Izvor: RTS, 12.Nov.2012, 02:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko ima pesticida na voću i povrću
Građani su često zabrinuti za kvalitet i zdravstvenu ispravnost voća i povrća koje kupuju jer se ono često prska i skladišti u lošim uslovima.
Osim što se prska, voće i povrće se često skladišti u neodgovarajućim uslovima. Zbog toga je teško reći koliko su kulture koje kupujemo zdravstveno ispravne.
Fotografija paprike sa delaracijom na kojoj piše da kora nije za jelo jer je tretirana kancerogenim pesticidima, a koja od nedavno kruži među korisnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Fejsbuka izazvala je veliku pažnju javnosti.
Slika je snimljena na polici trgovinskog lanca "Merkator". O njoj se govorilo i u zemljama u okruženju a afera je razrešena objašnjenjem da su greškom zamenjene deklaracije.
U odgovoru "Merkatora" piše da je fotografija snimljena u njihovom objektu u BiH. Navodi se da je reč o grešci za koju je odgovoran dobavljač iz Grčke. Deklaracija koja je štampana za limun završila je na paprici.
Možda se ovo pitanje ne bi ni postavljalo da se paprika ne uvozi. Stručnjaci napominju da se ona u Srbiji proizvodi tokom cele godine i posle branja ne prska.
"Pa verujte mi da imamo preko 70 sorti i hibrida, naših domaćih, koje ljudi treba da proizvode. Prvo iz razloga što su stvorene u našim agroekološkim uslovima, za naše tipove zemljišta, za naše klimatske uslove i onda uopšte ne vidim razloga zašto bi mi papriku uvozili bilo iz Grčke bilo iz Turske. Jednostavno mislim da ne postoji potreba", rekao je Dejan Cvikić iz Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.
Prodavci voća na Paliluskoj pijaci ne žele da pričaju o tome odakle je uvezeno južno voće, da li je tretirano nekim preparatima, i ima li deklaraciju.
Međutim, u inspekciji kažu da se redovno kontroliše sveže voće i povrće koje se uvozi u našu zemlju.
"Uzimaju se uzorci, ispituju se osnovni parametri bezbednosti, a to su kvalitet, prisustvo teških metala i prisustvo pesticida. U poslednje tri godine zabranjeno je oko 1600 tona neispravnog, to jest nebezbednog voća i povrća prema našim propisima koji regulišu pitanje bezbednosti hrane", rekao je Slobodan Vladić iz Ministarstva poljoprivrede.
Milan Šević iz instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke objašnjava da u SAD i u EU postoje preparati kao što je fešgad koji se koristi za tretiranje protiv truleži voća i povrća.
"U većoj meri su upotrebi za zaštitu banane i koriste se tako što se sveže povrće najčešće tretira 15-tak dana pred branje a drugi način primene je tako što se sveže voće i povrće potapa u suspenziju tih preparata, radi zaštite od truljnja i što dužeg čuvanja u marketima kasnije u prodaju i u skladiština", rekao je Šević.
Pesticidi kao što je sporni Opp Imazalil koriste se za banane i citrusno voće koje se bere pre sazrevanja. Takvi nisu registrovani i ne upotrebljavaju se u našoj zemlji.
Pogledaj vesti o: Merkator
.jpg)
