Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Feb.2016, 12:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Nisu problem kolica, već diskriminacija"

"Sramota je što i u 21. veku treba objašnjavati da je obrazovanje pravo, a ne problem. Sramota je da budem ponižena time što mi je onemogućen pristup obrazovanju samo zato što koristim invalidska kolica. Možda je sramota i to što imam desetke i iz predmeta čijim predavanjima nemam pristup. Ali, sigurna sam da to nije moja sramota", objavila je na svom Fejsbuk statusu #ObrazovanjeZaSve Milica Knežević, studentikinja prve >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godine softverskog inženjerstva Tehničkog fakulteta "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu.

Milica za O radio kaže da je prilikom upisivanja na fakultet znala da je apsolutno nepristupačan, te da je na to skrenula pažnju upravi fakulteta, koju zakon obavezuje da osobama sa invaliditetom obezbede jednake uslove kao i ostalim studentima. Međutim, to se ipak nije dogodilo uprkos obećanjima.

"Na fakultet ne mogu sama ni da uđem, nemam pristup toaletu, ništa nije pristupačno, a ni sa rasporedom predavanja mi nisu izašli u susret. Kada sam krenula pomagali su mi sestra ili dečko. Prvo me je dečko vodio jer me jedino on može popeti na sprat, ima puno stepenica. Ali, ne mogu da očekujem da on uvek bude tu, niti to želim. To je jako nebezbedno, ne smem ni da pomislim šta će biti ako neko od njih zapne, ili padne, ili bilo šta drugo. Onda su mi na fakultetu većinu predavanja spustili u amfiteatar jer je on u prizemlju, ali svi računari su nam na spratovima, dole ih nema, tako da sam neke predmete imala individualno, a neke uopšte nisam imala", navodi ona.

Kaže da ima podršku kolega koji žele da joj izađu u susret, ali da ne želi da traži pomoć bilo koga, te da joj ona ne bi bila potrebna da su obezbeđeni uslovi kakvi bi trebalo da budu.

"Oduvek sam bila dobar đak, volim da učim i učim ono što me zanima i ono što ću danas, sutra raditi. Neke predmete mi je bilo veoma teško da učim sama, jer nisam imala ništa što bi me uputilo šta da učim i odakle. Kolege su mi mnogo pomagale, govorili su mi šta su oni radili, pa sam poneke odgovore tražila po internetu", dodaje Milica.

Zbog problema sa kojima se svakodnevno susreće rešila je da pokrene veliki projekat, da osnuje rehabilitacioni centar za osobe sa invaliditetom. O svom problemu obavestila je i gradonačelnika i dobila obećanje da će joj grad pomoći, ali je sve ostalo na tome.

"Nisam se obraćala više nikome, jer smatram da je obaveza fakulteta da to uradi", kaže ona.

Milica kaže nisu kolica ono što je ograničava, već diskriminacija i ljudi koji ne vide dalje od svog nosa.

"Ljudi obično kad vide nekoga u kolicima misle da je njegov život jadan, da sam ja jadna, da sam zatvorena u kući, da ne idem nigde i da je to sve što radim, odnosno ne radim ništa. Ali, to je apsolutna zabluda. Radim kao bilo ko drugi, nekad čak i više. Problem su te arhitektonske barijere, svuda su stepenice, nigde nema rampi, a tamo gde ih ima ne služe ničemu jer nisu urađene kako treba. Uska su vrata, visoki pragovi, nepristupačan toalet. Ovde u centru u Zrenjaninu mogu da uđem u jedan jedini kafić, ali i tu neko mora da mi pomogne. Ne mogu u biblioteku, ne mogu na fakultetu, ne mogu u kulturni centar da uđem, ne mogu bukvalno nigde. Ne znam ni jedno mesto na koje mogu da uđem sama. Niko o tome ne razmišlja, misle da ima jako malo nas, ljudi koji koriste invalidska kolica. Zašto bi oni zbog jednog ili dvoje tako nešto uradili, ali ljudi u kolicima ima jako mnogo", ukazuje ona.

Milica kaže da je nakon nesreće počela da trenira ples, stoni tenis i plivanje. Voli i da slika, učestvuje na raznim skupovima i radionicama. Međutim, stepenice je svuda ograničavaju i ne može da uradi sve što bi htela.

"Kada mi se desila nesreća prvo sam videla sve najgore, ali sam ubrzo shvatila da je to loše i da ne vredi. Bilo je ili da pokušam i živim kako želim ili da se uhvatim lošeg i onda nema ničega. Naravno, mnogo mi je pomogla podrška i moje sestre, majke, dečka, prijatelja, tako da bez toga, ma koliko želela, sigurno ne bih ništa uspela", priča Milica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...