Izvor: Politika, 17.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve „piramide” sabiraju gubitke
Pored krupnih igrača iz sveta finansija, Ponzijeva šema Bernarda Medofa oštetila je i brojne humanitarne organizacije, uključujući i fondaciju Stivena Spilberga
Spisak oštećenih u najvećoj piramidalnoj prevari u istoriji proširio se na tridesetak organizacija i pojedinaca iz celog sveta, od Južne Kalifornije do Japana. Među njima su i finansijski džinovi poput britanske bankarske grupe HSBC (milijarda dolara štete) i francuski BNP Pariba, brojne humanitarne organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od kojih su mnoge već najavile zatvaranje, ali i imućni pojedinci koji su računali na lagodnu penziju, a ostali su bez ičega.
Svima je zajednično to što su direktno ili preko drugih fondova poverili novacsedamdesetogodišnjem Bernardu Medofu, čoveku koji je decenijama bio autoritet na Volstritu, a otići će u istoriju kao vinovnik do sada najveće finansijske prevare metodom koji je poznat kao piramidalna ili Ponzijeva šema. Nazvana je po italijanskom imigrantu u SAD koji je početkom prošlog veka prvi smislio kako da uzme novac od lakovernih, obećavajući ogromne kamate koje je potom isplaćivao od novca novih ulagača.
Medof, koji je tri godine bio direktor berze Nasdak, uhapšen je prošle sedmice na osnovu optužbe da je za 50 milijardi dolara oštetio investitore. Pušten je uz kauciju od 10 miliona dolara, a firma za berzansko posredovanje koja je decenijama uspešno poslovala juče je likvidirana.
Šef Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros Kan izrazio je zaprepašćenje zbog činjenice da američka regulatorna tela nisu na vreme reagovala.
Šokirana je i Nikola Horlik, siva eminencija u londonskom svetu finansija i koja je pre samo nekoliko meseci hvalila Medofa kao „čoveka koji godinu za godinom donosi profit od 1–1,5 odsto mesečno”. Ona takođe smatra da je najveći krivac američka Komisija za hartije od vrednosti, koja ima uvid u knjige i čije procene njoj kao šefu jednog investicionog fonda predstavljaju glavni oslonac.
Veliki broj jevrejskih udruženja i humanitarnih organizacija među oštećenima podstakao je priče o „ciljnoj prevari grupe” – podvrsti finansijskih pronevera gde se žrtve biraju po nacionalnoj, verskoj ili profesionalnoj osnovi. Fondacija jevrejske zajednice u Kaliforniji prijavila je gubitak od 18 miliona dolara iz zajedničkog portfelja nekoliko humanitarnih organizacija među kojima je i Vunderkinder fondacija čuvenog holivudskog reditelja Stivena Spilberga.
Hedž fondovi britanske Kraljevske banke Škotske oštećeni su za 400 miliona funti, a francuska banka BNP Pariba predviđa maksimalnu moguću štetu od 350 miliona evra.
Među žrtvama su i španska banka Santander (više od tri milijarde evra), kao i četiri japanske finansijske institucije.
Nisu, međutim, zavijeni u crno samo krupni igrači svetske finansijske scene. Imućne porodice ostale su bez kompletne ušteđevine. Neki od sramote nisu hteli da im se otkriva identitet.
„Zarada je bila neverovatna, verovali smo tom čoveku decenijama. Ako je neko hteo novac nazad, ček je stizao za nekoliko dana. Zato smo svi toliko zaprepašćeni,” rekao je jedan od anonimnih individualnih investitora.
Od 2004. kamate su iznosile u proseku osam odsto, dok su pre toga bile i dvocifrene.
Medofovo poslovanje je bilo predmet istrage Komisije za hartije od vrednosti 1992, ali i 2005. i 2007. godine, mada tada nisu pronađene nikakve nepravilnosti.
Jedno od pitanja kojima se analitičari bave jeste kada je ugledni berzanski igrač prešao na onu stranu zakona. Prilično je nezamislivo da je neko sa bogatstvom i ogromnim poslovnim ugledom krenuo u posao finansijskog savetovanja s namerom da proneveri novac.
Pretpostavlja se da je investiciona strategija, kakva god, jer nije bila nimalo transparentna, u početku davala pozitivne rezultate. U jednom trenutku stvari nisu više išle glatko, ali je on kao jedini „gazda” mogao da prijavljuje profit i da nekoliko godina isplaćuje više nego pristojne kamate od novih investicija.
Medof nije upravljao hedž fondom i u tome je mala, ali suštinska razlika, objašnjavaju poznavaoci. Hedž fondovi obično drže portfelje u bankama ili u brokerskim kućama, gde nezavisni revizori mogu da provere da li ti fondovi zaista postoje. Međutim, pošto je Medof imao sopstvenu firmu za poslovanje s vrednosnim papirima, sam je vodio račune svojim klijentima i sam obavljao sve njihove trgovine. Jedini kontrolor je bila jedna mala, nepoznata revizorska firma iz Njujorka.
Ef-Bi-Aj i Komisija za hartije od vrednosti ostavili su mnoga pitanja bez odgovora. Ne navode tačno kada je obmana počela, koliko je novca zapravo pronevereno, niti da li je on izgubljen na berzi ili je potrošen. Ipak, u jeku globalne finansijske krize bilo je nemoguće dalje graditi „piramidu”. Investitori su masovno povlačili novac i, kako kaže milijarder Voren Bafet, „kad nastupi oseka, vidi se ko je plivao go”.
U prvoj sedmici decembra Medof se požalio jednom od zaposlenih da klijenti traže oko sedam milijardi dolara, da ne može da im vrati novac i da će se predati vlastima. Ukoliko bude osuđen, mogao bi da dobije do 20 godina zatvora i novčanu kaznu do pet miliona dolara.
J. K.
[objavljeno: 17/12/2008]
.jpg)
