Izvor: SrbijaDanas.com, 03.Nov.2023, 21:00

Mariju Šerifović PONIZILI, a veliko delo je učinila: "Ma koga briga, ne treba da mi kažu HVALA"

Otkrila sve o ovom iskustvu...

Pre tačno dve decenije Marija Šerifović osmelila se da hrabro i odvažno zakorači na estradu ne plašeći se činjenice da njena majka Verica na istoj uveliko ima status muzičke legende i da postoji bojazan da ostane u njenoj senci. Već u prvoj godini karijere Marija je, oslanjajući se isključivo na snagu svog vokala, osvojila brojne nagrade na festivalima širom regiona i već tada je bilo jasno da je rođena za velika dela.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<
Danas, Marija uživa status velike zvezde i jedna je od najistaknutijih umetnika na ovim prostorima. U razgovoru sa medijima, otkrila je sve što publiku interesuje, pa i mnoštvo stavri koje nisu poznate javnosti, a naročito one koje se tiču Evrovizije.

- Prvo mi je žao što nisam imala malo više godina kada sam to doživela. Bila sam dete od 22 godine u euforiji. Šta ja znam o životu tada? Ne znam ništa. Ja bih volela da neko to doživi, da nam se Evrovizija ponovo dogodi, bilo bi lepo dok sam živa. A, što se tog osećaja tiče, kao što sam rekla i tada pa i sada, mislim da mi je najlepša bila ta ujedinjenost koja se na Balkanu dogodila. Posle toga se nije dešavala, trubilo se od Skoplja do Zagreba, svi smo nekako bili ponosni, bez obzira što se tamo vijorila srpska zastava, neko naš, naše govorno područje, da ne kažem gotovo istog jezika, sličnog ajde, je nešto tako veliko uradio i mislim da je to u stvari najznačajnije. Mislim da svi treba iznova, iznova, iznova da prolazimo kroz taj trenutak i da shvatimo na ovom ludom Balkanu koliko bi svima negde malkice život bio lakši kada su ti međudržavni odnosi u pitanju - rekla je Marija.

- Bilo je teže pobediti u Beogradu, nego tamo. Zato što u Beogradu te godine je, onako, ok, bila je konkurencija, ali se, slobodno mogu da kažem, nikome nije nešto posebno dopalo, niko nije bio uzbuđen, što će sad neka baš mala Marija Šerifović koja peva tek tri godine otići na Eurosong. Međutim, u glasovima publike sam pobedila ubedljivo, a u glasovima stručnog žirija, mislim da je to bilo 8 ili 10 poena za mene, što me je naravno odvelo na prvo mesto direktno. I bilo je tu spletkarenja raznoraznog. Što se tiče odlaska u Helsinki, ja sam, bez obzira što sam imala 22 godine, želela da to odradim "na maks". Ljudi iz tima su tamo išli, šetali, kupovali, šopingovali, njima je to bila ekskurzija, kao što znaš i sama kako to ide. Ja nisam izašla iz hotela, nijednom. Ja sam spavala, bilo mi je hladno, noć pred polufinale sam imala 39 temperaturu. Verovatno je stres učinio svoje pa sam se i razbolela, pa nije mi baš najviše odgovarala hrana tamo. Sećam se da sam pojela tonu plazme koju su mi ljudi donosili, kako je ko dolazio iz Beograda.

- Bilo mi je samo važno da budem zdrava, odmorna i na zadatku, jer je to zadatak. Dakle, ma šta god mi sad mislili o Evroviziji, da ili ne, to nam je jedna jedina šansa nama, ajmo reći u Evropi, ako ne računamo sad Australiju, koja se odnedavno takmiči, gde mi zaista imamo priliku da predstavljamo sopstvenu državu. I ma koliko se neko sa tim šalio, to nije šala, to je jako ozbiljna stvar, jer ako nemamo neko poštovanje prema ljudima koje predstavljamo i pred čijom državom, da ne kažem zastavom nastupamo, onda, mislim, besmisleno je to. Tako da je meni samo bilo jako važno da nas ne obrukam i da dam svoj maksimum. Eto, a to što je Evropa, pesmu na srpskom jeziku, prvi put otkako se Srbija takmiči kao samostalna država, i te kako razumela, eto, to sad već je istorija.

- Ne nosim kravatu! (smeh) To je bilo za menadžment. Za mene samo bombonjera. Ma, nema veze. Ma, koga briga, ej, ne treba meni niko da kaže "hvala"! Ja sam to učinila za naš narod, da budemo makar jedan dan u godini, ponosni, preponosni, Srbi, Balkanci, šta god.

Rekla je Marija, ne mareći za činjenicu da se možda ipak o nju i njen uspeh neko ogrešio...

Nastavak na SrbijaDanas.com...