Izvor: BKTV News, 12.Mar.2013, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aferama ne štitimo decu
Suština je upravo u tome – aferama ne štitimo zdravlje naše dece. Svi smo znali da je kukuruz prošlog leta bio zaražen aflatoksinom. I da će, ako se ništa ne preduzme, otići u ishranu stoke, a to znači – u mleko i mlečne preradjevine.
Pravo pitanje je upućeno onima koji primaju plate, i koji su se za to školovali: da li su i kada nadležnim ministarstvima predložili mere kako takvu hranu „izlečiti“ pre nego što stigne do farme. I čiji je posao da to kontroliše >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ne samo kod velikih, već i malih, porodičnih farmi.
Nekad smo to radili. Istina, kasno se RTS setila da emituje storiju iz 1968. godine, kada je kukuruz, takodje, bio od nečega oboleo i upotrebljavan za loženje, a ne za ishranu stoke. Možda tada nismo ni znali da se to „leči“. Ali, imali smo pravu državu i institucije države.
Hoću da kažem – lako je smeniti ministre, ali to ne rešava stvar, jer valja biti uigran, odgovoran i da svako radi svoj posao. Ali i da ima „alat“ sa kojim se to detektuje..
Zato su sugestije mnogih da se u debati o mleku u Skupštini krene od sledećeg:
Prava je prilika da se svaki poslanik pokaže kao čovek, otac, a ne pripadnik bilo koje stranke i sa stranačke platforme pokušava „frazama da ubije protivnika“?! Znači, da skine svoje stranačke oznake.
Zatim, da priznamo da smo – nasledili državu koja nije obezbedili, a još manje učinila odgvornim službe, koje će delovati bez političkog miga ili pritiska – uz punu samostalnost i na osnovu nauke i savesti. Uključujući alarme kada god nešto ugrožava naciju.
Nije prirodno da se u prvoj istanci ministarstvo suočava i reaguje, umesto da to čine, u konkretnom slučaju, inspekcije, laboratorije i slične veterinarske ili druge institucije.
Niko danas ne zna ni gde je nestalo dva miliona evra pomoći Evropske unije, dobijenih pre nekoliko godina, za laboratoriju koja bi, umesto holandske , ispitala kvalitet mleka.
Dok smo se politički nadmetali o tome ko je kriv – prosuli smo preko 220.00 litara mleka, koje Amerikanci, Rusi i skoro dve trećine sveta pije, preko 400 porodičnih farmi je stradalo i sada će zavisiti od pomoći države, a većina je u Vojvodini.
Ako se nije preteralo, afera mleka nas je koštala blizu 50 miliona dnevno i – ko zna još koliko meseci ili godina blama pred Evropom.
Ako bi se tako krenulo u debatu, logični bi se moglo doći i do ovih zaključaka:
Bez organizovanih, odgovornih i efikasnih inspekcija i laboratiorija ne možemo aferama doneti išta dobro Srbiji, a najmanje ćemo zaštiti našu decu, od sličnih mogućih iznenadjenja.
Naš osnovni zadatak, a to znači i naš napor u ovoj debati, morao bi da bude usmerene – da ministarstva donesu zakone i uredbe koje će da deluju pre nego što izbija afera, jer to je ljudskije od nadmetanja političkim optužbama.
Daleko smo od Japana, pogotovo od njihovog mentaliteta, kada i bez istrage, ministar saobraćaja izvrši samoubistvo, ako se dogodi velika saobraćajna nesreća, iako je ona ljudska, a ne sistemska greška.
Ne daj bože da to i u nas postane prakse. Imali bismo posebno groblje samo za funkcionere koji su Srbiju, sopstevnim glupostima, ostavili bez industrije, bez domaćeg bankarstva, sa medijima koji „hapse“ i pre istrage, sa stranim ambasadorima koji se ponašaju kao supervizori.
Mnogo toga je već sada u tudjim rukama, tako da su male šanse i bez afera da zaštitimo makar temeljne nacionalne interese.
Zar nam agrar nije dobrim delom u rukama monopolista i stranih investicionih fonodova.
Mirko Stamenković
SUTRA: Livade bez čobana i ovaca
Tweet
