Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2012, 17:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa protiv Fejsbuka
17.04.2012. -
Fejsbuk zna sve i seća se svega o svojim korisnicima – čak i ono što su oni lično izbrisali sa sajta ili što je zaštićeno od spoljašnjeg pogleda. Student pravnog fakulteta Univerziteta u Beču Maks Šrems je u okviru zakona EU poslao nekoliko valjano napisanih zahteva kompaniji s molbom da mu dostavi informacije o njemu samom i kao odgovor je poštom dobio podatke o sopstvenom životu za poslednje tri godine na 1200 stranica u vidu fajla na disku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Ali, ko još može dobiti pristup ovim podacima?
Informacije su podeljene na 57 kategorija uključujući religiozne i političke stavove, sve poruke koje su ikad poslate ili koje je ikad dobio korisnik – u principu, apsolutno sve, čak i ono što je bilo izbrisano i što je samom korisniku nedostupno u običnom režimu. Naizgled, čovek bi mogao da se obraduje – moći će da nađe fotografiju koju je greškom izbrisao ili telefon koji nije zapisao. Ipak, ovakvo sveznanje ima i naličje. Kao prvo, potoje stvari koje čovek želi da zaboravi, uključujući i one koji su bile jednostavno greška. Kao drugo, ovakve informacije se mogu dostavljati na zahtev organa za očuvanje reda – i kako čovek da zna, šta ako još neko ubedi administratora socijalne mreže, na primer, uz pomoć nezakonitih radnji ili putem prevare da mu da nečije lične podatke?
Očigledno, ova razmišljanja su i naljutila Maksa koji je napravio svoj sopstveni sajt „Evropa protiv Fejsbuka", gde objavljuje instrukcije o tome kako da čovek dobije svoj dosije u društvenoj mreži. Istina, mladi pravnik nema plan za dalje aktivnosti – kako da se bori za neprikosnovenost privatnog života.
Pritom se Fejsbuk podvrgava oštroj kritici zbog, naizgled, potpuno suprotne politike. Jedan od osnivača IT-giganta Gugl Sergej Brin negodovao je zbog toga što socijalna mreža, isto kao i mnogi prilozi Apple previše ograničavaju mogućnosti korisnika: „Mnogo toga se može izgubiti, na primer, sve informacije u prilozima – one su danas nedostupne ljudima koji traže podatke preko pretraživača." Razume se, motiv kritike je vrlo providan – to smanjuje efikasnost čeda samog Brina, što ne može da ga obraduje.
U intervjuu za „Glas Rusije" rukovodilac pravca konkurentske obaveštajne službe kompanije „Dijalog-nauka" Andrej Masalovič je takođe istakao:
„Fejsbuk prikuplja ogroman broj ličnih podataka kako bi formirao slojeve onoga što korisnici vole i uticao na njih. Gugl kritikuje Fejsbuk i Apple, zbog navodno preterane zatvorenosti, a zapravo, zbog toga što prikupljaju podatke o korisnicima, a ne dele ih s Guglom. A zajedno kritikuju Iran i Saudijsku Arabiju koji pokušavaju da zatvore sopstveni internet napravivši analog kineskog modela za kontrolisanje informacija unutar zemlje. U stvari, ovde se ne radi o pitanju otvorenosti, već o tome da se vlasti Irana i Saudijske Arabije plaše tuđeg uticaja i pokušavaju da se zaštite od njega."
„Veliki brat" u obliku države malo pažnje obraća na korportivna trvenja unutar korporacija, radeći samo u sopstvenim interesima. Istina, ponekad na štetu običnih građana. Tako se u SAD na zahtev policije pojvio dostupan dosije Fejsbuka o jednom korisniku. Dosije sadrži 71 stranicu s punim spiskom radnji korisnika socijalne mreže, uključujući i fotografije koje su postavili njegovi prijatelji. Razume se, sve je pripisano padu sistema za zaštitu ličnih podataka, ali oni koji smatraju da čovek može da ima svoje tajne treba da vežba memoriju, a ne da se oslanja na visoke tehnologije.
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/smlions12/cc-by-nc
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
