Izvor: Press, 06.Jan.2011, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je vreme loših filmova!
Ne osećam da iza ostvarenja koje gledam u poslednje vreme stoji želja za kvalitetom. Nisam još dovoljno mator da igram nečijeg oca, a nisam ni mlad da igram junake srednjih godina
Popularnog glumca Zorana Cvijanovića, posle dužeg odsustva sa malih ekrana, gledaoci imaju priliku da ga vide u ulozi Ostoje u dečjoj seriji „Na slovo, na slovo", koja se prikazuje na RTS-u. U razgovoru za Press Cvijanović kaže da smatra da je trenutna filmska >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << produkcija jako loša, a za sebe tvrdi da mu zarada nije jedini motiv za produciranje filmova. Cvijanović božićne praznike provodi na Mećavniku, kao gost Emira Kusturice na „Kustendorfu".
- Od raspada Jugoslavije, Kustendorf je, uz Egzit, jedina festivalska novina kod nas. Smatram da Kustendorf postaje, za nas koji ga pratimo od prvog festivala, najznačajnija filmska manifestacija u regionu. Osim što smo, kao njegovi gosti, u prilici da vidimo filmove najmlađih autora, posebno je značajan i izbor filmova koje Emir napravi, i koji je potpuno fantastičan i fenomenalan presek u aktuelnoj autorskoj kinematografiji. Prethodnih godina upoznali smo i neke autore koji su fantastični, ali koje nemamo prilike da vidimo ni na televiziji ni u bioskopu. Gosti koji dolaze tamo imali su priliku da upoznaju jednog Džarmuša, Hanekea, Nikitu Mihalkova, Džonija Depa...
Kusturica ima u planu da radi nekoliko filmova. Hoće li vas biti u nekom od njih?
- Nemam precizan odgovor na to pitanje, jer nismo pričali na tu temu.
Suvlasnik ste produkcijske kuće „Yodi Movie Craftsman". Na koji način birate projekte na kojima ćete raditi?
- Nikada nismo radili filmove samo da bismo mogli da živimo od toga. Pre svega smo tu iz ljubavi prema svom poslu. Nikada nismo započeli nešto sa varijantom - „hajde da radimo da bismo zaradili". Mada, kada vidim šta se danas snima, ne osećam da iza filmova koje gledam u poslednje vreme stoji iskrena potreba da se napravi neki kvalitetan film, već nešto sasvim drugo. Uostalom, o čemu da pričamo kada nemamo film koji je gledalo više od 20.000-30.000 gledalaca. A nema više ni bioskopa.
Šta vas je privuklo da prihvatite ulogu u rimejku legendarne dečje emisije „Na slovo, na slovo?"
- Okupila se jedna nova generacija koja je napravila rimejk, a snimanje emisije pretvorilo se u ogromno uživanje. Nije nam bilo teško ni da ustanemo veoma rano niti da ostanemo do kasno. Radili smo i po dvanaest sati dnevno, i volim to da pomenem jer to kod nas nije čest slučaj. U seriji će svakako najviše uživati mladi roditelji sa decom, jer će dobiti priliku da nešto zajedno gledaju. Smatram da će ova serija podsetiti na staru Televiziju Beograd, koja je imala fantastičnu redakciju dečjeg i omladinskog programa, i serije kao što su „Neven", „Sivi dom" i „Zaboravljeni". Takvi tekstovi danas nedostaju.
Jeste li, kao dete, gledali originalnu verziju emisije?
- Naravno da jesam. Sećam se da tih šezdesetih godina prošlog veka veliki broj porodica još nije imao televizor, pa smo po zgradama grupno gledali televiziju. Meni je bilo veoma interesantno to što sam posle školovanja počeo da radim u pozorištu, gde sam imao priliku da radim i živim sa nekim od junaka te serije! Zbog ovoga se u mom doživljaju TV serije „Na slovo, na slovo" svašta izmešalo. Krajnji rezultat toga je da je ovaj tekst potpuno jedinstven i da u međuvremenu nije ništa izgubio.
Vaš poslednji glumački angažman bio je u filmu „Sveti Georgije ubiva aždahu". Zašto vas nema u novim ostvarenjima?
- U pravu ste, nisam dugo igrao u filmovima. Nije to ništa čudno, jer mi se to već dešavalo tokom karijere i ne uznemirava me previše. Nisam još dovoljno mator da igram nečijeg oca, a nisam ni mlad da igram junake srednjih godina. Verujem da je reč o jednom periodu u mojoj karijeri.
Reditelj Srđan Dragojević, vaš dugogodišnji prijatelj i saradnik, odnedavno je član glavnog odbora SPS-a. Imate li komentar na to?
- Nemam. Ne bih stvarno o tome ništa da kažem.
