Izvor: Politika, 10.Avg.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nešto se u meni promenilo za samo jednu noć
Približavamo se popodnevu i anksioznost raste, pitamo se šta će se desiti večeras…
Policijske sirene i helikopteri začuli su se u ponedeljak oko četiri po podne. Odmah uključujem vesti. U opštini Hakni, u ulici samo 15 minuta od mene izbili su neredi...
Televizijski snimci prikazuju grupe maskiranih mladih ljudi koji napadaju policiju, pale kola i kontejnere, razbijaju izloge radnji i kradu sve što stignu... Haos, ne verujem da je opet tako blizu, sirene kola >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zvuk helikoptera me dovode u realnost, to se zaista dešava, neredi u Londonu!
Najbrži izvor informacija su mi socijalne mreže „Fejsbuk” i „Tviter”. Prijatelji koji iz svojih stanova posmatraju šta se dešava u njihovom kraju objavljuju: „Kraj moje ulice je eksplodirao”, „Krade se benzin iz automobila za Molotovljeve koktele”, „Nebo je puno policijskih helikoptera”, „Loer Klepton neće spavati ove noći”...
Jedan drugar je napisao: „Sad sam bio napolju i ovo je mnogo realnije nego što uopšte možeš da zamisliš.” Moj drug Oli piše: „Policija ne zna kako da reaguje.”
Slažem se sa njim. Policija i vlada izgledaju bespomoćno, nemaju kontrolu nad nemirima. Svi smo zabrinuti za svoje najbliže i u stalnom kontaktu sa prijateljima i porodicom. U poslednjih nekoliko dana sam čula „čuvaj se” i „pazi se” više nego ikada pre.
Trenutna dešavanja me zaokupljaju. Imala sam druge obaveze, ali ne mogu da se koncentrišem na bilo šta drugo. Ostala sam budna do rane zore prateći događaje preko socijalnih mreža. U neverici sam kako se brzo šire neredi. Ciljaju se radnje i skladišta elektronskih uređaja, i poznate robne kuće... Mislim se, na šta ovi mladi ljudi troše svoje vreme i energiju, da li je agresija jedini način kroz koji znaju da se izraze? Ubistvo Marka Dagana je možda bio početni razlog ovih nereda, ali je sada daleko od toga, ovo je postala prilika za kriminalne aktivnosti...
Mnogi kažu da se moglo i očekivati, zbog rezanja sredstava, povećane cene školovanja, ukidanja finansijske pomoći mladima u obrazovanju, povećanja nezaposlenosti među mladima... Mladi ljudi bez nade za budućnost
Novinari, građani, političari svi osuđuju ove nerede, i kažu da za ovakvo ponašanje nema opravdanja. Jedan prijatelj je objavio: „Ono što je pogrešno, pogrešno je. Uništavanje i paljenje zgrada nije rezultat smanjenja vladinih davanja. Bez obzira na to koliko si siromašan, moral je moral, a ovo su šesnaestogodišnji klinci koji nemaju mozga. To je posledica loših roditelja ili izostanka bilo kakvog roditeljskog vaspitanja…”
Danas, jutro posle nereda, londonski Ist End, uvek živ i veseo, sada je tih i prazan, stran mi je ovaj prizor...
Ljudi su uplašeni i pod utiskom jučerašnjih događaja, vidi im se u očima. Osećam i po sebi, nešto se promenilo u meni, oprezna sam i sumnjičava prema svemu, ali u isto vreme vrednujem ljude drage meni više nego juče, i sve to posle samo jedne noći...
Dok je u Beogradu trajalo bombardovanje bila sam dosta mala i nisam ostala dugo, ali bilo je dovoljno da mi se zvuk sirena ureže u pamćenje. Možda mi i dan-danas zalupa srce kad čujem te sirene… Pitam se, ako me jedna noć nereda u Londonu promeni, šta se dešava sa ljudima koji tako provode godine?
Najviše me je obradovala vest da su članovi zajednica koje su pretrpele štetu krenuli u akciju za čišćenje nereda! To je taj duh zajednice – i posle ovog pada čovek uspeva da se podigne.
Autorka je dvadesetčetvorogodišnja Beograđanka koja studira i živi u Londonu
Iva Ajder
objavljeno: 11.08.2011.
