Izvor: B92, 04.Okt.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatna groznica podelila Rumune
Bukurešt -- Cena zlata u svetu dostiže istorijske rekorde a Rumuni su se podelili oko toga da li treba početi eksploataciju tog plemenitog metala iz jednog starog rudnika.
Građani su podeljeni između dve krajnosti: ogromne zarade i ekološke katastrofe.
Debata se rasplamsala posle izjave predsednika Trajana Baseskua koji se izjasnio u korist iskopavanja zlata u starim rimskim rudnicima u Rosia Montani, na zapadnim Karpatima. U pitanju je, kako se procenjuje, 300 tona zlata.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"Svaka zemlja koja ima resurse treba da ih koristi za sopstvene građane. Ti resursi, takođe, otvaraju radna mesta", rekao je Basesku.
Bivša ministarka pravde i sadašnji poslanik Evropskog parlamenta Monika Makovei poziva na ozbiljnu debatu pre nego što se da bilo kakvo odobrenje za projekat. Ona bi trebalo da bude fokusirana na analiziranje troškova zdravstvene zaštite i zaštite životne sredine, ako se koristi cijanid, zatim na ugovor, povezanost troškova i koristi i doprinos nacionalnom nasleđu.
Projekat u zapadnim Karpatima odugovlači se već godinama, nakon što su ekolozi upozorili na opasnosti od upotrebe cijanida u ispiranju zlata od rude. Taj posao je sada poveren kanadskoj kompanije Rosia Montana Gold Korporejšn (RMGC) koja treba da počne najveću površinsku eksploataciju zlata u Evropi.
I dok u firmi RMGC ističu da će koristiti najnoviju ekološki prilagođenu tehnologiju i da će se hemijske supstance bezbedno odlagati, mnogi Rumuni strahuju od ponavljanja ekološke katastrofe iz 2000. godine vezane za iskopavanje zlata u severozapadnoj Rumuniji, koja je dovela do zagađenja Dunava i Tise. Tada je uništeno 1.200 tona ribe.
Vladin savetnik za manjine Peter Ekstajn Kovač - autor ranijeg nacrta zakona o zabrani cijanida u rudarskim operacijama - odmah je podneo ostavku, navodeći kao razlog razlike u mišljenjima.
Argument „protiv eksploatacije" u toj debati zasnovan je na strahu neobrazovane većine od cijanida, sličnom strahu od trovanja u Srednjem veku.
"Kada bi mi neko rekao da biram između radnih mesta, zajedno sa razvojem regiona i zdravlja ribe i zelenila lišća, izabrao bih ljude. U ovim vremenima... deluje neodgovorno igrati se zaštitnika životne sredine i ignorisati ekonomsku priliku", rekao je poznati novinar Viktor Čutaku.
Mnogi smatraju da će iskopavanje zlata stvoriti više ekonomskih problema, nego što će ih rešiti. Eksploatacija prirodnih resursa stvara ekonomsku nestabilnost u svim zemljama u razvoju. Novac koji odlazi u državni budžet od eksploatacije takvih resursa ima malu šansu da donese blagostanje običnim građanima, ističu protivnici ovog projekta.
Posle 15 godina eksploatacije rudnika zlata postojaće 200 tona sterilne zemlje u ovoj oblasti, u zamenu za milijardu evra.
