 2016. godine, a vrednost izvoza za ovaj period bila 152 miliona dolara, što je 0,7 odsto učešća u ukunom izvozu Srbije u svet. Uzimajući u obzir vrednost uvoza, koji je smanjen za 12,2 odsto sa ovim periodom, SAD su svrstane na 21. mesto po rangu zemalja iz kojih Srbija uvozi, od ukupno 209 zemalja. Vrednost uvoza je bila 187,7 miliona dolara, sa 0,7 odsto u ukupnom uvozu Srbije iz sveta. Pokrivenost izvoza sa uvozom za ovaj period iznosi 80,9 procenata. KONFERENCIJA TRADE WINDS 2017 Konferencija Trade Winds 2017, koju su organizovali PKS i Trgovinsko odeljenje Ambasade SAD u Beogradu, održana je 16. oktobra 2017. godine u PKS. TRADE WINDS je najveća godišnja trgovinska misija Vlade SAD, koja ima cilj da kompanije iz SAD upozna s potencijalima i mogućnostima saradnje sa drugim tržištima i predstavlja jedinstvenu priliku za uspostavljanje direktnih kontakata između američkih kompanija i budućih strateških partnera. Ministarstvo trgovine SAD, nosilac trgovinske misije, u okviru Trade Winds programa ove godine se odlučilo za jugoistočnu Evropu, kao jedno od najperspektivnijih tržišta, gde je 2015. godine zbirni izvoz američkih firmi iznosio 2,4 milijarde dolara. U okviru ove misije, odabrane kompanije iz SAD (30 kompanija) su posetile Srbiju, Bugarsku, Hrvatsku i Grčku, uz organizovanje centralne konferencije u Bukureštu, u Rumuniji, 18. oktobra 2017. godine. Važno je istaći da je ovo prva zvanična poseta velike privredne delegacije od 2001. godine. U okviru ove misije, u poseti Srbiji je boravilo šest kompanija (Wheeling Truck Center - auto-delovi za motore, A La Carte Specialty Foods - riba i riblje prerađevine, Amalie Oil Company - ulja i maziva za mašinske motore, Cureline - biomedicina, Lindsay Corporation - mehanizacija za navodnjavanje u poljoprivredi). Za B2B razgovore se odazvalo 28 srpskih kompanija. Po evaluacijama, srpske firme su veoma zadovoljne organizovanim sastancima. U toku 2016/2017, o prednostima GSP sistema u Srbiji su realizovane dve konferencije u Beogradu i dva seminara u Valjevu i Nišu. Seminari su organizovani u saradnji sa Ekonomskim odeljenjem Ambasade SAD u Beogradu. U saradnji sa Trgovinskim odeljenjem Ambasade SAD u Beogradu (US Commercial Service), sprovodi se veliki broj aktivnosti na temu promocije i afirmacije franšiznog poslovanja u Srbiji. Organizovane su mnogobrojne konferencije i edukacije, kao i konsultacije na temu razvoja franšize u Srbiji.
Pogledaj vesti o: Farma

Nastavak na Večernje novosti...