Izvor: Svet, 30.Sep.2014, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju: Dimitrije Vojnov o uspehu “Malog Bude” i srpskoj kinematografiji

“Grupa ljudi se snašla da živi od pravljenja filmova, snažno se uvezala i nikoga drugog ne puštaju da se bavi tim poslom”, ističe Dimitrije Vojnov, dramaturg i kritičar.
Ne postoji jedno rešenje za kinematografiju jer je ona dinamičan sistem čije se stanje stalno menja, pa su u različitim fazama potrebna različita rešenja.
Međutim, ne postoji pravilnik ili sistem koji može rešiti taj privatni odnos u kome se grupa ljudi snašla da živi od pravljenja filmova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Svet << snažno se uvezala i nikoga drugog ne pušta da se bavi tim poslom. Jedini način borbe je stalno ukazivanje na nepravilnosti i upornost da se filmovi snimaju uz veliku žrtvu, a da se za to vreme živi od drugih stvari. Ja zasad imam snage za to, kada više ne budem imao, verovatno se neću baviti filmom. U svakom slučaju, trudiću se da ne postanem dželat zato što sam nekada bio žrtva.
U Sloveniji je nedavno počelo snimanje filma „Julija in alfa-romeo“ po vašem scenariju „Doba nevinosti“. Zašto taj film nije realizovan u Srbiji?

- Sećate li se priče s kraja osamdesetih kako Slovenci kupuju naše voće, tamo prave sok i onda nam ga po skupljoj ceni prodaju nazad? E pa, scenario “Doba nevinosti” je kod nas dugo tretiran kao nešto što smo mi ubrali na grani, a ne napisali, u skladu sa opštim nepoštovanjem prema kreativnom radu koji vlada kod nas. Možda smo ga mi ubrali na grani, ali u Sloveniji cene neprskani, organski kvalitet. Snaga njihove kinematografije je u tome što oni podržavaju raznovrsnost svoje produkcije, između ostalog i omladinski film, i žele da prave kvalitetan repertoarski film kakav kod nas ne nailazi na podršku, iako svi očekuju da srpski film pravi rezultate. U svakom slučaju, ova saradnja je uspela i ja već sa istim producentima radim na jednom novom projektu.
Iako ste kao scenarista učestvovali u nekim od najuspešnijh filmskih projekata, sarađivali sa poznatim rediteljima, i dalje ne nailazite na podršku?
- Do sada je snimljeno sedam celovečernjih filmova po mojim scenarijima, a “Mali Budo” je peti koji izlazi u bioskope, do sada su tri bili najgledaniji srpski filmovi godine, jedan je osvojio prvu nagradu žirija i kritike na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Mislim da su se moji radovi dokazali na svakom zamislivom polju koje nudi naša kinematografija. Od tih sedam filmova nijedan nije dobio podršku na konkursima Filmskog centra Srbije i dobijali smo pomoć tek onda kada su ti filmovi postajali činjenica koju Filmski centar ne može da ignoriše. Zašto je to tako, ne želim da pretpostavljam, ali meni imponuje to što ljudi svoj lični novac žele da ulažu u moj rad, a nikada mu ne dodeljuju državni. Ironija je u tome što su to ponekad isti ljudi.
Može li se reći da u savremenoj domaćoj kinematografiji ne postoji žanrovska proporcionalnost pa samim tim ni raznovrsnost? Reditelji će mahom reći da nedostaju kvalitetni scenariji…
- Opet se vraćamo na pitanje odnosa prema scenaristima i scenarijima kao nečemu što “raste na drvetu”. Ne može biti dobrih proizvoda u profesiji koja je degradirana. Često ćete čuti kako scenaristu pitaju, “Imaš li neki scenario?” a niko ne pita glumca, “Imaš li neki lik?” Između ostalog zato što znaju da lika nema bez scenarija. Otud, ja bih rekao da je opšta tendencija bila da se od scenarista očekuje da rizikuju mnogo, rade i onda čekaju da vide šta će se desiti, a drugi članovi ekipe se uključuju tek onda kada se skupe sredttva. S druge strane, kad je reč o žanrovskoj raznovrsnosti, ona se mora gajiti, prvo kroz kulturnu politiku, formulisanje ciljeva konkursa a neki žanrovi zavise i od bioskopskog tržišta. U kinematografiji u kojoj država najdirektnije odlučuje o tome šta će se snimati žanrovska raznovrsnot je više pitanje filmske birokratije nego autora.
Koliko su u aktuelnom filmu “Mali Budo” dogodovštine mladića iz Crne Gore u susretu sa velikom prestonicom inspirisane stvarnim događajima?
- “Mali Budo” je bio inspirisan nekim ljudima koji postoje i nekim detaljima koji su se zbilja desili, ali definitivno nije inspirisan konkretnom istinitom pričom kao celina. Beograd postoji, i takvi ljudi postoje, a ovo je jedna verzija kako bi njihov susret izgledao.
Ovaj film oslikava sukob vrednosnih sistema patrijarhalnog okruženja i modernog društva. Jesu li to isključivo crnohumorna dešavanja?
- Ovo je film o sukobu samoviđenja i stvarnosti. Ljudi sa našeg podneblja su inspirativni zbog toga što se toliko bave sobom, neprestano sebe analiziraju i ponavljaju priče o svom junaštvu i časti, a način na koji živimo je bitno drugačiji. Taj raskorak između junakovih želja i mogućnosti je oduvek bio inspiracija za komediju. Ovo je priča o sudbini patrijarhalnih klišea u jednoj alternativnoj globalnosti našeg podneblja.
Nastavak „Malog Bude“ i „Jesen samuraja“
Nedugo nakon uspešne premijere filma “Mali Budo” počelo je da se priča o snimanju nastavka.
- Ekipa želi da snimi još jedan film jer oseća da nije sve rečeno o Budimiru Đuroviću, Mišu Kujoviću i ostalim junacima. Zeleno svetlo za nastavak daće publika, a ekipa je učinila sve da do njega dođe. U svakom slučaju, neki od ugovora koje smo potpisali podrazumevaju i određene obaveze u vezi s nastavkom. Isto tako, ono što Danilo i ja želimo da radimo sledeće jeste romantična komedija “Jesen samuraja” i nadamo se da će to biti naš sledeći projekat i da će nam “Mali Budo” olakšati put do sledećeg filma. Dakle, ekipa je jako inspirisana i raspoložena da ove junake vrati na ekran, ali i da se rade neke nove stvari.


Izvor: Blic
Foto: Facebook

Nastavak na Svet...