Izvor: TvojPortal.com, 28.Jun.2011, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlo Pantić: Danas su svi pisci, makar na Fejsbuku
Glas Srpske U srpskoj književnosti danas vlada veseli haos, tržišna utakmica, funkcioniše nekoliko sistema vrednosti koji se uzajamno potiru ili negiraju. Nema više klasika, svi su otišli u istoriju i nema pisca koji na ovaj ili onaj način nije osporen. I to je dobro. Iz svakog haosa, kažu teoretičari koji se njime bave, na kraju se promoli neki red.
Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" rekao pisac i književni kritičar iz Beograda Mihajlo Pantić, autor brojnih knjiga za koje je dobio ugledna književna priznanja.
* GLAS: Vaše knjige "Ako je to ljubav" i "Ovoga puta o bolu" pojaviće se do kraja godine na više stranih jezika, ruskom, njemačkom, ukrajinskom, makedonskom. Koliko je bitno za književnika da njegova djela dožive prevode i stignu do čitalaca na drugim govornim područjima?
PANTIĆ: Pravo govoreći, dok pišem, uopšte ne razmišljam o tome. Jer pisac piše zato što mora, zato što ga neki unutrašnji poriv, koji nije lako racionalno objasniti, stalno vuče da to čini, a čitalac dođe ili ne dođe, pisac nije gospodar te odluke. Najviše što može je da piše najbolje što može. Trudim se da bude tako. I taj trud, izgleda, kad-tad bude nagrađen. Dobijete, recimo, sasvim iznenada, pismo iz Ukrajine, u kojem piše: "Poštovani taj i taj, naša izdavačka kuća želela bi da objavi Vašu knjigu." Tad osetite radost ispunjenja, nešto ste zbog nečega zaslužili, a takve radosti osmišljavaju razloge pisanja. Dobro je da i dalje postoje čitaoci, na raznim stranama sveta, a ne samo pisci. Jer, vidite, danas su svi pisci, makar na "Fejsbuku", a čitalaca je sve manje.
* GLAS: U ediciji "Savremena srpska proza" na engleskom jeziku beogradske izdavačke kuće "Geopoetika" do kraja godine pojaviće se Vaše izabrane priče pod naslovom "Suviše vremena za nevažne stvari". Šta su danas opšteprihvaćene nevažne, a šta važne stvari?
PANTIĆ: Meru te važnosti, nažalost, danas određuju mediji i politika, a ne umetnost, koja najdublje proniče u život. I kad samo pomislimo koliko smo života potrošili misleći o stvarima na koje nikako nismo mogli uticati, a koje su određivale našu sudbinu (rat, raspad zemlje, ekonomska propast, zaostajanje čitavog regiona, suluda nadgornjavanja ko je u pravu), čovek se prirodno zaželi običnog, anonimnog života, ispunjenog ljubavlju i metafizikom malih stvari. Mislim da nas književnost stalno na to upozorava. Ona ne pročišćava samo velike traume, nego svedoči i anonimni ljudski život, najčudesniju i najlepšu pojavu pod nebesima.
* GLAS: Novu zbirku pripovjedaka objaviće Vam 2012. godine "Stubovi kulture". Da li biste mogli da otkrijete čime ćete se baviti u novoj knjizi i čemu su okrenute Vaše nove priče?
PANTIĆ: Znam da neki pisci ne vole da govore o onome na čemu trenutno rade, iz straha da se ne ureknu, ali ja sa tim nemam problema, ne bavim se gatanjem, nego pisanjem, mada je i pisanje oblik nekakvog gatanja, magijskog čaranja rečima. U poslednjoj sam četvrti moje knjige koja će tematski dosledno govoriti o iskustvu propalih ili neostvarenih ljubavi, o bračnim havarijama, o mržnji koja se javlja među nekada bliskim ljudima. To mi je došlo iz neposrednog iskustva, osam od deset mojih prijatelja ili prijateljica ima za sobom neko tako traumatično iskustvo, život vam ga donese, a da vas za njega ne pita. Nekada smo bili u godinama u kojima smo se zaljubljivali i ženili, danas smo u godinama kada se razvodimo.
* GLAS: Dobitnik ste mnogih nagrada, među kojima su "Andrićeva nagrada" i "Branko Ćopić". Na koji način one utiču na Vas i jesu li glavni podsticaj za dalji rad?
PANTIĆ: Ne utiču nikako i nisu nikakav podsticaj. Čovek piše zato što ga neka neimenljiva sila primorava da se izrazi, a ne da bi bio nagrađen, to je pre pitanje za sportistu nego za pisca. Naravno da me nagrade raduju, jer je u našem biću prirodna želja da darujemo i da budemo nagrađivani. Osim tih zvaničnih nagrada, meni je isto tako važna nagrada kada mi neko koga ne poznajem pri prvom susretu kaže: "Hej, pročitao sam ti ovu ili onu knjigu, baš je dobra."
Mladi pisci
* GLAS: Kakvo je stanje kada su u pitanju mladi pisci u Srbiji?
PANTIĆ: I bolje i gore nego kada sam ja debitovao, pre trideset godina. Sve se promenilo, ne samo opšte okolnosti, nego i značaj i uloga književnosti. Nekada je bilo teško objaviti prvu knjigu, ali je to neko čitao. Danas je moguće objaviti bilo šta za pet minuta, ali izgleda da za to retko ko mari. Oko nas je milion knjiga, uđete u knjižaru i zalutate, i ko bi tu sad mogao da se snađe...
pisacknjizevnostMihajlo Pantić
