Izvor: Politika, 26.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od viteškog grba do žiga na Fejsbuku
Budući da heraldika, nauka o grbovima, spada u otmeni relikt tradicije, činjenica da u eri interneta doživljava pravu renesansu deluje prilično apsurdno. Ali samo na prvi pogled
Potekla iz puke potrebe da se zaraćene strane na bojnom polju razlikuju specifičnim oznakama, heraldika se tokom poslednjih desetak vekova razvila u pravu nauku, takozvanu pomoćnu istorijsku. Samo što grbovi više nisu obeležja vitezova, već većinu današnjih grbonosaca čine obični ljudi, zatim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ljudi „plave krvi” svih mogućih fela i nivoa, delimično i pomodari koji jako žude da na njih liče, najzad i veliki broj onih kojima je potreban neki vlastiti žig na fejsbuku, tviteru, sajtu ili vizitkarti.
Ma koliko to čudno izgledalo, heraldika, kao otmeni relikt tradicije, bukvalno je procvetala sa savremenom pojavom interneta. Onima koji su ranije amaterski crtali grbove, nove mogućnosti pružaju priliku da se profesionalizuju i da se međusobno povežu, što je slučaj i s našim sagovornikom Nebojšom Dikićem, heraldičkim umetnikom Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, kneževske grane porodice Karađorđević, Kraljevskog doma Gruzije, Kraljevskog registra afričke Kraljevine Bunjoro-Kitare, kao i saradnika internet časopisa „Glas heralda” i „Ocilo”. On je takođe i član svih srpskih heraldičkih društava, osim onog elitističkog „Belog orla” na čelu s gospodinom Dragomirom Acovićem, o čemu kaže:
– Svi smo mi pod uticajem „Belog orla” u kome su uglavnom akademici i profesori, a gospodin Acović je naš najveći heraldičar, zahvaljujući kome je srpska heraldika konzervirana za period od nekih pedesetak godina. On naginje engleskoj školi koja dopušta malo fleksibilniji i moderniji pristup sistemu znakova, dok je, recimo, nemačka heraldika vrlo striktna u pravilima – ne priznaje nikakve elemente kojih nije bilo u srednjem veku.
Plemićki grb kneza Karađorđevića i institucionalni grb Petrovca, Republika Srpska
Prvi formalizovani heraldički simboli, saznajemo od sagovornika, nastali su tokom Prvog krstaškog rata, iscrtavanjem po štitovima, oklopima i kacigama najpre obeležja u obliku krstova, a kasnije životinja i biljaka. Utvrđivanje oznaka po kojima će se prepoznavati vladari i plemstvo evropskih zemalja angažovanih u krstaškom pohodu radili su posebno obučeni ljudi – heraldičari ili heraldi, koji su osmislili čitav sistem znakova i simbola čije je dodeljivanje vršeno pod patronatom vladara država. Njihovu kategorizaciju nametnula je pojava turnira u Evropi, grbovi su postali obeležje plemstva, polako su se uobličavala heraldička pravila u smislu da dve osobe ne mogu imati isti grb, da jedna osoba ne može imati dva grba, itd., itd.… Posle srednjeg veka, kad više nije bilo vitezova osim po zvanju, nastaje period tzv. papirnate heraldike koja se, iako otmeni relikt prošlosti, zadržala do dana današnjeg jer čini logo nekog čoveka ili porodice, pogotovu što ima dosta evropskih država koje su kraljevine.
– Heraldičar proučava heraldička pravila i sastavlja ono što mi zovemo blazon, jezički opis grba, dok heraldički umetnik crta grb uz neki minimum umetničke slobode koja je ograničena tim blazonom i šaržama, odnosno heraldičkim elementima – objašnjava gospodin Dikić. – Pogrešan je utisak da samo aristokrate mogu da imaju grbove, može svako da ih ima, ali uz poštovanje određenih pravila. Smatram da u današnje vreme tvitera, fejsbuka, sajtova, heraldika može da doživi svoju renesansu zato što je ljudima potrebna neka oznaka, način da se prepoznaju.
Grbovi se, saznajemo od sagovornika, mogu razvrstati na: grbove kraljevina i država, grbove dostignuća, institucionalne grbove, pokroviteljske grbove, porodične grbove, grbove supružnika, nasledne grbove... A o heraldičkim figurama napisano je mnoštvo knjiga, ali je za laike dovoljno da znaju da su to linije različitih boja i oblika, kao i da ime svake figure zavisi od pozicije koju zauzima na štitu. Stari heraldičari priznaju samo devet osnovnih figura: glava štita, stub, privez, levi privez, pojas, prečka, ševron, krst i saltir.
------------------------------------------------------------------
Lav čuva krunu
Ukrasi koji okružuju štitove pokazuju dodatne informacije o nosiocu grba (armigeru), kao, na primer, rođenje, dostojanstvo, službu… Nad kraljevskim grbom stoji kruna najčešće obogaćena krestom. Nad grbovima kraljeva Engleske na kruni je lav u stojećem stavu, nad papskim grbom nadvija se tijara ili trostruka kruna, bez kreste. Kacige su smeštene iznad grbova i, metalom od koga su izrađene, oblikom ili položajem, ukazuju na rang armigera. U heraldičku simboliku spadaju i draperije ili plaštovi koji raskošno padaju niz obe strane kacige.
Radmila Tamindžić
objavljeno: 26.11.2012.
