Izvor: TvojPortal.com, 19.Feb.2012, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali o velikima
/press online/ Mali ljudi imaju potrebu da pišu o velikim, verujući da tako sebi daju na značaju. Svojevremeno sam i sam napisao slovo o smrti Mome Kapora, ubeđen da ne bi miran mogao da ode na onaj svet dok ga ja ne ispratim. Još živim u ubeđenju da ponekad, sedeći sa Branom Crnčevićem u nekom nebeskom bircuzu, potegne taj novinski isečak iz novčanika i dovikne Svetom Petru, nazivajući turu: „Dođi da pročitaš šta je onaj mali napisao o meni"...
Zato i verujem >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << da će Vitni Hjuston lakše „preboleti" smrt znajući da se imala rašta i roditi...
Mislim na ove ucveljene narikače koje se danima na Fejsbuk profilima biju u prsa i leleču nad sudbinom žene anđeoskog glasa, a fanovi „lajkuju" statuse, moleći ih da izdrže, saosećajući u njihovom bolu.
Mislim na Cece, Jece, Mire, Indire, Nate, Seke i ostale „udovice" srpskog gospela koje su se od Vitni oprostile na ti, spelujući na neveštom engleskom poruke podrške porodici pevačice, ubeđene da će i Vitni valjati kao preporuka za raj...
Ne znam, nije još osvanulo na „Fejsu", ali sam ubeđen da je Seka svom psu navukla crninu i za ovu priliku posadila pred fotografiju umrle dive, baš kao što je nedavno postavila fotku na kojoj to isto nesrećno kevtalo u „luj viton" garderobici „gleda" crtani film na „ajpedu"... Crnina je, naravno, firmirana, jer za Vitni se ne žali u krpicama od Kineza, a talentovano štene verovatno cvili melodiju „Aj vil olvejz lav ju", kojom Seka inače počinje i završava svoje soul nastupe kod gazda Milutina u prepunoj sali na magistrali između Ofenbaha i Frankfurta.
Ceca će, verujem, zatražiti prevremeno puštanje na slobodu kako bi stigla na „sedam dana", ako već ne može na sahranu, da nad grobom Hjustonove zapeva „Cvetak zanovetak", pesmu koju je Vitni najviše volela i toliko puta pokušala da prepeva na engleski ali, avaj...
U međuvremenu se i u Srbiji umiralo. Ne onako tiho i neprimetno, već uz jauk i vapaje... Neke „bezimene" biografije otišle su bogu na ispovest u nezamislivim mukama. Pojela ih je zima! Paradoksalno - pojela ih je glad. Postali su tek statistika u slovu o masovnom ubici - februaru 2012.
Nisu vredni ni statusa na profilima „slavnih", ni onog debilnog RIP, koje bi valjda trebalo da znači: počivaj u miru, ali ne zvuči tako moćno, tako stranski i intimno kao - RIP?!
Opsirnije
