Izvor: Politika, 18.Apr.2013, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Meki” zakoni ključ za uređivanje interneta
Kako regulisati svetsku mrežu, a da istovremeno ostane slobodna, bila je uvodna tema četvrtog Dana internet-domena Srbije
Lari Pejdž i Sergej Brin nisu nikog pitali da li mogu da naprave „Gugl”, niti je Mark Zakerberg tražio od bilo koga dozvolu za „Fejsbuk”. Slobodan, otvoren internet je i dalje glavni princip mreže, ali sve veće kršenje privatnosti, cenzura i sajber-kriminal nalažu drugačija pravila igre.
Kako regulisati internet a da ostane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slobodan – bila je tema panela kojim je juče u hotelu „Moskva” u Beogradu otvoren Dan internet-domena Srbije.
Mihael Roter, direktor Asocijacije nemačke internet-industrije, naglasio je da je ogromna uloga interneta u informisanju i obrazovanju, a da kriminal čini jednu desetinu mreže.
– Ipak, ako ne brinete o bezbednosti, gotovi ste – poručio je Roter.
„Beli” hakeri se trude da budu uvek korak ispred „crnih”, ali broj malvera s kojima se stručnjaci dnevno susreću porastao je na 200.000.
Roter se založio protiv blokiranja pristupa bilo kom sajtu.
– Kad se jednom počne s blokiranjem, niko neće moći da zna čemu je sve onemogućen pristup i u kojoj meri – naglasio je nemački stručnjak.
U ime Službe poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, Nevena Ružić poslužila se metaforom koju su stručnjaci izneli na nedavno održanoj konferenciji o onlajn privatnosti na Malti.
– Bezbednost, privatnost i sloboda na internetu su kao tri loptice kojima žongliramo. Nisu iste veličine, nekad nam je jedna važnija od druge, ali pošto nismo profesionalni žongleri, jedna će često da ispadne – rekla je ona.
Kad je reč o regulisanju interneta, prisutna su dva ekstrema – „tvrdi” zakoni koje donose parlamenti širom sveta i koji uvek kaskaju za napretkom tehnologije i „meki” zakoni u vidu samoregulacije.
Profesor Roter je preneo iskustvo Nemačke, gde su vlasti shvatile da zakonima ne može sve da se reši, ali da su one te koje moraju da obezbede vodeće smernice za „samoupravljanja internetom”.
Zaključak panelista na četvrtoj godišnjoj konferenciji o razvoju interneta jeste da regulatorni okvir mora da se upotpuni kroz edukaciju, odnosno širenje svesti korisnika o svim aspektima korišćenja interneta. Zaštita privatnosti nije nešto što treba da zanima samo ljude koji imaju šta da kriju.
– Ne treba da se iznenadimo što nas na internetu tako dobro poznaju. Stalno trgujemo svojim podacima da bismo nešto dobili, bilo da je to obaveštenje o popustima ili besplatno otvaranje naloga. Nama privatnost i dalje nije koncept koji nam je blizak – zaključila je Nevena Ružić.
J. J. K.
objavljeno: 19.04.2013.
Pogledaj vesti o: Facebook
.jpg)
