Izvor: Večernje novosti, 10.Dec.2017, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
u 2018. bez većih plata 800.000 radnika
Šta mogu da očekuju zaposleni kod privatnika što se zarada u idućoj godini tiče. Prosek ličnog dohotka u privatnom sektoru 13 odsto niži nego u državnom n Ključan je BDP PRVE su bile zamrznute, a druge značajno rasle. I pored toga, prosečna zarada zaposlenih u privatnom sektoru, kojih je, prema nekim podacima, oko 1,3 miliona (uključujući i one koji rade u mešovitom sektoru) i danas je oko 13 odsto manja od one koju primaju kolege u državnom aparatu i javnim preduzećima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Naredna godina, po svemu sudeći, neće značajno smanjiti ovaj jaz. Budžet svojim korisnicima od 1. januara 2018. deli povišicu od pet i deset odsto, a armija najmanje plaćenih može da računa samo na veći minimalac. Umesto 22.880 dinara, zakon im garantuje minimum od oko 25.000 dinara. Sve preko toga dobra je volja poslodavca. Pre tri godine prosečna plata u javnom sektoru bila je 49.445 dinara, a u privatnom - 35.789 dinara. Država je svojim radnicima krajem te godine smanjila platu deset odsto, i uz povremene korekcije, to smanjenje do danas zvanično nije poništeno. Statistika beleži da su zarade u ovom delu privrede danas dva odsto manje i iznose 48.476 dinara. U istom periodu privatni poslodavci su radnicima zarade povećali 17 odsto, ali su one danas u proseku 42.198 dinara, i dalje značajno manje nego kod države. I manje od ukupnog proseka. - Plate u realnom sektoru su spojeni sudovi sa zahvatanjima države od privrede - objašnjava Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. - Koliko više plaćamo poreze, parafiskalne namete i takse, toliko manje ostaje za zarade. Nisam siguran da će naredne godine u privatnom sektoru rasti plate koliko i u javnom. Verujem da je prava mera rasta zarada zapravo rast BDP. Država izmenama niza poreskih zakona izlazi u susret poslodavcima i povećava neoporezivi deo zarade na 15.000 dinara. Nudi i niz olakšica početnicima u poslovanju. Ne postoji, međutim, nikakva garancija da će se to preliti na plate.- Imamo uveravanja i da će se značajno srediti problem sa taksama i naknadama, tako da ima prostora za optimizam, ali privreda i dalje plaća skuplje komunalne usluge, vodu, odnošenje smeća - dodaje Atanacković. - Pravi poslodavci, koji poštuju radnike, neće preliti sva smanjenja u profit. Deo će ići u veće plate, a deo u investicije. Zarada, ipak, zavisi i od zanimanja i od firme u kojoj je neko zaposlen. Postoje zanimanja za koja nema kadra ni za zaradu od 1.000 evra.PROSEK DIŽU DIREKTORI I FUNKCIONERI REPUBLIČKI zavod za statistiku je 2014. godine analizirao detaljnije strukturu plata u Srbiji i istraživanje je pokazalo da veći broj zaposlenih ima zaradu ispod ukupnog proseka, dok je veoma mali broj sa izrazito visokom zaradom. - Posmatrajući zarade prema grupama zanimanja, najvišu prosečnu platu, za 79,9 odsto veću od ukupnog proseka, ostvarili su rukovodioci, funkcioneri i zakonodavci - stoji u ovom istraživanju. - Slede stručnjaci i inženjeri, stručni saradnici i tehničari. Zaposleni iz grupe jednostavnih zanimanja, kao i radnici u uslužnim i trgovačkim zanimanjima, ostvarili su najnižu prosečnu zaradu - za 33 odsto manju od ukupnog proseka. Iskustvo sindikata potvrđuje da nema mehanizma koji bi naterao vlasnike kompanija da budu darežljiviji prema radnicima. Naročito u fabrikama zasnovanim na najjednostavnijim poslovima. - Većina stranih kompanija koje posluju u Srbiji gleda pre svega na svoju dobit i ne razmišlja o povećanju plata - kaže Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga”. - Izuzetak su veliki svetski igrači i proizvođači koji daju plate veće od proseka. To važi i za sektor informacionih tehnologija, ali većina zaposlenih ne radi u tom sektoru. Njih bar 800.000. Većina radi u “šrafciger industriji”. To su investitori koji ovde pokreću proizvodnju zbog subvencija države, kod kojih je rad manuelan. Oni radnicima mahom isplaćuju minimalac, pa su uspeli da izvrgnu ruglu i uslov da plate budu 20 odsto veće od toga. To rade tako što im je minimalac osnova, a premaše ga tako što plaćaju dežurstva i noćni rad. Veselinović ističe da je mali broj firmi u Srbiji koje dozvoljavaju radnicima da se “očešu” o uvećani profit kompanije. - Teško je naterati poslodavca da isplati veću platu - kaže Veselinović. - Mi smo nedavno uspeli u “Karneksu” da ispregovaramo povećanje plata od deset odsto. Realno, to je moguće ukoliko kompanija potiče iz socijalno odgovorne države. Evo, sad smo videli lep potez “Ikee”, koja je nagradila lojalne radnike. To je porodična kompanija iz Švedske. Za njih je svaki zaposleni deo porodice. MEŠOVITIMA NAJBOLjE PROSEČNA zarada trenutno je najbolja u preduzećima mešovitog vlasništva - gde je država suvlasnik. Oni ove godine beleže prosek od 61.099 dinara. U odnosu na 2014. godinu, statistika kaže da je u ovim kompanijama plata porasla za čak četvrtinu - 25,6 odsto.
Nastavak na Večernje novosti...
