Izvor: NoviMagazin.rs, 09.Okt.2017, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stariji i računari: Nikad nije kasno za lajkovanje
Studenti FON-a i Filološkog fakulteta obučavali su prošle sedmice korisnike Doma za starije Voždovac da koriste računar, savladaju Gugl, Fejsbuk i Vajber. Zauzvrat, mladi nastavnici i nastavnice dobili su sijaset pouka iz života, a imaće još prilike na narednim radionicama koje organizuje Novi magazin
Zabeležila: Bojana Milovanović
Deka mi je lajkovao fotku na Fejsu, baka me je zvala na Vajber – rečenice koje retko izgovaramo i čujemo, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pa nam zbog toga čudno zvuče. Ne treba i ne mora da bude tako, a dokaz za to su korisnici Doma za starije osobe na Voždovcu, koji radi u okviru Gerontološkog centra Beograd. Upravo na njihov zahtev u Domu je otvoren Internet kafe kako bi češće mogli da komuniciraju sa svojim bližnjima jer mnogi su u inostranstvu. Da bi naučili da koriste računare i prate brzinu sadašnjeg života, bakama i dekama iz ovog doma u posetu su došli studenti beogradskog Fakulteta organizacionih nauka (FON) i odseka za andragogiju Filozofskog fakulteta. To je bila prva u nizu radionica koje za korisnike objekata Gerontološkog centra organizuje Novi magazin u saradnji sa Centrom, FON-om i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
ŽELJE I STRPLJENJE: Obuka za rad na računarima pokazala je da upravo Internet, koji je danas neizbežan deo naših života, može da bude i spona među generacijama.
Stariji željni znanja, a mladi puni strpljenja da im pokažu i objasne šta je to Gugl, šta je Fejsbuk, kako se šalje mejl, kako pronaći omiljenu pesmu na Jutjubu i pustiti je. Uče jedni od drugih – stariji uče da koriste moderne tehnologije, a mlađi nauče štošta o životu.
Možda zvuči čudno kada neko sa više od sedamdeset godina nekog pola veka mlađeg od sebe oslovi sa “nastavnice”, ali da, i to je moguće. Gde su bake, tu je i posluženje – čuvena “bakina kuhinja”. Dok su pojedini “učenici” marljivo hvatali beleške, mladi “nastavnici” sladili su se krofnicama sa eurokremom.
Jovan Beočanin ima 70 godina i pre pet meseci postao je korisnik Gerontološkog centra na Voždovcu. Nekada je bio bankarski službenik u “Slavija banci” i tada je “zaratio” s računarima. Sada se ipak predomislio.
“Otkako sam dobio otkaz u banci, to je bilo 2001. godine, rešio sam da više nikada ne pipnem računar. Evo, sada prvi put uzimam miša u ruke”, priznaje Jovan Beočanin.
Moći će da koristi i sinovljev laptop, komuniciraće sa bratanicom u Americi, a kaže i da na proleće treba da kupi novi automobil, pa će najbolju ponudu potražiti na Internetu.
“Na Internetu ima svega i svačega, možda ću da koristim i Fejsbuk i da ‘lajkujem’ nekoga, mada za to imamo i srpsku reč, ali nema veze, kazaćemo ‘lajkovanje’”, vlada “učenik” terminologijom.
KORISTITI MOZAK ŠTO VIŠE: Mira Trikić ima 77 godina, a energijom i entuzijazmom može da postidi i one decenijama mlađe od sebe.
“Znala sam da igram karte, danas sam naučila i šta je Gugl, šta je Fejsbuk. Poslala sam unuku jednu poruku i on mi je odgovorio. Imala sam dobru nastavnicu, sve mi je lepo objasnila. Sad ću ja cele noći da proučavam ova uputstva koja sam dobila. Inače, veoma volim kompjuter i stalno sam za računarom. Otvorila sam svoj Fejsbuk da mi bude manje dosadno. Čitam i vesti, nešto verujem, nešto ne verujem. U mojim godinama mozak treba što više koristiti i – kompjutere. Čitanje i šetnja, to je to za stare ljude”, priča Mira i dodaje da je voljna da pokaže i obuči i ostale svoje prijatelje iz doma.
Puni su reči hvale za mlade ljude koji su izdvojili svoje vreme za njih i s njima podelili svoje znanje. Sa druge strane, studenti tvrde da je i za njih ova obuka životno korisna.
Momi Kovačeviću, studentu Fakulteta organizacionih nauka, inspiracija da postane deo ove priče bila je njegova baka.
“Imam baku od 87 godina. Prošle godine naučila je da koristi Vajber, pa nas je zvala po ceo dan da isproba da li je stvarno naučila. Zanimljivo mi je to upoznavanje starijih ljudi s tehnologijom, njihovo ulaženje u neki potpuno novi svet. Najzanimljivije su im pretrage, vole da ‘guglaju’, zanimljivo im je da mogu da dođu do informacija i da su na dva klika do vesti. Pretraživali smo muziku koju vole, sportske klubove”, priča Moma Kovačević za Novi magazin.
Za bilo koju vrstu obuke potrebno je strpljenje, a kažu i da je ponavljanje majka učenja.
“Potrebno je da se ista stvar uradi 10-20 puta. Raduje me njihov osmeh kada shvate da su nešto naučili i kada može da se primeti napredak. Potrebno je i strpljenje jer je ipak izazov ponoviti nešto tako veliki broj puta. Nama su sve te stvari uobičajene jer smo praktično rođeni sa tastaturom. Za dvadeset godina neke tehnologije koje tada budu postojale meni će biti nove, pa neću moći da se snalazim jer nisam rođen s njima. Treba se staviti u nečiju kožu”, šalje Kovačević poruku i nekim budućim generacijama.
Nevena Nikolić je studentkinja druge godine andragogije i životni poziv joj je obrazovanje odraslih.
“Pre svega volim ono što studiram i volim kada mogu da pomognem starijima da se u nečemu edukuju i obrazuju. Ovo je dragocena praksa za mene i za moje kolege. Ispunjava me zadovoljstvom da vidim rezultate i da su oni koji su prošli kroz obuku srećni i zadovoljni, ali i da će im obuka koristiti. Deka koga sam ja obučavala već ima osnovna predznanja, ja sam mu pomogla da se poveže malo šire sa svetom, sa bliskim ljudima. Imali smo prijatno ćaskanje i opuštenu konverzaciju, i meni i njemu je prijalo da razgovaramo. Bilo je nekih neočekivanih pitanja, trudila sam se da odgovorim uz strpljenje”, kaže Nevena i na kraju mladima poručuje da rade na boljoj međugeneracijskoj saradnji, a starijima savetuje da ne odustaju od obrazovanja i u poznim godinama.
Približavanje generacija i razbijanje predrasuda o tome da je život u domu zapravo kraj života, to je zadatak i nadležnih u Gerontološkom centru Beograd.
“Ovim aktivnostima želja nam je ne samo da se nešto nauči nego da se i približe generacije, da razmene iskustva. Gerontološki centar Beograd podržava aktivno starenje uz učenje. Istraživanja su pokazala da dokle god smo mentalno aktivni, toliko je i fizičko zdravlje bolje. Ovo je svakako način da se obogati život korisnika”, poruka je koju šalje direktorka Gerontološkog centra Beograd Suzana Mišić.
Ona najavljuje da će obuka za korišćenje računara biti nastavljena i proširena, pa se neće odvijati samo u Domu na Voždovcu već i u klubovima Gerontološkog centra. Kaže da je interesovanje korisnika veliko, a njihovo druženje sa mladim ljudima u vreme izolacije i prekida komunikacija nemerljivo važno.
“Pozivam naše sugrađane da nas posete. To je način da se razbiju stereotipi o starenju i životu u domu, da razbijemo stav da je smeštaj u dom kraj života. Mi se borimo protiv toga i želja nam je da to bude zaista zlatno doba života, kada se ubiru plodovi”, apeluje Mišić.
Direktor doma na Voždovcu Ivan Jezdić kaže da je ideja za pokretanje Internet kafea potekla upravo od korisnika kako bi mogli da komuniciraju sa srodnicima jer veliki broj njih ima srodnike preko okeana.
“Postoji veliko interesovanje korisnika za Internet kafe, kao i za obuke. Naši korisnici su pokazali da godine nisu prepeka za učenje”, ponosan je Jezdić.
(Tekst je deo projekta “Međugeneracijska saradnja – stariji i računari”, koji se sprovodi uz podršku UNPD)
Pogledajte prilog --->>>
