Izvor: Politika, 21.Jun.2014, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orvelovska noćna mora
Obaveštajne službe Srbije nemaju tehničke kapacitete za nadziranje najpopularnijih internet servisa poput „Fejsbuka” i „Gugla”
Privatna prepiska bivšeg rektora Univerziteta u Beogradu Dejana Popovića s kolegama nedavno se pojavila u javnosti. Detalje prepiske izneo je Mića Jovanović, bivši rektor „Megatrenda”, u jednoj televizijskoj emisiji, dodavši da je navodno Popovićev mejl hakovala neformalna grupa „Anonimus”. Ova grupa je kasnije dostavila medijima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dopis s internet adresama na kojima je moguće pronaći navodnu prepisku između ljudi koji su umešani u ovaj slučaj, a sam Popović je izrazio očekivanje da će nadležni organi ustanoviti ko je i iz kojih razloga hakovao njegovu komunikaciju.
Tako je ukratko izgledao događaj koji je mnoge naterao da se ponovo zamisle nad orvelovskom pretnjom nad našim društvom. Koliko smo zapravo izloženi hakerskim napadima, ko sve može da preuzme podatke s naših računara i da li smo sami krivi što se previše otvaramo prema našim virtuelnim prijateljima?
Ima onih koji se slažu s Kevinom Mitnikom, jednim od prvih hakera na svetu koji je danas konsultant za internet. On je još tokom devedesetih prošlog veka govorio da su podaci na kompjuteru bezbedni samo ukoliko se sve isključi iz struje, rasklopi i zakopa na dubinu od dva metra, mada ni u to nije potpuno siguran.
Ipak, od devedesetih pa do danas razvila se čitava grana zaštite od neželjenih upada. Samo nekoliko klikova na internetu deli nas od saveta kako se zaštititi od neželjenih upada u privatne podatke.
Mnoge brine i neovlašćeni nadzor od strane država. Tako je prošle nedelje odjeknula vest iz Velike Britanije daje vlada priznala da građane masovno nadziru na „Guglu”, „Fejsbuku”, „Tviteru” i drugim američkim servisima i da je sve po zakonu (Više o tome u tekstu Jelene Kavaje). Nedavno je otkriveno i da popularni selfi ili što bi Srbi duhovito preveli „svojko”, dakle fotografija na kojoj ljudi slikaju sami sebe, može da posluži američkoj obaveštajnoj agenciji NSA da špijunira ljude. Sećamo se i Edvarda Snoudena koji je potvrdio ono na štasu mnogi teoretičari zavere ukazivali godinama unazad „da Amerikanci masovno nadziru internet”.
Obaveštajne službe Srbije nemaju tehničke kapacitete za nadziranje najpopularnijih internet servisa koje koriste mnogi građani. Nemoguće je pokupiti nečije podatke s „Gugla”, „Fejsbuka” ili sajtova s privatnim mejl adresama, osim ukoliko se uz sudski nalog ne zatraži pomoć ovih servisa preko međunarodne pravne pomoći. Tako je u zakonu, ali i u praksi jer se serveri tih kompanija ne nalaze u Srbiji.
I pored toga, sami bi trebalo da se zamislimo šta sve kucamo na internetu, koje slike ostavljamo javno na „Fejsbuku”, da li stalno obaveštavamo virtuelne prijatelje gde se nalazimo i s kim se privatno družimo... Jednostavnim ukrštanjem tih podataka bilo ko na svetu može da rekonstruiše naše navike, karaktere i kretanje. Možda je to nekome od pomoći da nas bolje upozna, ali šta ćemo sa onima koji i nemaju dobre namere?
Ima i onih koji žele da sam internet proglase krivim za ugrožavanje nečije privatnosti. To bi bilo isto kao okriviti Nikolu Teslu da je kriv što se danas na televiziji emituju „Farma”, „Veliki brat” ili neki drugi rijaliti.
Kao i uvek, razne tehnološke inovacije su samo pomoćno sredstvo nečijih namera. Nije dakle tehnološki razvoj kriv za kršenje bezbednosti. Ljudi zlih namera su krivi. Na nama je da se zaštitimo na najbolji mogući način i da se protivimo onima koji bi da zloupotrebljavaju resurse za kršenje dobronamernog deljenja misli ili događaja s drugim dobronamernim virtuelnim prijateljima.
Dušan Telesković
------------------------------------------
KARLOV UGAO
• Društvene mreže služe za lov u mutnom.
• Nema više ono fejs tu fejs, nego „Fejsbuk” tu „Fejsbuk”.
• Ne mora više da se kopa rupa i u nju viče: U cara Trojana kozje uši. Za to služi „Tviter”.
• Sve što ženi ili šefu ne sme da kaže u lice, sruči im na „Fejsbuku”.
• Špijunima više ne treba ni pištolj, ni fotoaparat, ni prisluškivač. Dovoljan je kompjuter.
• Ono što mora, poslanik kaže u skupštini. A ono što misli – na „Tviteru”.
• Politička doktrina objavi se zvanično, pa se posle spinuje na društvenim mrežama.
• U Srbiji i je internet tužilac.
• Nema više tajni. I tajni agenti rade javno.
• Društvene mreže dovele su društvo u krizu.
Dragutin Minić
objavljeno: 22.06.2014
Pogledaj vesti o: Facebook
