Izvor: B92, 03.Dec.2010, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidimo se na Fejsu
Do pre šest godina delovalo je nezamislivo da preko kompjutera, na društvenoj mreži, komunicirate sa desetinama prijatelja istovremeno, danas je to realnost. A šta će biti, na primer, za desetak godina?
Izvor: NIN
Autori: Lidija Kujundžić, Miljan Paunović, P. Đ.
Tvorac Fejsbuka (Facebook) i najmlađi milijarder na svetu, Mark Cukerberg izazvao je zemljotres na internetu, ovaj put lansirajući novi servis koji već >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sada svi nazivaju „ubica džimejla" (Gmail killer). Zamisao je pakleno dobra i ambiciozna što se valjda i očekuje od onog ko mašta o globalnoj, u ovom slučaju cyber dominaciji. Svi korisnici, to je već sada pola milijarde ljudi a biće ih još više, dobiće @facebook.com adresu stanovanja i moćan sistem koji omogućava da na jednom mestu imaju sve - konsolidovane mejlove, kontakte, četove, plus bržu i lakšu razmenu tekstualnih poruka, priloga.
Međutim, ono što je revolucionarna novina je da će prijatelji sa Fejsbuka moći da komuniciraju i preko SMS poruka na mobilnim telefonima.
Nema više log out sa Fejsbuka. Osim toga, ako se ispostavi da je Džoel Seligštajn, glavni inženjer odgovoran za razvoj novog messages sistema, dobro odradio svoj deo posla Fejsbuk će nastaviti da raste i dahće moćnom Guglu (Google) za vrat.
Sada već veoma nervoznu konkurenciju Fejsbuk „smiruje" i uverava da će tradicionalna elektronska pošta nastaviti da živi i da nikakve „krađe" korisnika nema. Jer, Fejsbuk će se kao i do sada koristiti za komunikaciju sa prijateljima, a ostali Hotmail (363 miliona korisnika), Yahoo (303 miliona), Google (171 miliona)... služiće kao „mesto formalnije komunikacije" gde se primaju recimo izveštaji od banke ili bilteni. Međutim, činjenica je da Fejsbuk novim servisom dodaje delić slagalice koji ga pretvara u superalat poslovne komunikacije i da rat koji se vodi sa Guglom nije samo pitanje prestiža – ko je broj 1 virtu sveta odnosno Tajmova ličnost godine.
Naravno, Gugl se neće predati bez borbe. Prvi šamari su pali kada je Fejsbuk odbio Guglu da dopusti izvoz kontakata i podataka o prijateljima sa profila svojih korisnika, pa su oni momci iz Gugla zauzvrat zabranili uvoz kontakata sa svog mejl servisa. Međutim, problem po Gugl je bio u tome što su Cukerberg i kompanija smislili način da fejsbukovci snime svoje gugl-kontakte na kompjuter i onda ih prenesu na svoju omiljenu društvenu mrežu.
Da li Fejsbuk zaista ima toliko bitan uticaj na svakodnevicu i stvarnost ili je sve to samo dobar marketing?
„Svet u kome smo mi odrasli nije isti kao onaj u kome odrasta digitalna generacija koja 2011. godine postaje punoletna. Čak je i shvatanje reči prijatelj drugačiji. Za njih je prijatelj neko koga znaju sa Fejsbuka, osoba sa kojom možete deliti beskrajno mnogo životnih trenutaka, neko u koga se možete pouzdati, ko će vam priteći u pomoć", kaže Tanja Milovanović, koordinatorka Centra za proučavanje informacionih tehnologija Beogradske otvorene škole, koja je krajem juna 2010. godine objavila rezultate mini istraživanja o tome šta srednjoškolci u Srbiji vole da rade na internetu.
Od oko 300 mladih koji su odgovarali na onlajn upitnik (i preko Fejsbuka) 86 odsto je navelo da na internetu provodi više vremena nego učeći, a četiri od pet tinejdžera više od pola vremena provodi na Fejsbuku iako on ne ostavlja mnogo slobode za uređivanje stranice (MySpace tu pruža mnogo više).
Kako Tanja Milovanović objašnjava: „Verovali ili ne, čak troje od četvoro ispitanika na listi svojih prijatelja ima preko 300 osoba i upravo ta socijalna ekspanzivnost je jedna od najprivlačnijih stvari na Fejsbuku". Danas, među tinejdžerima smatra se neučtivim, skoro uvredljivim, ako najboljoj drugarici ili drugu ne ponudiš Fejsbuk lozinku, zato nije ni čuditi se da im je jedan od najvećih strahova da će im neko upasti na profil i uraditi nešto što oni nikad ne bi – poslali poruku tajnoj simpatiji ili okačili sliku na kojoj izgledaju bezveze.
Zašto ljudi „lajkuju" Fejsbuk i šta uopšte rade tamo?
„Teško je definisati tako dinamičnu pojavu – primerenije bi bilo opisati je. Moglo bi se reći da je FB globalna zajednica, koja je započela kao generacijska, da bi vrlo brzo prerasla u intergeneracijsku. Ova zajednica je multiinteresno uspostavljena i to privremeno, povremeno ili konstantno" kaže sociolog mr Dragana Dinić, sa Instituta za političke studije u Beogradu, i dodaje da je mnogo razloga zbog čega ljudi prave profile na najpopularnijoj društvenoj mreži.
Radoznalost, usamljenost, traže se izgubljeni prijatelji – obnavljaju prijateljstva, potraga za novim drugovima i drugaricama... „FB mi služi da pronađem stare drugare, stare simpatije. I nove ljubavi, e to je to. Samo da me ne čuje verenik," kaže Ivana Stošić, generalni menadžer Biznis inkubator centra u Vranju, dodajući da je FB zgodan i za pronalaženje novih pinklica u trendu.
Ali, FB je koristan i zbog toga što kada čujemo neko ime i prezime, i ne poznajemo tu osobu, a želimo da saznamo makar nešto, možemo da zavirimo u njegove ili njene osnovne informacije, postavljene u prozorčiću „info".
Ima i onih koji putem FB žele da pronađu emotivnog, ali i poslovnog partnera. Nije nepoznato da su se sa ove mreže neka prijateljstva pretvarala i u ljubavne veze, brakove. To je lepa strana Fejsbuka koju je nedavno okusila i pevačica Šer (64). Ona je među prijateljima svoje drugarice našla Rona Cimermana (52) koji je počeo da joj šalje zabavne porukice i FB poklončiće.
„Ron je mislio da sam imitator ili kurva. Uopšte mu nije palo na pamet da bih to zaista mogla da budem ja", rekla je Šer naglašavajući da je „verbalna odbojka" trajala više od mesec dana pre nego što je Ron skupio dovoljno hrabrosti da nazove prijateljicu i zatraži telefon pevačice kako bi joj zakazao sastanak.
Britanska kraljica Elizabeta II jedan je od velikih obožavalaca Fejsbuka i svakodnevno koristi sve mogućnosti kako bi slavu i moć Vinzdorovih proširila i u virtuelnom svetu. Sasvim je moguće da Njeno veličanstvo razmišlja o tome kako je jako zgodno što će na Fejsbuku biti živa i kad srce prestane da joj kuca u stvarnom svetu. I ne bi bila jedina jer profili mrtvih ljudi na Fejsbuku postoje i ljudi koji žale za preminulom osobom tu mogu da se uteše gledajući slike, čitajući poruke, statuse.
Na Fejsbuku mladi iz Srbije rade isto što i svi drugi. Traže nove prijatelje, ćaskaju, igraju igrice od kojih je trenutno najpopularnija Farma (Farm Town), rešavaju popularne kvizove, ali i postavljaju sadržaje koje su sami napravili – kače fotografije, tekstove koji su sami napisali, poruke i dodaju muziku raspoloženja sa Jutjuba. Naravno Fejsbuk se koristi i za učenje, više za prepisivanje i pripremu za kontrolni ili pismeni zadatak ali ima i nastavnika koje ne mrzi da održe koji čas dopunske nastave – onlajn.
Zanimljivo je da 68 odsto ispitanika iz CePIT-ovog istraživanja u prijatelje svrstava i nastavnike, a samo 18 odsto je tu privilegiju dalo roditeljima. „Keva mi je upala na Fejs! Opet!", žali se osnovac drugu dok se autobus 26 tesnom ulicom vuče prema Dušanovcu. Ovaj, šta će, popravlja stvar najbolje što ume. Teši druga, spuštajući nadole šaku sa ispruženim palcem što je i na Fejsbuku i u stvarnom svetu znak da ti se nešto stvarno ne sviđa. Saosećajno pita: „A šta ti kaže ćale?" Odgovor je: „Ništa. Ćale ne zna za profil", iako mu sin pred monitorom visi po četiri-pet sati svakog dana.
Svoje vreme i džeparac ostavlja u onlajn igricama poput „Umeće ratovanja" (War Craft), usput razgleda razne, pa i porno snimke na Jutjubu (YouTube) skine ponešto od muzike i filmova i naravno jednim okom je sve vreme na Fejsbuku.
Otkud ova deca na Fejsbuku kada je zvanična politika najveće društvene mreže na internetu takva da ova dva klinca, koja ni hemiju nisu počela da uče, ne bi trebalo da imaju svoj profil dok ne napune 13 godina? E pa u četvrtoj dimenziji naše stvarnosti ne vladaju poznata pravila. U virtuelnom svetu mnogo toga nije kao što izgleda i nije uvek lako odgonetnuti ko je ko. I naravno to ne treba da bude razlog za paniku, već samo za oprez.
Docent prof. Nebojša Mrđa sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže za NIN da se ljudi u virtuelnim zajednicama redovno okupljaju, i pristupaju joj kao stanovnici virtuelnog prostora na principu dobrovoljnosti, nezavisno od geografske, klasne, nacionalne ili neke druge pripadnosti: „Potrebno je naglasiti da virtuelni prostor nije izmišljen, on je stvaran, i realno postoji. Jer da ne postoji, ne bismo ni znali da se komunikacija u njemu odvija” – kaže profesor Mrđa.
Komunikacija u "virtu” prostoru razlikuje se od one u fizičkom prostoru. Na Fejsu smo slobodni da kažemo šta mislimo, možda manje razmišljajući da poruke koje šaljemo mogu da nas koštaju sankcija, u slučaju da su uvredljive ili da su proizvod govora mržnje.
Dragana Dinić kaže da su razgovori na društvenim mrežama sveobuhvatni, brzi i efikasni: "Komunikacija u velikoj meri ruši prostorne ograničenosti, niveliše ekonomske razlike među ljudima i obezbeđuje pristup najrazličitijim informacijama. Ukoliko se koristi na adekvatan način, zahteva neprekidnu doedukaciju korisnika, unapređuje saznanje.
Ali, uprkos izuzetnim prednostima ova komunikacija je često anonimna, zavodljiva, lažna, štetna, tendenciozna, manipulatorska, nemoralna, diskriminatorna, uvredljiva, rizična. Ukoliko se razvije odnos zavisnosti od interneta ili FB dolazi do zdravstvenih poremećaja, posebno psihičkih, do svojevrsnog bekstva od realnosti, do otuđivanja i samoizolacije" - kaže Dinićeva.
Pre nego što pristupimo Fejsu, iz bilo kog razloga, moramo biti spremni da odemo na društvenu mrežu, kao i kada krenemo na posao, u školu ili u grad. Profesor Mrđa kaže kako je veoma važno da se pročitaju upozorenja koja su uglavnom pisana malim slovima, da bi korisnik znao šta treba da uradi u cilju smanjenja rizika da njegovi podaci budu zloupotrebljeni:
„Takve stvari se mogu desiti i u fizičkom prostoru, navešću lični primer. Naime, jedan moj prijatelj imao je običaj da ono što mu se kaže u poverenju prenese nekom drugom. Zato sam odlučio da mu govorim samo ono što sam spreman sutra da čujem na televiziji ili pročitam u novinama. To može da bude i jedan od načina kako da se postupa i na FB-u. Ono što može biti zloupotrebljeno protiv vas i ono čega biste se mogli stideti nemojte stavljati na Fejsbuk" - objašnjava Mrđa.
Još jedno od velikih pitanja kojim se bave teoretičari društvenih mreža jeste - da li vreme koje provedemo na FB, može da se svrsta u kategoriju „slobodnog vremena"? Naša sagovornica, Dragana Dinić, kaže da vreme provedeno na FB, ukoliko je svedeno na razumno trajanje, u najvećoj meri jeste slobodno vreme, ali može biti i radno vreme: „Tada se može koristiti za unapređivanje znanja: usavršavate strani jezik dok komunicirate sa prijateljima, proširujete znanje o radu na računaru, primate informacije o mnogim pitanjima; Ako uzmemo marketing za primer: možete se reklamirati ili prikupljati podatke preko foruma, sprovoditi istraživanja, praviti analize; možete reklamirati svoje ili tuđe proizvode i usluge, možete pokretati kampanje i slično..." - kaže Dinićeva.
Ona smatra da simbolika poruka koje šaljemo jedni drugima na Fejsu zavise od pošiljaoca i od primaoca, ali i od same poruke: „Poruka najvećeg broja korisnika FB, koji se predugo zadržavaju na internetu, svakako simbolizuje: nemamo poželjnu i prihvatljivu realnu alternativu da se ostvarimo, pa to činimo na imaginaran način.”
Kada pošaljemo poruku, afirmativnu ili uvredljivu, na Fejsu imamo opciju i da je kada to poželimo obrišemo. Ali, da li smo je zapravo stvarno obrisali? Profesor Mrđa kaže da je komunikacija na internetu odnosno društvenim mrežama javna, jer internet je javni prostor: „Sve što se dešava u javnom prostoru država može da vidi i, eventualno, sankcioniše. Sva komunikacija u virtuelnom prostoru se registruje i pamti zbog načina na koji informacije putuju kroz mrežu. Ako želimo da neku informaciju obrišemo sa svog računara ili FB profila, malo je verovatno da nam to može poći za rukom. Internet je regulisana sredina, zna se kako se pristupa, ne zna se uvek tačno ko, ali se može utvrditi istragom. Svi koji na internetu krše pravila, propise, zakone imaju veliku šansu da budu otkriveni".
Šta god radili na Fejsu, privatnosti nema! A šta nas čeka u budućnosti?
Da bismo dobili odgovor na to pitanje, vratimo se u prošlost... Do pre šest godina delovalo je nezamislivo da istovremeno preko kompjutera, na društvenoj mreži, komunicirate sa desetinama prijatelja istovremeno, da svi oni, ali i vi, razmenjujete slike, filmove, i da se pronalazite na veoma jednostavan način – u prozorčetu search ukucate ime i prezime, i ukoliko osoba koju tražite ima svoj profil na Fejsu, možete je pozvati za prijatelja... šta se sve iz toga može izroditi zavisi samo od vas. Razmišljajte o tome.
Pet grupa profila
Kategorizacija profila dece i tinejdžera na Fejsbuku podeljena je u pet „tipičnih" grupa, kaže dr Milica Pejović–Milovančević, specijalista dečije psihijatrije na Institutu za mentalno zdravlje:
Osvetoljubivi anđeo: sebe doživljava kao zaštitnika drugih i ubeđen je da čini ispravnu stvar. Veruje da ima neku misiju, a zapravo čini ozbiljno nasilje tako što druge brani od „štetnih uticaja". Trudi se da ostane anoniman. Meta njegovog napada su pripadnici neke od društvenih manjina koje se ne uklapaju u njegovu „sliku sveta", na primer: gej populacija, Romi, pripadnici drugih verskih zajednica.
Gladan moći: Ima poriv da na svaki mogući način dominira i ispoljava svoju moć. Po tome je vrlo sličan klasičnom nasilniku. Publika mu je potrebna a ako proceni da nije izazvao dovoljno divljenja ili zgražavanja sam će sebe hvaliti. Lako se prepoznaju po porukama: „Ja sam frajer!", „Faca sam!", „Najjači sam!"...
Štreber osvetnik: Obično je i sam bio žrtva nasilja izvan Fejsbuka jer je fizički slabiji od vršnjaka koji mu obično dušu vade jer nosi naočare, voli da čita i ima korektan odnos sa nastavnicima. Fejsbuk mu je idealno okruženje jer niko ne može da ga vidi, a kako je vešt sa kompjuterom društvena mreža mu je savršeno oružje za osvetu i neretko ima dva ili više profila.
Pakosna devojčica: Uvek napada u čoporu i druge maltretira što iz zabave, što iz dosade. Njena poruka glasi „Mi mrzimo..." a što je više publike to je bolje volje. Često je trenseterka i sve druge koji ne slede njenu grupu smatraće prirodnim neprijateljem. Pakosti čini pre svega da bi obezbedila što viši status u društvu sebi sličnih devojčica.
Brbljivac: Vođen je porivom da igra uloge. Omiljena zabava mu je da pravi „šale" na račun drugih, ali nikad na svoj. Nepažljiv je su u davanju odgovora pa ga je zato relativno lako prozreti.
Inspiracija za medijsku industriju
Najpopularnija društvena mreža inspiracija je i za medijsku industriju. Prošlo je samo šest godina od pojave Fejsbuka, a priča o njegovom tvorcu Marku Cukerbergu već je stigla na veliko platno, iako je osnivač Fejsa rekao „da bi voleo da film o njemu bude snimljen kada ode sa ovog sveta".
Želja mu se nije ispunila. Ove jeseni film „Društvena mreža" obara rekorde gledanosti u bioskopima širom sveta, ali i kod nas. Dejvid Finčer, reditelj, prikazao je Cukerberga kao veoma neobuzdanu i sebičnu osobu opsednutu seksom, i to baš u trenutku kada se najmlađi milijarder nadao da će mu film popraviti imidž u svetu, nakon optužbi da je ideju za Fejsbuk ukrao...
Da li se Cukerberg ogrešio o braću blizance Kamerona i Tajlera Uinklervosa, koji su mu predložili da poveže ljude putem interneta, prosudite sami, film se još uvek prikazuje u našim bioskopima. Od glumaca u ovom ostvarenju, zapaženu ulogu ostvario je pop-pevač Džastin Timberlejk, dok se i glumac Džesi Ajsenberg dobro snašao u glavnoj ulozi. Osim filma, i popularna kontroverzna serija Sout park, takođe je jednu epizodu posvetila Fejsbuku.
Mlađani sautparkovci suočavaju se sa problemima šta uraditi kada vas roditelji pozovu za prijatelje, šta se dešava kada nemate nijednog prijatelja, i šta bi se desilo kada vas Fejs „proguta"...
Da ne kasnimo za svetskim trendovima, i kod nas se Fejsbuk sve više uvlači u kulturu, medije. Naime, ove godine u martu mesecu u okviru 16. međunarodnog Salona knjiga u Novom Sadu, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Novosadskog sajma, održan je Evropski fejsbuk pesnički festival. Prijavljeni pesnici, koji nisu mogli lično da dođu, učestvovali su preko Fejsbuka postavljanjem svojih pesama na profilu Efpf Bkc.
Ovaj profil je tokom trajanja Festivala projektovan putem videobima na štandu BKC-a na Sajmu, i na njemu su postavljane fotografije učesnika Festivala. A ono što sledi je jubilarni peti Beogradski festival novih komunikacija, poznatiji kao B-link, posvećen je društvenoj mreži Fejsbuk.
Od 16. do 19. decembra stručnjaci i zanesenjaci slušaće prepodne predavanja o životu na Fejsbuku (Alter ego), društevnim aspektima (UPOMOĆ!), odnosima sa javnošću (Istine i laži), makretingu (O pecanju i mamcima), polularnosti (Fan pejdž) i virtuelnim emocijama (Lajk-don’t lajk). Oni koji ne budu mogli da svrate moći će da prate sve događaje na internetu.
Pogledaj vesti o: Seizmološki Zavod Srbije
