Izvor: Blic, 06.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zla namera prema 'Ist pointu'
Zla namera prema 'Ist pointu'
Firma 'Ist point' trenutno drži 25-30 odsto srpske proizvodnje brašna, a predsednik kompanije i najveći akcionar (nešto manje od 40 odsto) Zoran Drakulić u razgovoru za 'Blic' kaže da je to korektan procenta koji 'Ist point' ima nameru da zadrži i ubuduće.
Na tenderima, međutim, 'Ist pointu' baš ne ide najbolje. Nakon poništavanja tendera za Beogradsku pekarsku industriju stiče se utisak kao da ova kompanija, sa ukupnim godišnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prometom od 350 miliona dolara i preduzećima u 12 zemalja, nije baš dobrodošla u Srbiji.
- Mi smo doskora mislili da u tome nema zle namere. Međutim, posle sveg što se dogodilo sa BPI, više nismo u to sigurno. To je prva privatizacija gde je ponuđeno mnogo para, a komisija je ipak poništila tender. Na čije zle namere mislite?
- Verovatno onoga ko je vodio komisiju. Mi smatramo da ministar Milosavljević nije smeo da donese takvu odluku. Nakon svega, verujemo da je ipak postojala zla namera. Voleli bismo da to nije tačno.
Da li je otpor prema 'Ist pointu' posledica vaše bliskosti sa partijom gospodina Koštunice?
- Ako je to tako, onda je to nešto jako loše. To što sam ja simpatizer jedne političke opcije ne bi smelo da utiče na posao. Ali ja mislim da je to pre rezultat nezdrave konkurencije, nego nekih političkih uticaja. Ja sam finansijer DSS bio do 5. oktobra 2000. Danas sam samo simpatizer. Hoćete li učestvovati na ponovljenom tenderu za BPI?
- Ne. Mi smo tražili od Vrhovnog suda da blokira ponovni tender dok se ne reši pitanje naše tužbe. Kako stojite na drugim tenderima?
- Za Fabriku kablova Zaječar jedini smo dostavili ponudu, ali se komisija još nije sastala. Takođe, dobili smo informaciju da je kod Valjaonice bakra Sevojno naša ponuda najbolja. Svojevremeno ste predlagali i rešenje za RTB 'Bor'.
- Posle 5. oktobra mi smo premijeru napisali pismo gde smo ukazali na problem Bora. Posle sam sa gospodinom Labusom bio kod Zorana Đinđića i predložio kako da se problem Bora reši u jednom srednjem periodu. Za taj posao doveo sam jednu od najvećih banaka u Evropi. Tada nam je rečeno da je nešto slično predložilo još pet-šest firmi. Istim povodom kod Đinđića sam bio još jednom, a posle smo digli ruke. A predlagali smo da problem Bora rešimo na bazi uvoznog koncentrata i da, umesto sadašnjih 1.000-1.200, Bor mesečno prerađuje pet-šest hiljada tona čime bi ostvario mesečnu zaradu od oko 2,5 miliona dolara. Radila bi i Luka Prahovo, pokrenuo bi se prevoz... Ni danas ne znamo zašto je ta ponuda odbijena. Da li su vas zvali na sastanak premijera sa poznatim privrednicima?
- Ne. Niko me nije zvao. A i da su me zvali, ne verujem da bih otišao jer u ovom trenutku nisam za udruživanja te vrste. B. Krivokapić
