Izvor: Svet plus, 12.Feb.2016, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istinita priča o neobuzdanoj ljubavi!
Postoje razve vrste ljubavi od onih sasvim običnih, do veoma turbulentnih, ali i onih neobuzdanih. Kažu, da svakakav oblik ljubavi, čini nešto posebno u čoveku.
Priča ove devojke, takođe govori o ljubavi koju je ona doživela, ali i neobuzdanom načinu i fazama kroz koje je prošla tokom svoje veze: "Znate onaj osećaj kada strast poput bujice poteče vašim venama, kad nemate mira niti jednog trena ako niste pokraj njega i samo njegov miris tražite u vazduhu… Sve bih >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet plus << na svetu dala da samo još jednom mogu da osetim onaj isti, neizdrživi plamen u stomaku.
Jovan je bio moja velika ljubav. Zabavljali smo se još od srednje škole, punih deset godina. Zajedno smo planirali budućnost, gajili iste ambicje, snevali iste snove… Sve dok nije došao trenutak kada je sve to trebalo da postane java. Oboje smo završili fakultet, zaposlili se i bilo je samo pitanje vremena kada ćemo se venčati i ostvariti sve o čemu smo godinama maštali.
Ali tek kada smo počeli da živimo zajedno, postalo je jasno da nismo jedno za drugo i da se desetogodišnja ljubav pretvorila u obostrano prijateljstvo. Nismo odmah odustali od nas, pokušali smo sve da probudimo staru ljubav, da otkrijemo osećanja za koja smo verovali da su se samo pritajila u nama, ali nije nam uspelo i ipak smo se posle izvesnog vremena rastali.
Nije bilo lako početi ispočetka. Jer ma koliko malo ljubavi da je ostalo, uspomene su bolele, a razočarenje je bilo toliko jako, da je trebalo dosta hrabrosti upustiti se u novu vezu.
Dušan je u moj život ušao upravo u tom trenutku, dok sam se borila sa strahom od samoće i opirala se porivu da potrčim nazad u Jovanov zagrljaj. Kada sam ga upoznala, bio je tek nešto više od simpatičnog momka koji se sasvim slučajno obreo u mom životu. Ali njegova upornost i neodoljivi dečački šarm sa kojim je pokušavao da me osvoji, nije me ostavljala ravnodušnom i nakon mesec dana našeg poznanstva, pristala sam da izađem sa njim. Sve je te noći bilo čarobno. Večera, a zatim klub u kom smo popili piće u polumraku separea i plesali uz lagane zvuke akustične gitare, isuviše pripijeni jedno uz drugo za tek prvi izlazak. Volela bih da sam tada odolela onom čežnjivom treperenju u stomaku, da sam makar na sekund izašla iz tamom prekrivenog kutka u kome je samo još jače gorela strast među nama, jer možda onda ne bih te iste noći završila u njegovom zagrljaju, predajući mu se kao nikome do tada, divlje i neobuzdano, ponešena strašću za koju nisam ni znala da postoji u meni.
Nije me pozvao sledećeg jutra, a ni dan posle. Čekala sam crvenih očiju poziv koji sam tada želela više od bilo čega na svetu. Želela sam, makar poruku koja bi mi rekla da nisam ispala obična budala, žena koja je igrom slučaja završila u njegovom krevetu već prvu noć. A kako su dani odmicali, želja za njim je bivala sve jača, pretvarajući se u neizdrživi poriv da makar na sekund čujem njegov glas. A kada se nakon četrnaest dana pojavio, činilo mi se da je čitava večnost stajala među nama, a ne tih nekoliko nedelja čije sam dane i sate bezdušno brojala.
Mislila sam, sve ću mu sasuti u lice, neću mu prećutati koliko me je bolelo što se tako loše prema meni poneo. A kasnije sam, ipak, odlučila da ga kaznim ćutanjem, da ignorišem njegovo prisustvo i, umesto pozdrava, okrenem leđa kada ga sretnem. Ništa od svega toga. Lagani drhtaj, kada sam još iz daleka ugledala njegovu priliku i opet onaj čežnjivi osećaj u stomaku, blokirali su sve moje pokušaje da ostanem hladna. Osmehnula sam mu se i poput male devojčice rumenih obraza od stida, pružila mu ruku.
Zadržao je tek sekund duže nego što je bilo pristojno, ali sasvim dovoljno da shvatim kako ni ovaj put, a ni svaki naredni, neću moći da mu odolim.
Posle je sve bilo manje-više isto kao na početku. Pojavljivao se iznenada i isto tako iznenada nestajao. Nisam imala hrabrosti, a ni snage, da postavim bilo kakvo pitanje o nama. Mi jednostavno nismo postojali ni u budućnosti, niti u prošlosti. Bili smo samo sada, ovog trena, dvoje ljubavnika spojenih požudom, bez ikakvih drugih veza. Sećam se kako je tada gorelo svako mesto na mom telu gde bi spustio ruku, makar i slučajno. Sećam se poljubaca, savršenih poput igre leptira i baršunaste kože na njegovom vratu. I nikada neću zaboraviti miris njegovog parfema, jer to je jedino što bi mi narednog jutra ostalo.
A kada ga ne bi bilo neko duže vreme, čežnja je postojala gotovo neizdrživa i svakog dana deo mene bi nestajao. Imala sam problem kako da stvarni život uklopim u svoju tajnu romansu, kako da održim minimum postojanja i nastavim sa svakodnevnim obavezama. Kasnije je sve došlo na svoje mesto. Navikla sam se na njegove povremene posete i pronašla svoj tempo kojim sam uspevala da funkcionišem kada on ne bi bio tu.
I ko zna koliko bi sve to potrajalo da jednog dana, sasvim slučajno, nisam otkrila, zašto se zapravo sve tako odvijalo. U jednom poznatom restoranu, obrela sam se na porodičnoj proslavi mojih roditelja. I dok sam nazdravljala trideset i petoj godišnjici braka svojih roditelja, podignuta čaša zadrhtala je u mojoj ruci. Na drugom kraju restorana ugledala sam poznatu priliku, muškarca zbog kog sam noćima ostajala budna, zbog kog sam drhtala celim telom i njegovo ime dozivala u san, moj nemir i moju strast, ali ne i mog Dušana. Sedeo je okružen svojom porodicom, prelepom ženom i sa troje mališana. Imao je sasvim drugačiji izraz lica dok je držao sina u naručju, a drugom rukom nežno prelazio preko njene plave kose.
A ona… Bila je sve što ja nisam. Mala, plava, nežna. Svilenkaste kože i pogleda ranjivog poput košute. Osetila sam hiljadu razlićitih emocija, pomešanih, sasvim suprotnih, i ta bujica je pretila da me povuče sa sobom.
Nisam želela da me vidi, da oseti moju bol, nisam želela objašnjenje, niti bih bilo šta pitala. Jer iskreno, u dubini svog srca morala sam znati zašto se tako ponaša. A ipak sam pristala na sve to. Jedino što se nakon te večeri promenilo, bilo je to što sam sada jasno znala na čemu sam. Ako sam se nakada makar i na trenutak ponadala da naš odnos ima neku budućnost, sada više nisam verovala u to. Bila sam druga, ljubavnica, bila sam sve ono što sam mrzela do tada. I opet sam pristala na sve. I ništa nisam pitala, čak mu nisam ni rekla da znam, jednostavno sam nastavila da ga volim kao i do tada, kao da se ništa nije promenilo.
Petnaest mojih najboljih godina dala sam čoveku koji je bio samo povremeni gost u mom krevetu. Volela bih da sam ga ranije upoznala, da sam ga srela dok je još uvek bio slobodan i sam. Volela bih da sam mu bila nešto više od obične ljubavnice, ali ništa od toga nije bilo moguće. Kada smo se konačno rastali, bilo je to kada je strast prestala da gospodari našim telima i mogli smo da nastavimo svako svojim putem u životu.
