Izvor: Politika, 18.Jun.2013, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zri cena ariljske maline
Na početku otkupa u našoj vodećoj malinarskoj regiji kilogram se plaća 170 dinara, a malinari bi još više
Arilje – Nije lako ovih dana u malinjacima u ariljskom kraju, vodećem srpskom malinogorju, gde se u gajbice slažu prvi kilogrami ovogodišnjeg „crvenog zlata”. Žestoko je ugrejalo posle dugotrajnih kiša. Zapara ne da beračima da dišu. Manje je, međutim, one nekadašnje nervoze i brige kad krene sezona – cena maline je povoljnija od prošlogodišnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i postepeno raste.
Počelo je, kažu Ariljci, sa akontnom cenom od 150 dinara za kilogram, koja je vrlo brzo dogurala do 170, koliko se sada plaća. Možda pređe i 200 jer je rod za trećinu podbacio, vele malinari te objašnjavaju: prošlogodišnja suša je uticala na nedovoljan rast lastara u malinjacima, koji su ostali niski, sa manje plodova na njima.
Podsećanja radi, na početku prošle sezone prve ubrane količine hladnjačari su otkupljivali za svega 100 dinara po kilogramu ili za 95 kad otkupljivač snosi troškove prevoza. Malinari su tada upozoravali da je ta cena za njih ponižavajuća i tražili da bude 1,26 evra.
U ovoj sezoni početak je, sa te strane gledano, povoljniji. To su, procenom cena za ovo leto, već najavile i osiguravajuće kuće – a popriličan broj ovdašnjih malinara neće rizik pa osigurava svoje zasade od grada i oluje. Pretprošle godine lepo su naplatili štetu koju je grad napravio malinjacima. U polisama osiguranja, zaključenim uoči sezone, stoji iznos od 160 do 200 dinara za kilogram, za trećinu veći od prošlogodišnjeg.
I malinar iz Trešnjevice Milan Radojičić, predsednik upravnog odbora udruženja „Vilamet”, koje okuplja većinu ovdašnjih proizvođača maline, slaže se da je napravljen pomak nabolje. Ali nedovoljan, upozorava dok bere krupne plodove u svom malinjaku dodajući da je kvalitet ove godine odličan. Oko 80 odsto je najkvalitetnijeg „rolenda”.
– Proizvođači nisu zadovoljni iako je cena nešto bolja nego ranije. Razlog postoji: znatno je povećana tražnja za malinom na svetskom tržištu, jer je u vodećim državama proizvođačima Čileu i Poljskoj rod prilično podbacio, pa je u prvi plan, uprkos smanjenju i kod nas, došla srpska malina, koja je i najkvalitetnija. Zato će izvozna cena biti veća od prošlogodišnje. Smatramo stoga da bi u otkupu trebalo da se plaća 250 dinara to jest 2,2 evra. Ima uslova da s tom cenom zarade i malinari i hladnjačari. U svemu glavni problem su nam posrednici u ovom izvoznom poslu, od koga Srbija prihoduje od sto trideset do sto pedeset miliona evra godišnje: oni, finansirajući pojedine otkupljivače, diktiraju tržišne uslove i cene, pa mi državu molimo da te posrednike, koji lako i lepo zarađuju na tuđoj muci, ukloni – kazuje Radojičić dodajući da su se, razgovarajući o aktuelnim problemima u poslu u ovoj sezoni, predstavnici „Vilameta” već pet puta sastali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede.
Po njegovim rečima, priče u uvođenju poreza na malinu su besmislene. – Tog poreza neće biti ove godine. Neko je pustio te glasine samo da bi uznemirio ljude i opravdao nisku početnu cenu maline. Dakle, nadamo se razumnom dogovoru sa hladnjačarima, ali ako bude ucena s njihove strane spremni smo i na proteste – sumira ovaj malinar aktivista iz Trešnjevice.
Što se tiče otkupljivača, za njih je, kako nam rekoše, izvozna cena za sada nepoznanica. Milan Stanić iz Stupčevića, jedan od najvećih među njima, koji otkupi i u svojim hladnjačama uskladišti oko 5.000 tona maline godišnje, za naš list objašnjava: – Sada malinu u otkupu plaćamo po akontnoj ceni od 170 dinara, zato što je rod nešto manji od prošlogodišnjeg. Nadamo se i dobroj izvoznoj ceni, ali još nemamo nikakvih naznaka, niti sklopljenih ugovora o tome kakva će cena biti. Videćemo, berba je tek na početku, tek sledeće sedmice predstoji otkup većih količina. Kvalitet maline je za sada nešto slabiji.
Branko Pejović
objavljeno: 18.06.2013.
