Izvor: Southeast European Times, 20.Jun.2011, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društveni mediji: Prostor za izražavanje i organizovanje Kurda

Društveni mediji kao što su Fejsbuk i Tviter pružaju turskim Kurdima platformu za društveno i političko izražavanje.

20/06/2011

Ana Vud za Southeast European Times iz Istanbula – 20.6.2011.

Sedamdesetih godina su njegove kasete švercovane preko granica i prelazile su krišom iz ruke u ruku. Sada pesme kurdskog muzičara Sivana Pervera mogu da se čuju jednim klikom miša, a izvođenje njegove protestne muzike može da se gleda na njegovom MySpace >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << profilu.

To je primer promena koje su društveni mediji doneli kurdskom stanovništvu u Turskoj, grupi kojoj je dugo bilo uskraćivano pravo da se izražava društveno, kulturno i politički i koja nastavlja borbu za jednaka građanska prava. Internet strane kao što su Fejsbuk i Tviter nude, posebno mlađoj generaciji Kurda, bezbedan prostor za izražavanje i sredstvo za upoznavanje svoje kulture i razmenu njenih aspekata.

Ozgur Učkan, ekspert za komunikacije i profesor na Univerzitetu Bilgi, ističe da je onlajn politički aktivizam međusobno povezan sa stopom političke represije sa kojom se suočava stanovništvo. To, kaže on, objašnjava zašto su društveni mediji tako važni za ljude u zemljama kao što je Tunis, te zašto su u Turskoj „mladi Kurdi ispred turske mladeži kada je u pitanju politička svest“.

Mesut Gul, kurdski student iz Adijamana na jugoistoku Turske, zaključuje da je artikulisanje njegovih kurdskih interesa i identiteta „lakše na internetu, bar za sada“. Navodeći društveni i politički pritisak za asimilaciju, kao i opasnost od fizičkog nasilja, Gul objašnjava: „Dok na internetu možete da pronađete bezbednu sredinu, na ulici ne možete.“

Emre Sahin, Kurd koji se nedavno vratio u Istanbul, nakon studija u Sjedinjenim Državama, odgajan je na turskom jeziku i tek je počeo da uči kurdski. On kaže da je internet pružio mogućnost da se sazna više o kurdskoj kulturi i jeziku, uključujući obrazovnu internet stranu koju je preporučio njegov nastavnik kurdskog jezika.

Postoji mnoštvo kurdskih Fejsbuk strana, koje obuhvataju sve od tradicionalnog hleba do politike. Danas Fejsbuk grupa Kurdska kultura ima preko 180.000 ljubitelja, Kurdski jezik preko 27.000, a Kurdska istorija i civilizacija više od 40.000.

Korišćenje društvenih medija, međutim, nije ograničeno na podizanje kulturne svesti. To je nešto što Adnan Čelik, učitelj u gradu Dijarbakir, u kojem žive uglavnom Kurdi, odmah ističe. Njemu, koji nije samo učitelj, nego i aktivan član niza građanskih organizacija, takva sredstva su omogućila komunikaciju sa raznim ljudima, organizovanje događaja i efikasno širenje informacija. Dobijanje onlajn novosti od Kurdske novinske agencije ANF takođe mu omogućava da prati događaje koji su uglavnom ignorisani u vodećim turskim medijima, kaže Čelik.

Gul opisuje boravak u inostranstvu kada je kurdski civil ubijen na političkom protestu ranije ove godine i posmatranje reakcija kurdske zajednice na internetu, preko društvenih medija. „Sledećeg dana protesti su održani u raznim gradovima, a na internetu sam jasno mogao da vidim mobilizovanje“, seća se on.

„U boljoj ste prilici da vidite i doprinesete temi debate i izražavanju mišljenja vezanih za kurdsko pitanje“, kaže Čelik. „Na internetu mogu da izražavam mnogo glasnije i jače niz mišljenja i stavova o kojima, zbog svog učiteljskog zvanja, ne mogu da pričam.“

Sahin je ambivalentniji u pogledu efektivnosti društvenih medija u njegovom životu i za turske Kurde generalno.

„Važno je za ljude da su informisani i da se vesti brzo šire“, kaže on, „ali u Turskoj se nije puno toga promenilo oko pitanja koja me zanimaju i nisam siguran u kojoj je meri moj internet aktivizam efektivan“.

Nastavak na Southeast European Times...