Izvor: Politika, 13.Apr.2012, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlato se sve češće krijumčari
Započeta je obuka carinskih službenika za rad sa psima za otkrivanje narkotika
Na ime carinskih dažbina i poreza na dodatu vrednost iz uvoza, Uprava carina Srbije 2011. naplatila je više od 320,6 milijardi dinara prihoda. To je za 9,8 odsto više nego 2010. godine. Drugačije rečeno, carina je une„la” gotovo 40 odsto planiranog novca u budžet i time u potpunosti ispunila godišnji plan. Posebno nas ponosnim čini finalni izveštaj Državne revizorske institucije u kojem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je carina dobila pozitivnu ocenu. Međutim, na globalnom nivou, funkcija moderne carinske službe postepeno se menja. Pored ubiranja prihoda za državu, jača njena uloga u nesmetanom odvijanju međunarodne trgovine, kao i učešće u sistemima bezbednosti i zaštite građana, rekao je u intervjuu za Po„litiku” Predrag Petronijević, direktor Uprave carine Srbije odgovarajući na pitanje kakve rezultate postiže carina i šta dalje.
Ko danas čini carinu Srbije? Koliko ljudi, ispostava... Jesu li radnici zadovoljni platama, društvenim standardom, statusom…U srpskoj carinskoj službi zaposleno je oko 2.700 ljudi, koji svoje poslove i zadatke obavljaju preko beogradske centrale i 15 područnih jedinica carinarnica, u okviru kojih su, kao uže unutrašnje jedinice, organizovane carinske ispostave i carinski referati. Ključni element su koji svaku carinsku službu, pa i srpsku, čini efikasnom njeni zaposleni. Ova važna državna služba u Srbiji, sa tradicijom dužom od dvesta godina, dobija vremenom nove, sve značajnije uloge, te stoga mora imati adekvatnog pojedinca na svim nivoima. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da takvih pojedinaca, koji svojim ponašanjem, radom i zalaganjem doprinose ugledu ove časne profesije ima mnogo.
Da li ste i koliko zadovoljni učinjenim? Gde su, po vama slabosti, sadašnje službe i u kakvoj ste kon„diciji” u odnosu na carine u okruženju i EU? Za naš rad i rezultate dobili smo pohvale od najrelevantnijih međunarodnih organizacija. Već nekoliko godina uzastopno, Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku dala je najviše ocene srpskoj Upravi carina za postignute rezultate. Pored toga, u proteklom periodu dobijali smo izuzetno pozitivna mišljenja Svetske carinske organizacije (SCO) za uspeh u sprovođenju reformi, ali i američkog Stejt departmenta za napredak u jačanju bezbednosnog dela naše službe. U složenim vremenima, po pravilu, jačaju pokušaji da se zaobiđu ustaljeni legalni tokovi kretanja ljudi, robe i novca. Ovakva situacija logično je nametnula obavezu carini da istraje na svojim reformama usmerenim ka jačanju administrativnih i tehničkih kapaciteta službe kako bi mogla da adekvatno odgovori novim zahtevima i izazovima.
Postali smo kandidat za članstvo u EU. Da li će se i šta menjati u vašoj službi u tom, šire gledano, organizacionom kontekstu?
Kada sam došao na čelo Uprave carina 2007. rekao sam da je moj osnovni cilj da jednog dana, kada se postavi pitanje ulaska Srbije u Evropsku uniju, carina ne sme da predstavlja problem. Mislim da smo na dobrom putu da taj cilj dostignemo. I sada, kao i tada, duboko sam ubeđen da konačni uspeh ne zavisi toliko od spoljnih faktora i okolnosti, koliko od nas samih. U tom kontekstu, kandidatura za članstvo u EU znači samo intenziviranje naših napora ka dostizanju standarda carinskih službi zemalja Evropske unije, pri čemu podvlačim da mi već više godina unazad radimo upravo na tome da se što bolje njima prilagodimo.
Srbija je od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju prihvatila mnoge obaveze u pogledu carinskih tarifa i stopa? Gde smo danas i je li EU zadovoljna našom carinom?
Ovaj međunarodni ugovor, koji je potpisan u aprilu 2008. godine, sprovodi se uspešno. Dve najvažnije obaveze koje Srbija preuzima ovim sporazumom su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravom EU. U izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2011. navodi se, između ostalog, da je carinsko zakonodavstvo gotovo u potpunosti usaglašeno sa pravnim tekovinama EU i da se obaveze koje proizilaze iz Prelaznog sporazuma adekvatno ispunjavaju.
S kakvim se sve problemima suočavate na „terenu”? Šta je danas švercerski hit na granici? Jeste li kadrovski, materijalno, stručno i tehnički osposobljeni da se uhvatite u koštac s tim izazovima?
Količine zaplenjene robe variraju od godine do godine i, logično, zavise od toga šta se i u kojoj meri određene godine krijumčari. To, opet, zavisi od aktuelne ponude i potražnje na svetskom crnom tržištu. Dobar pokazatelj za ovo je i zlato, koje se od početka globalne ekonomske krize sve više krijumčari, jer mu je na svetskom tržištu skočila cena. Ukupan broj otkrivenih prekršaja u protekloj godini iznosi 8.404. Da bi se ostvarili najbolji mogući rezultati na terenu neophodni su dobro obučeni i motivisani ljudi, savremena oprema i razrađena metodologija u skladu sa najvišim svetskim standardima.
Smatram da raspolažemo svim navedenim elementima, a svakodnevno radimo na tome da dodatno unapredimo svoje kapacitete. Jedan od najboljih primera jeste nabavka deset savremenih mobilnih skenera za kontrolu robe. Za rad na skenerima, koji već daju odlične rezultate, obučeno je tridesetak službenika. Zahvaljujući tome, samo u poslednjih nekoliko meseci oko 160 ilegalnih imigranata sprečeno je da pređe državnu granicu. U oktobru 2011. godine, započeta je obuka carinskih službenika za rad sa psima za otkrivanje narkotika, koji su kao donacija dobijeni od francuske carinske administracije.
Carinike je ne samo kroz viceve uvek pratio visok stepen percepcije korupcije. Kako se s tom boljkom celog društva borite?
Na polju borbe protiv korupcije i narušavanja integriteta carinske službe, Uprava carina je uključena u veći broj međunarodnih projekata, od kojih posebno ističemo pilot projekat Svetske carinske organizacije pod nazivom Bor„ba protiv korupcije i jačanje integriteta carinskih službenika” čiji smo nosilac, a pokrenula je i nekoliko sopstvenih. Nedavno smo ustanovili novi broj besplatne telefonske linije 066-303-300 dežurnih ekipa Unutrašnje kontrole na koju se može prijaviti bilo kakva sumnja na korupciju. Tokom 2011. godine, uprava je pokrenula 27 disciplinskih postupaka protiv službenika, a okončano je 40 ranijih. Pri tom su izrečene 32 disciplinske mere, od kojih i šest prestanaka radnog odnosa.
Slobodan Kostić
objavljeno: 14.04.2012
