Izvor: Mondo, 26.Nov.2012, 12:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika: Grbovi danas žive na Facebooku

Budući da heraldika, nauka o grbovima, spada u otmeni relikt tradicije, činjenica da u eri Interneta doživljava pravu renesansu deluje prilično apsurdno. Ali samo na prvi pogled.

Potekla iz puke potrebe da se zaraćene strane na bojnom polju ralikuju specifičnim oznakama, heraldika se tokom poslednjih desetak vekova razvila u pravu nauku, takozvanu pomoćnu istorijsku.

Samo što grbovi više nisu obeležja vitrzova, već većinu današnjih grbonosaca čine obični >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << ljudi, yatim ljudi “plave krvi” svih mogućih fela I nivoa, delimično I pomodari koji jako žude da na njih liče, najzad I veliki broj onih kojima je potreban neki vlastiti žig na Facebooku, twitteru, sajtu ili vizitkarti.

Ma koliko to čudno izgledalo, heraldika, kao otmrni relikt tradicije bukvalno je procvetala sa pojavom Interneta.

Onima koji su ranije amaterski crtali grbove , nove mogućnosti pružaju priliku da se profesionalizuju i da se međusobno povežu, što je slučaj i sa Nebojšom Dikićem, heraldičkim umetnikom Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, kneževske graneporodice Karađorđević, Kraljevsog doma Gruzije, kraljevskog registra Afričke kraljevine Bunjor-kitare, kao i saradnika Internet časopisa “Glas heralda” I “Ocilo.”

On je takođe, i član svih srpskih heraldičkih drušatav, osim elitističkog “Belog orla” na čelusa gospodinom Dragomirom Acovićem, o čemu kaže:

”Svi smo mi pod uticajem “Belog orla” u kome su uglavnom akademici i profesori, a gospodin Acović je naš najveći heraldičar, zahvaljujući kome je srpska heraldika konzervirana za period od nekih pedesetak godina. On naginje engleskoj školi koja dopušta malo fleksibilniji I moderniji pristup sistemu znakova, dok je, recimo, nemačka heraldika vrlo striktna u oravilima – ne priznaje nikakve lemente kojih nije bilo u srednjem veku.

Prvi formalizovani heraldički simboli nastali su tokm prvog krstaškog rata, iscrtavanjem po štitovima, oklopima, kacigama, najpšre obeležja u obliku krstova, a potom životinja I biljaka.

Utvrđivanje oznaka po kojima će se prepoznati vladari i plemstvo evropskih zemalja angažovanih u krstaškom pohodu radili su posebno obučeni ljudi – heraldičari ili heraldi, koji su osmislili čitav sistem znakova i simbola čije je dodeljivanje vršeno pod patronatom vladara”, objasnio je za “Politiku” Dikić.

Njihovu kategorizaciju je nametnula pojava turnira u Evropi, grbovi su postali obeležje plemstva, polako su se uobličavala pravila u smislu da dve osobe ne mogu imati isti grb, da jedna osoba ne može imati dva grba, itd.

Posle srednjeg veka kada više nije bilo vitezova osim po zvanju, nastaje period tyv. papirne heraldike koja se zadržala do danas., jer čini logo nekog čoveka ili porodice, pogotovu što ima dosta evropskih država koje su kraljevine.

”Heraldičar proučava heraldička pravila i sastavlja ono što mi zovemo blazon, jezički opis grba, dok heraldički umrtnik crta grb uz nrki minimum umetničke slobode koja je ograničena tim blazonom i heraldičkim elementima”, kaže Dikić i dodaje:

”Pogrešan je utisak da samo aristokrate mogu da imaju grbove. Može svako da ih ima ali uz poštovanje određenih pravila. Smatram da u današnje vreme sajtova, društvenih mreža, heraldika može da doživi svoju renesansu zato što je ljudima potrebna neka oznaka, način da se prepoznaju.

Grbovi se mogu razvrstati na: grbove kraljevina I država, grbove dostignuća, institucionalne grbove, pokroviteljske grbove, porodične, grbove supružnika, nasledne grbove…

O heraldičkim figurama je napisano mnoštvo knjga, ali je za laike dovoljno da znaju da su to linije različitih boja i oblika, kao i da ime svake figure zavisi od pozicije koju zauzima na štitu.

Stari heraldičari priznaju devet osnovnih figura: Glava štita, stub, privez, levi privez, pojas, prečka, ševron, krst i saltir, piše “Politika.”

(MONDO, foto ilustracija:Guliver/Getty Images)

Nastavak na Mondo...