Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2014, 02:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dizajn nakita - pijaca ili umetnost
BEOGRAD - Građani koji prolaze ulicama prestonice u prilici su da vide veliki broj uličnih prodavaca i prodavnica u kojima sve pršti od kamenčica, kristala i gline u svim bojama na nakitu koji je, prema rečima prodavaca, ručni i unikatni rad.Modne detalje kao što su ogrlice, narukvice, minđuše zainteresovani mogu priuštiti za "tri za 100 din" pa sve do par stotina dinara. Raznolika ponuda je i u popularnim "sve za 160 din" ili u kineskim radnjama.Oni koje mrzi da izlaze iz kuće, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ove đinđuve bez problema mogu razgledati, naručiti i kupiti putem interneta i, specijalno Fejsbuka (Facebook) gde je ponuda zaista velika, a isporuka brza i jednostavna - na kućnu adresu.Radenko Pekez iz Siruga u Vojvodini, počeo je da se bavi izradom lampi i nakita nakon što je ostao bez posla pre četiri godine. On je objasnio da se to desilo slučajno, pošto je sa suprugom oplemenjivao prostor kada je nastala prva lampa, a zatim i ostale.Nasuprot tim ljudima koji se bave izradom nakita iz hobija ili nužde, nalazi se veliki broj akademskih umetnika, sa završenim školama na kojima su pet godina proučavali umetnost.Gde su oni, kako rade i na koji način se bave promocijom svojih dela, s obzirom da su hobisti popularni i da nas u velikoj meri okružuju, Tanjug je razgovarao sa akademskom umetnicom, dizajnerkom nakita, Nevenom Arsić.Ona je objasnila da je osnovna razlika između dizajnera hobista i akademskih umetnika u pristupu. "Akademski dizajneri imaju ozbiljniji pristup radu i likovnom pristupu, ali i bolje poznajemo materijale i tehnologije, a originalnost nam je u prvom planu", kaže Arsićeva.Ona ne omalovažava rad hobista, pošto smatra da ima ljudi koji to veoma dobro rade, ali ističe da se akademski dizajneri na studiozniji način bave formom, kao i tehničkim stvarima kao što je promišljanje o načinu kako će nakit da stoji na telu i na koji način treba da se nosi.Na pitanje zašto nisu vidljivi kao što su hobisti, Arsićeva je rekla da je to dokaz da je njihov rad (akademskih dizajnera) ozbiljniji. "Mi manje vremena provodimo na internetu i manje se bavimo ličnom prezentacijom, jer je naš posao veoma zahtevan", kaže ona.Loša materijalna situacija građana i slaba kupovna moć ide u prilog hobistima, smatra ona, i dodaje da svakako loša situacija ide u prilog jednoj strani.Ona je podsetila da je na tržištu velika ponuda jeftinog nakita, ali ističe da se može posmatrati i na drugačiji način, a to je da u današnje vreme možemo za mnogo nižu cenu da dođemo do pravih malih umetničkih dela, pošto zbog pomenute situacije i sami umetnici spuštaju cene.Arsićeva je rekla da je promocija hobista mnogo bolja i intezivnija i dodaje "nama je u prirodi da više vremena potrošimo na komade koje radimo i manjka nam vremena i energije da se zabavljamo internetom i tom vrstom promocije iako to nama ne ide u prilog, ali ne možemo da se udvostručimo".Ona je podsetila da se dela akademskih dizajnera mogu naći u Muzeju primenjene umetnosti i u galeriji Singidunum gde izlažu umetnici koji se ozbiljnije bave time i podseća da svaki komad nakita koji se tamo nalazi ima svoj sertifikat.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
